– Ustanovio sam da pravi razlog možda leži u tome što je Morgana, u to vreme jednog od najmoćnijih ljudi u Americi, Tesla navodno prevario za 150.000 dolara. Drugi razlog je što je pomogao Nemačkoj, tokom Drugog svetskog rata da šifrovane poruke iz SAD budu slate Nemačkoj ratnoj mornarici. To su otkrili Amerikanci i to je za njih predstavljalo izdaju zemlje – izjavio je Krauze za "Vesti".
Akademik Aleksandar Marinčić, saradnik Muzeja "Nikola Tesla" od osnivanja (1956) i njegov dugogodišnji direktor kaže da mu teza da je Tesla radio za Nemce "zvuči šašavo".
Simpozijum u BečuNaučnici iz čitavog sveta diskutovali su proteklog vikenda u Beču o posledicama i uticaju izuma čuvenog naučnika srpskog porekla. "Simpozijum o Tesla-tehnologiji" organizovala je izdavačka kuća "Jupiter", a pokrovitelj je bilo udruženje "Tesla sosiete" iz Sankt Galena u Švajcarskoj, koje je osnovao Petar Stojanović. Među učesnicima bio je i istoričar, reditelj i glumac Mihael Krauze, koji je prošle godine objavio knjigu "Kako je Nikola Tesla otkrio 20. vek".
|
– To mi zvuči samo kao izmišljotina. Iz svih Teslinih javnih oglašavanja vidi se apsolutna podrška saveznicima u borbi protiv nacizma. Zna se da je podržavao i kralja Petra u izbeglištvu. Osim toga, on je u vreme Drugog svetskog rata već bio u dubokoj starosti i teško da je bio sposoban, čak i kada bi mu etika to dozvoljavala, da se bavi špijunažom za Nemce – kaže za "Vesti" akademik Marinčić, jedan od najboljih poznavalaca ne samo života već i dela slavnog naučnika.
Kad se radi o navodnoj finansijskoj prevari, profesor Marinčić kaže da je opšte poznato da je Morgan pristao da finansira Teslin projekat izgradnje Svetskog radio centra na Long Ajlendu i da mu je za to čuveni bankar dao 150.000 dolara. Taj centar nikad nije završen, pa Morgan nije ni mogao da povrati svoju investiciju.
Zbog lošeg poslovnog iskustva sa naučnikom koji je trošio ogromna sredstva za svoje projekte, ni Morgan mlađi nije odgovorio pozitivno na Teslin zahtev da mu finansijski pomogne kako bi 30-tih godina realizovao svoj novi izum, koji mi danas laički zovemo "oružjem sa zracima naelektrisanih čestica", a koje je naučnik imenovao kao "Nov način slanja sažete nerasipajuće energije kroz prirodne sredine".
Tesla ga je potom ponudio savezničkim vladama, pa čak i jugoslovenskoj vladi u Beogradu. Kako je njegova ponuda prošla to je već druga priča, ali na tom spisku zemalja kojima se obratio sigurno nema Nemačke, tada već duboko zavedene nacističkom ideologijom Adolfa Hitlera.
Novac kao nužno zloPoznato je i da Tesla nije mnogo cenio novac, već da ga je smatrao samo kao nužno sredstvo da bi realizovao svoje pronalaske. Niko još nije osporio biografski podatak da se naučnik samo jednim potezom cepanja ugovora sa Džordžom Vestinghausom odrekao procenta na svaki kilovat proizvedene naizmenične struje, što bi ga učinilo nezamislivo bogatim. Zaprepašćenom Vestinghausu je tada poručio da ne može da dozvoli bankrot čoveka koji je u njega verovao onda kada niko nije. To svakako nije manir čoveka koji se služi finansijskim prevarama. |
