Mnogo su znatiželjna naša dečica u Parizu, a želju za novim saznanjima raspiruje im učiteljica Ljubica Burgić, koja godinama obrazuje srpski podmladak u školi pri parohiji Sv. Save, u pariskoj ulici Simplon. A kako to uspeva voljenoj “teta Ljubici”? Jedan od primera je i to kako je svoje đake zainteresovala za izložbu posvećenu srpskom geniju Nikoli Tesli, na koju ih je vodila u Kulturni centar Srbije u Parizu.
– Znamo li sve o Nikoli Tesli? Gde se rodio, živeo, koliko puta je bio u Parizu, šta je čitao? Koje srpske pesnike je poštovao i prevodio, koje predmete u školi nije voleo? Šta je sve izumeo? Da li je nosio sunčane naočare i šešire? Je li poznavao pisca Marka Tvena?
I još mnogo pitanja, a pretpostavka je da su njenim školarcima odgovori golema tajna, kroz koju se, verovatno, ni većina odraslih ne bi provukla prelaznim ocenama. Nastavnica Ljubica ne odstupa, pripremila se za čas “oči u oči” sa velikanom Teslom, pa udružena sa izložbenom postavkom deci rasvetljava najlepše bisere iz njegove naučne riznice.
– Ipak, hajde da pre razgledanja izložbe odgledamo promotivni film. Titlovan je na jednanaest jezika. Mi ćemo slušati glas na srpskom, oni koji teže razumeju mogu čitati na francuskom – tako je Ljubica na najavljenu virtuelnu traku nauke postavila svoje vredne đake.
A-u-u-u… šta se sve čulo i videlo! Na primer, u rodnom Smiljanu, trogodišnji Nikola Tesla je imao mačka od kojeg se nije razdvajao. Jednog dana, vreme šućmurasto, sede jedan pored drugog, pa Tesla, pomilova dlaku mačka, kad se desi čudo. Dečakova ručica izazvala je pljusak prskavih varnica, dok se iznad mačkovih leđa stvorilo polje svetlosti, nekog elektriciteta. Da nije rođen kao genije, mali Tesla ne bi to posebno zapazio niti zapamtio.
– Tesla nije voleo likovno u školi. Čitale smo tome – neočekivano prijavljuju sestrice Ema i Sara Nešković.
Ovoj dečici, većinom rođenoj u Parizu, pažnju su privukli i podaci da je Tesla je tečno govorio i pisao na francuskom jeziku, imao je dva počasna francuska doktorata i celog života održavao veze sa francuskim naučnim krugovima.
– Nedavno sam se iz Srbije vratio u Pariz. U Beogradu sam posetio Muzej “Nikole Tesle” u Krunskoj ulici. Tamo sam video da je Tesla nosio putnu torbu od krokodilske kože. Sada sam došao sa bratom da vidim ovu izložbu. Volim rivalstvo Tesle i Edisona, kao što volim rivalstvo Novaka i Nadala – mudruje đak Jovan Mitić.
Hoće i Luka Koradi da iznese svoj stav o velikom Tesli:
– Ja sam živeo u Beogradu blizu Muzeja “Nikola Tesla”. Mnogo puta sam obišao muzej sa braćom i sestrama. Teslin muzej je nekad bila Genčićeva vila. Tamo sam prvi put video njegov teledirigovani brod koji je osnova svih bežičnih sistema.
U završnici obilaska izložbe trebalo se grupno fotografisati. Hoće deca, ali i odmah primeniše na izložbi viđeno, glasno objašnjavaju:
– Prilikom fotografisanja Tesla nikada nije nosio šešire, a imao ih je mnogo, svakojake, žirado šešire i cilindre i polucilindre. Da imamo kape, sad bismo ih i mi skinuli.
Ova deca, mora se priznati, gledaju i vide, slušaju i pamte, logično zaključuju, a i kompliment očekuju, pa im se mnogo dopada kad im kažu da su “deca ili naslednici Nikole Tesle” ili narod koji ga je iznedrio.
Klupe nisu neophodne
Sa izloženih panoa u Kulturnom centru se saznaje da je Tesla živeo u Parizu, u 13. arondismanu, kućni broj 13 na bulevaru Sen Marsel. Ima i podataka da se kupao u Seni, koja je sigurno bila mnogo čistija nego danas, mada, najavljuju, da će do Olimpijskih igara 2024. godine u Parizu, u Seni biti postavljeni prečišćači vode, dakle, biće opet kupanja. Ispred jednog panoa improvizovan čas. Umesto u klupama đaci sede na podu.
Mesto za maštu
Učinilo se i da je za neku decu ova izložba jednako lepa kao Diznilend. Zato što mogu da maštaju. Mogli su maštu i na licu mesta da probaju, pa je neki od Teslinih eksperimenata na trenutak bio i njihov.
Prijateljstva
– Evo, ovde piše o Teslinom susretu sa čika Jovom Zmajem i prevođenju njegovih pesama. Znači, i čika Tesla je bio dete. Poznavao je i pisca Marka Tvena, pročitao je sve njegove knjige. Bio je prijatelj sa francuskom glumicom Sarom Bernar… – izdvaja Rita Koradi koja mnogo voli knjige, baš kao da je bibliotekarka.
