Od 27. do 30. novembra u Torontu će se održati 14. festival srpskog filma. Ove godine biće prikazano šest filmova, po tri igrana i dokumentarna. Sa Nenadom Stankovićem, organizatorom festivala, razgovaramo o filmovima, ovogodišnjoj produkciji, stanju u kulturi u Srbiji i dijaspori .
– Festival se otvara prikazivanjem filma "Branio sam Mladu Bosnu", na engleskom je naziv "The Man Njho Defended Gavrilo Princip". To je izuzetno dobra priča o advokatu koji je branio Principa po službenoj dužnosti. U njemu se, tokom procesa, probudila čovečnost i počeo je da zastupa pravdu. Žanrovski, reč je o sudskoj drami. Iako traje 2 sata i 42 minuta vrlo je zanimljiva i napeta. Tog advokata igra mladi glumac Nikola Rakočević. Posle "Montevidea", ovo je sledeći film koji otkriva neku novu mladu generaciju. Prvo je Bjelogrlić otkrio nove mlade glumce, sada je ovo nova generacija još mlađih glumaca. Pored njih igraju, naravno, i veterani poput Nebojše Glogovca, Irfana Mensura i drugih.
|
"Daj šta daš" – U Srbiji je katastrofalna situacija kada su u pitanju kinematografija i kultura uopšte. čini mi se da je država u rasulu, pa neki vrhovni vođa treba da odluči da li da se snimi film ili ne, što je, naravno, pogubno za kulturu i umetnost. Ne postoji sistem na osnovu kojeg bi se pravili i finansirali filmovi. Naši filmovi bi mogli da imaju publiku, bar sudeći po nama ovde, publika postoji i na Festu, bila je puna sala za "Top je bio vreo", ali mislim da je tu sistemsko pitanje kad je reč o filmu uopšte rešeno vrlo loše, i nama, kao distributerima, onda ostaje da se ponašamo po principu daj šta daš, veli Nenad Stanković. Dokumentarci šlager festivala – Ove godine prikazuju se tri dokumentarca, videćemo kako će proći kod publike, veli Stanković i nastavlja: – To su filmovi: "Inercija prošlošti" priča o 27. martu 1941, Dejana Vražalića, to je neki drugačiji pogled na te događaje. Dokumentarac "Moj zanat" reditelja Mladena Matičevića govori o Arsenu Dediću, a ove godine po prvi put imamo američki film "Tonjer to the People", Džozefa Sikorskog o Nikoli Tesli, dakle američki film, ali o genijalnom Srbinu. Za taj film već je pola sale rasprodato, a nije ni oglašavan, i uglavnom su Kanađani ti koji su kupili ulaznice, jer je Tesla fenomen koji pobuđuje sve više pažnje ovde. Pretpostavljam da će publika napuniti salu, što je interesantno, jer je u pitanju dokumentarac. Vankuver, Toronto, Montreal Festival srpskog filma u Torontu otvoriće ambasador Republike Srbije u Kanadi Mihailo Papazoglu. U kratkom razgovoru za "Vesti" on je istakao značaj tog kulturnog događaja za brojnu srpsku zajednicu u najvećem kanadskom gradu. |
Takođe će biti prikazani filmovi "Top je bio vreo" po knjizi Vladimira Kecmanovića u režiji Slobodana Skerlića, koji je izazvao dosta kontroverzi, jer su autor knjige i režiser u sukobu oko načina na koji je tema realizovana, zapravo oko toga kako se film završava. Biće interesantno videti reakcije bivših Sarajlija, kojih u Torontu ima dosta, a koji po pravilu čine veliki broj gledalaca na festivalu. Gledaoci će imati priliku i da pogledaju "Malog Budu", delo reditelja Danila Bećovića koje je u Beogradu videlo već 300.000 ljudi.
x Zašto je ove godine izbor pao na svega šest filmova?
– Jedino je takav izbor bio moguć, prikazujem ono što sam dobio, to jest one filmove čiji su producenti prihvatili da za izuzetno mali novac njihov film bude predstavljen ovdašnjoj publici. Za mene je bilo iznenađujuće da je Košutnjak film dao svoj najnoviji film "Branio sam Mladu Bosnu" koji je, inače, napravljen za smešno malo para, 400.000 evra. Ni Srbija, ni Republika Srpska nisu uložile sredstva u taj film, tako da se još jednom pokazalo kako funkcionišu države kada je u pitanju njihov interes. Održana je zajednička sednica obe vlade i doneli su odluku da podrže taj projekat, ali nisu mogli za godinu dana da pomognu film. Kao što kaže reditelj Koljević, milioni su potrošeni za Konstantina i obeležavanje njegove godišnjice koja uopšte nema veze sa Srbima, a ovo što je bitno da se pokaže, s obzirom na teze da je Gavrilo Princip bio terorista, nije podržano u državama u kojima Srbi žive. To vam je politička i društvena situacija kad je u pitanju naša tradicija ili istorija u koje se samo deklarativno zaklinjemo. Ne znam da li će priča o Principu biti prihvaćena po svetskim festivalima, ali ja sam baš srećan da sam dobio film da ga pokažem u Severnoj Americi. Film će ići i u druge gradove u toku nekoliko narednih meseci, pre svega u Čikago, Njujork i Vašington. Sa Obradom Kesićem sam se dogovorio da ga u Vašingtonu prikažemo u decembru pre Božića, tačno je da će kongresmeni biti na zimskom raspustu, ali ćemo naći neke Amerikance, da se ipak čuje i drugačija priča.
x Kako ste sklopili finansijsku konstrukciju?
– Nikako, već 14 godina skočim u hladnu vodu i plivam. Nisam se nikome ni obraćao za finansijsku podršku poučen iskustvima sa organizacijom prošlih festivala. Samo sam se obratio malim privrednicima u Torontu i oni su malo pomogli. Državni organi i kad se desi da izdvoje neka sredstva, to su neki privatni interesi, ne postoji svest da je potrebno da se i mi koji živimo ovde, preko kulture povezujemo sa maticom. Inače, gledaoci na festivalu su , uglavnom naši ljudi koji čine 90 odsto publike, a tek mali broj su Kanađani koje privlači egzotična kinematografija i egzotična istorija.
x Šta je vama motiv da izdržavate sve ove godine?
– Meni je motiv da ne prestanem, jer mi je žao, to je kao kad imaš svoje dete, pa da ga ne napustiš. Iduće godine je 15. festival, razmišljam da napravim nešto veliko, pa da posle vidim šta ću, voleo bih kad bi neka nova generacija to preuzela, pa da se napravi neki tim, jer se sve svodi da jedan čovek sve radi. U suštini, i mi ovde smo slični kao i ono tamo društvo. Rasuti smo i neorganizovani, nemamo institucija, iako imamo zajedničke interese, nema ko da nam ih nametne. Nema ko da nam kaže "to vam je dobro za vas", zaključio je Nenad Stanković za "Vesti".
