Razne studije su pokazale da se oko 60 odsto ljudi koji pokušavaju da ostave pušenje, vrate toj štetnoj navici već u prvoj sedmici apstinencije.
Stručnjaci, međutim, tvrde da mogu da utvrde koliko brzo neka osoba može uspešno da ostavi pušenje.
Nikotin je jedna od supstanci u cigaretama koja izaziva najveću zavisnost, odnosno pušači počnu da osećaju veću potrebu za nikotinom kada njegovi nivoi u njihovim organizmima opadnu, što ih tera da ponovo propuše.
Kod različitih ljudi, međutim, nikotin se razgrađuje različitom brzinom.
Neki naučnici nagoveštavaju da ljudi kod kojih se nikotin brže razgrađuje imaju veću potrebu za cigaretama i teže im je da prestanu da puše.
U najnovijoj studiji u magazinu Lanset, istraživači sa Univeriziteta u Pensilvaniji u SAD proučavali su oko 1.240 ljudi koji su pohađali različite programe za odvikavanje od pušenja.
Oni su izvršili analizu krvi svih njih da bi utvrdili da li im se nikotin razgrađuje normalnom ili sporijom brzinom.
Ispitanici su dobijali ili nikotinske flastere ili lek vareniklin ili placebo pilulu.
Vareniklin je lek koji nije na bazi nikotina koji se dobija na recept, ali koji može imati ozbiljne neželjene posledice, poput depresije ili samoubistva.
Naučnici su utvrdili da su ljudi kod kojih se nikotin razgrađivao normalnom brzinom imali bolje šanse da prestanu da puše dok su koristili i vareniklin, od onih koji su koristili nikotinske flastere, koji su zamena za nikotin.
Mada su ispitanici kod kojih se nikotin razgrađivao sporije imali pođednako dobre šanse da prestanu da puše koji god metod da su koristili, kod njih su u većoj meri zabeleženi neželjeni efekti vareniklina.
