Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci, davno je rekao srpski prosvetitelj Dositej Obradović. Njegovom idejom, uz latinsku izreku “Reči lete, napisano ostaje”, vodi se i udruženje Adligat u čijem sastavu radi i jedinstveni Muzej knjige i putovanja. Pod njegovim krovom nalazi se više od dva miliona knjiga i predmeta sa svih strana sveta, od čega čak sto hiljada retkih izdanja.
Smešten u beogradskom naselju Banjica u trospratnoj, porodičnoj kući Viktora Lazića, osnivača udruženja Adligat Muzej knjige i putovanja, čuva dragoceno blago. Tu su knjige pisane na palminom ili bananinom lišću, sa koricama od ljudskih kostiju, načinjene od pirinča tako da se u slučaju gladi mogu pojesti, knjige od slonovog izmeta, tekstovi ispisani na štapićima bambusa ili tikovog drveta, molitvenici pisani na koži fetusa ovce, knjige u obliku lepeza pa se tokom čitanja njima možete malo i rashladiti… Bile bi potrebne stranice i stranice samo da se pobroje sva retka izdanja koja muzej poseduje. A priča ovog jedinstvenog hrama knjige počela je da se piše pre više od dva veka.
– Moja porodica se 250 godina bavi knjigom i kulturom. Čukundeda mog čukundede, sveštenik Mihailo Lazić još je u 18. veku sakupljao knjige, da bi moj čukundeda osnovao čitalište u mestu u kojem je živeo, Kumanu kraj Zrenjanina. Ja sam deveta generacija koja baštini tu tradiciju. Porodični ideal bilo je osnivanje institucije koja će se starati o porodičnoj zaostavštini, a onda se ta priča proširila, pa se sada staramo o 60 legata i dva muzeja. Pedeset i troje ljudi i nekoliko starih porodica udružilo se sa mnom pre deset godina i tako je nastalo Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat pod čijim su krovom danas Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti – priča Viktor Lazić, osnivač Adligata.
Manja od nokta
Kad se zakorači preko praga Muzeja otvaraju se vrata jednog drugačijeg sveta koji posetiocima kroz hiljade pisanih stranica priča o istoriji knjige i štampe. A knjige su ispunile svaki slobodan kutak ovog zdanja, pa na policama pravljenim da nose teški teret, skoro da nema slobodnog mesta. Ovde je dom našla i zbirka od 3.500 minijatura, među kojima i knjiga manja od nokta. Pesnik Ljubivoje Ršumović, jedan od osnivača i članova Upravnog odbora Adligata, poklonio je Muzeju stotine minijaturnih knjiga koje je sakupljala njegova pokojna supruga Nataša.
– Minijaturne knjige se danas ne štampaju radi čitanja, za koje je neophodna lupa, a u nekim slučajevima i elektronski mikroskop, već predstavljaju svojevrsnu umetničku disciplinu. U našem fondu se nalazi i svojevremeno najmanja knjiga na svetu od samo 3,5 milimetara, knjiga Davidovih psalama koju je odštampao Gutenbergov muzej iz Nemačke. Kolekciji pripada i džepna biblioteka od šesnaest knjiga iz Jermenije koja sa sve policom može da stane u džep. Između ostalog, deo zbirke su i budistički molitvenici, minijature na pergamentu od ovčje i kozje kože, neke stare i do 200 godina – pripoveda istoriju najmanjih knjiga Lazić.
Da najduže knjige ne bi ostale bez svog predstavnika u Muzeju, pobrinula se članica Adligata iz Kine koja je im je poklonila jedan kineski zapis. Listovi ove knjige razvlače se poput harmonike, a kada se sasvim razvuku knjiga je duga čak 7,5 metara. Potrebno je da je drže dve osobe kako bi je pokazali posetiocima.
Naredba Hajduk Veljka
Osim knjiga, Muzej sadrži pisma i predmete književnika, kao i drugih značajnih istorijskih ličnosti. Tako je u jednom kutku muzeja izložen nameštaj koji je koristila kraljevska porodica Obrenović. Tu se nalaze sto za kojim je pisala kraljica Natalija, pisma kralja Milana, kao i prvi poznati rukopis kneza Mihaila. Beleška koju je sastavio kada mu je bilo samo pet godina dokaz je da je knez već u svojoj petoj godini bio pismen. Zatim, tu su originalna pisma Nikole Tesle u vezi sa bolešću Mihaila Pupina, svojeručna beleška Tomasa Edisona, sablje i oružje Karađorđevih vojvoda i vojnika, originalno pismo Hajduk Veljka Petrovića. Naredba kojom čuveni hajduk obavezuje stanovništvo da pruža pomoć ustanicima napisana je u Negotinu 1812, samo godinu dana pre Veljkove slavne pogibije.
– Sakupljamo predmete važnih ličnosti, kao što su olovke ili pisaće mašine na kojima su pisana značajna književna dela, delove odeće pisaca po kojima su bili prepoznatljivi… Formiramo veliku kolekciju knjiga sa autogramima autora, već posedujemo više od 50.000 autograma i posveta. Posetioci mogu da vide cele radne sobe pisaca čiji su legati kod nas – kaže Lazić i dodaje da su naročito ponosni na Dom legata i legate književnika Milovana Danojlića, Pere Zupca, Miodraga Pavlovića, Ljubivoja Ršumovića, slavnog prevodioca Petera Urbana.
U Adligatu vole da kažu, da su oni “hibrid muzeja, biblioteke i arhiva”, tako da osim razgledanja posetioci mogu i da koriste materijale kao u svakoj biblioteci ili arhivu.
Pred kolibom vrača
Viktor Lazić je godinama krstario svetom, posetio je oko stotinu zemalja i iz njih donosio retke i zanimljive predmete, otuda i naziv Muzej knjige i putovanja.
– Događalo se da moram da biram – da kupim knjigu ili da platim hotel. Uvek sam birao kupovinu knjige, pa sam bezbroj puta noćio na otvorenom. Nedeljama ili mesecima molio sam uporne monahe da mi neku knjigu poklone ili prodaju. Najčešće sam uspevao, nekad i na neobične načine, tako što bi oni bili uvereni da su dobili neki viši znak od Boga da bi baš meni trebalo da prepuste blago čuvano vekovima. Jednom sam dva dana sedeo ispred kolibe vrača, sve dok nije pristao da mi proda knjigu iz koje je čitao molitve, a koja je napravljena od palminog lišća, sa koricama od ljudskih kostiju – objašnjava Lazić kako je u Beogradu završila magijska knjiga vrača sa Sumatre.
Ovaj svetski putnik i avanturista sa jednog od svojih putovanja doneo je i velike skulpture – čuvare indijskog hrama. Tako su one postale čuvari Muzeja, a dobili su i srpska imena: Marko Kraljević, Banović Strahinja i Mali Radojica. Mirni i dostojanstveni čuvaju Adligatovo blago i čekaju kraj pandemije kada će Muzej ponovo otvoriti svoja vrata za posetioce.
Povelja Luja XIV
Originalna povelja sa zlatnim pečatom i potpisom francuskog kralja Luja XIV, kralja Sunca, nedavno je stigla u Adligat. Povelja je datirana na 1672. godinu, a zlatni pečat svedoči da se radi o naročito važnom dokumentu. Tema povelje je pohvala i darovanje jednog viteza, a sada stoji na stolu Natalije Obrenović.
– Kraljica Natalija je bila veoma vezana za Francusku, tamo je posle Majskog prevrata živela, tamo se i upokojila, a francuski jezik je bio službeni diplomatski jezik na dvoru Obrenovića. Želimo da formiramo posebnu zbirku sa dokumentima francuskih kraljeva i vladara, i to isključivo dokumenata koja su lično potpisali, a u tu svrhu angažovali smo čitavu mrežu Adligatovih članova i antikvara u svetu. Preko te mreže za Dan Adligata početkom godine stigla nam je originalna povelja sa potpisom Napoleona Prvog, na putu ka Srbiji već je i povelja Luja XV – ushićeno priča Viktor.
Slonica ilustratorka
Na Tajlandu je slon domaća životinja, a jedan od najvećih problema sa kojim se tamo suočavaju jeste kako da se oslobode velikih količina slonovog izmeta. Kako je slon vegetarijanac, njegov izmet ne smrdi, čak sadrži veliku količinu celuloze, Tajlanđani su se dosetili i počeli da izmet prerađuju u papir. Sada masovno štampaju knjige, prave sveske, beležnice i albume od ovog papira. Kako je slon jedna od najinteligentnijih životinja na svetu, slonove obučavaju da svojom surlom slikaju, a te slike često stavljaju na korice svojih knjiga. Jedna takva knjiga od slonovog izmenta sa koricama koje je oslikala slonica može se videti u Muzeju knjige i putovanja.
Biblioteke za bolnice
Kompleks muzeja pod krovom Adligata funkcioniše kao svojevrsni “Crveni krst srpske kulture”, kako ih mnogi nazivaju. Oni sakupljaju i spašavaju knjige koje niko ne želi, ali i daruju drugima. U doba pandemije teškom za sve kulturne ustanove i oni se dovijaju kako da prežive.
– Kada su, usred Drugog svetskog rata, tražili Čerčilu da smanji budžet za kulturu, on je uputio večni odgovor: “Gospodo, a za šta se onda borimo?” Sada je slična situacija. Bili smo prva institucija kulture u Srbiji koja je svoja vrata zatvorila za posetioce kada je opasnost zakucala u martu. Kada su otvorene specijalizovane bolnice za kovid pacijente, mi smo dali knjige i formirali biblioteke, kako bi obolelima brže i kvalitetnije prolazilo vreme. Poklonili smo 3.500 knjiga za bolnice u Beogradu, Novom Sadu i Nišu – priča Lazić uveren da je budućnost knjige sigurna jer je ona kao točak – savršen izum kojem se nema šta ni dodati ni oduzeti.
Legati Ružice Sokić i Branka Pešića
Adligatova zbirka od nedavno je bogatija i za dva značajna legata: glumice Ružice Sokić i nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Branka Pešića.
U legatu Ružice Sokić nalazi se značajna pozorišna i druga arhivska građa, veliki broj nagrada, deo biblioteke sa više od stotinu knjiga sa posvetama ali i nameštaj iz stana čuvene glumice koji je pripadao njenom ocu Petru Sokiću, uredniku lista “Pravda”.
– Kutak moje drage supruge koju su volele i vole generacije, sada je spreman za posetioce. Nažalost, zbog ove situacije, posetioci će morati da sačekaju nekoliko meseci priliku da uživo vide značajan deo Ružicine zaostavštine – rekao je prilikom otvaranja legata, njen suprug, Miroslav Lukić, osnivač i upravitelj Fondacije Ružice Sokić.
Budući posetioci Muzeja moći će da vide i lične predmete jednog od najznačajnijih arhitekata srpske istorije, univerzitetskog profesora i projektanta mnogih značajnih objekata, nekadašnjeg gradonačelnika Beograda slavnog Branka Pešića. Supruga pokojnog arhitekte Milena Pešić i predsednik Adligata Viktor Lazić potpisali su ugovor o poklonu kojim se ovom udruženju poklanja Legat arhitekte Branka Pešića u kojem će se čuvati i knjige iz njegove lične biblioteke, značajna foto- dokumentacija, lični predmeti kao i dragoceni arhivski materijali.
