Srpska kultura, običaji, narodna tradicija, folklor, muzika, ali hrana i pića predstavljeni su srpskoj, ali i američkoj zajednici u Čikagu na festivalima pod nazivom Ukus Srbije.
Prvog vikenda u septembru manifestacija je održana kod hrama Svetog Vasilija Ostroškog u naselju Lejk Forest, a u subotu, 8. septembra kod hrama Hristovog vaskrsenja u Čikagu. Festivale je organizovala uprava ovih srpskih hramova uz pomoć volontera koji su pripremali tradicionalna srpska jela kao što su sarma, pečenja, ćevapi, pljeskavice, koleče, pite, palačinke i pića uvezena iz Srbije.
– Ovdašnjoj lokalnoj američkoj zajednici kroz festival Ukus Srbije predstavljamo naše tradicionalno gostoprimstvo. Više od pet hiljada posetilaca, koliko ih je ove godine, oduševljeni su našom hranom, kolačima i pićima, a usput pogledaju nastup folkloraša i Igre iz Srbije, predmete izrađene na tradicionalni način, stare zanate, upoznaju srpsku istoriju i rad humanitarnih organizacija – objašnjava Sofija Obradović Skalziti, koja već 12 godina rukovodi organizacionim odborom gestivala u Lejk Forestu.
Od pečenja do krempita
U Lejk Forestu u dva dana ispečeno je 40 jaganjaca i 18 prasića, 9.000 ćevapa, 1.000 sarmi, 900 ražnjića, 800 roštiljskih kobasica, 400 pljeskavica, 400 komada bureka, što sa mesom što sa sirom i spanaćom, 420 klipova kukuruza, više od 500 pita od sira, jabuka i višanja, približno toliko krempita i više od 30 vrsta domaćih kolača. Naravno sve to je zaliveno domaćom rakijom, vinima i pivom uvezenim iz Srbije. Festival je posetilo oko 5.000 gostiju. Na ovim brojkama pozavidela bi svaka slična manifestacija i u Srbiji.
Starešina hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Čikagu Đuro Krošnjar predstavio je projekat proširenja bogomolje i svečane sale ove najmlađe srpske crkve u Čikagu koja je obeležila 20 godina postojanja.
– Među najposećenijim smo festivalima u okrugu Lejk i lepo su ga prihvatili i Amerikanci, a privuče i pripadnike srpske zajednice svih generacija sa šireg područja Čikaga. Pripadnici drugih nacija i vere imaju priliku da se upoznaju sa pravoslavnom tradicijom – ističe Krošnjar.
Ove godine festival je održan po 15. put, a uspeh najviše duguje volonterima, kojih je bilo skoro 200. Angažovane su cele porodice, poput one predsednika crkvenog odbora Majkla Kosanovića, a neretko i sve tri generacije.
Uspešna premijera
Za razliku od ovoga, festival kod starog hrama Hristovog vaskrsenja u Čikagu održan je prvi put. Starešina hrama Mile Subotić zadovoljan je posetom i najavljuje da će se i narednih godina sigurno naći u kalendaru srpskih manifestacija u Čikagu.
– Interesovanje za srpski etno-festival pokazali su ne samo pripadnici naše zajednice već i naše komšije Amerikanci sa Logan skvera ovde u Čikagu. Upoznajemo ih sa našom verom, ali i sa našim običajima i kulturom, sa znamenitim Srbima, zato smo pripremili i izložbu o Tesli. Uz to nudimo im našu hranu i pića, a mogu da pogledaju naše igre i folklor – objašnjava nam otac Mile Subotić.
Izložbu o Tesli pripremila je dr Milena Bajić, aktivni član Tesline naučne fondacije. Pored toga što je prikazan kratak pregled života i dela velikana, kako ističe, posebnu pažnju je posvetila veliki uspehu Nikole Tesle koji je upravo vezan za Čikago i osvetljenje Svetske izložbe 1893. godine čime su njegova dostignuća na velika vrata prestavljena celom svetu.
Neumorni dobrovoljci
Gotovo da ne postoji grad u Americi i Kanadi, a u kojem živi brojnija srpska zajednica a da se ne održava srpski festival. Srbi, ali i njihovi gosti Amerikanci – pripadnici drugih etničkih zajednica, druže se na srpskim imanjima i kod naših pravoslavnih hramova. U nekim mestima kao na primer u Čikagu ili Torontu preko celog leta, ali početkom jeseni i krajem proleća izmenjuju se srpski festivali. Najčešće su to Srbfest, Ukus Srbije, Srpski dan, ali i kestenijada, kotlićijada, kupusijada, kobasicijada, roštiljijada, hramovne slave, slave udruženja… Iako su im povodi i nazivi različiti, svi imaju sličan program – u ponudi su srpska jela i pića, praćeni nastupima folklornih grupa, orkestara, pevača i zabavljača. U pripremi učestvuje nekoliko stotina dobrovoljaca koji na ovaj način pomažu rad srpske zajednice. Festivali su uvek i više od zabave – tako se, recimo, održavaju izložbe o Tesli, Pupinu, Milankoviću, Karađorđevićima, Vuku Karadžiću, Jovanu Dučiću, Petru Kočiću, Savi Mrkalju i drugim srpskim velikanima, a srpska zajednica se priseti i značajnih događaja iz srpske istorije kao što su Prvi i Drugi srpski ustanak…
