U pravo vreme, dok u Raškoj oblasti i na severu Crne Gore zima još traje, a zalihe hrane i lekova uveliko ponestaju, pomoć dobrih ljudi iz naše dijaspore stigla je usamljenom i bolesnom starini Dušimiru Vuksanoviću iz zabite Pačevine na padinama Golije, siromašnoj devetočlanoj porodici Jelić iz još zabitijeg zaseoka Janturine na samoj granici Srbije i Crne Gore i familiji Bandović iz sela Gradac na Pešteru. Sve njih, sa po 100 evra obradovali su naši čitaoci i dobrotvori Verica i Radisav Milićević – Milkan iz Berlina. Još 100 evra stiglo je u selo Stup kod Rožaja gde sa sinovima Enesom i Ernesom živi samohrana majka i veliki borac (drvoseča) Mihrija Murić, donaciju je poslala porodica Hasanović iz Pariza, poreklom sa ovih prostora. U uručivanju pomenutih donacija iz Nemačke i Francuske puno su nam pomogli humanitarac Hido Muratović i Radoje Kuč poštar iz “srpskog Sibira”, dobri ljudi koji godinama podupiru mnoge naše akcije i pomažu sirotinji u ovom kraju.
Podsećanja radi, bolesni i nemoćni starac Dušimir Vuksanović jedini je žitelj Pačevine, nekad velikog, a danas potpuno raseljenog podgolijskog sela. Preživeo je tri moždana udara, kompletna leva strana mu je oduzeta, a opstaje zahvaljujući izuzetnoj upornosti, božjoj volji i našim čitaocima koji mu pomažu duže od 10 godina. Velika pomoć i podrška su mu i komšije iz susednih sela, posebno Milka Đoković, koji mu povremeno donesu hleba i mleka.
– Dobri ljudi me drže u životu, Bog im dao sreće i zdravlja. Šta bih sam i bez ikakvih primanja i pomoći u ovoj pustinji? Hvala beskrajno dobrotvorima Verici i Radoslavu iz Berlina, hvala svima koji me se sete i pošalju mi pomoć, jer meni to produžava život – ističe Dušimir i naglašava da se raduje proleću i lepšim danima kada, kako kaže, pomoć koju povremeno dobije neće morati da troši za grejanje.
Donaciji iz Berlina puno se obradovala i porodica Darka i Svetlane Jelić koja u surovim pešterskim uslovima, godinama bez svetla odgaja sedmoro dece. Stub ove porodice Svetlana Jelić kaže da je posebno raduje to što ih humani zemljaci iz dijaspore ipak nisu potpuno zaboravili.
– Posle dve decenije života u mraku dobri ljudi pomogli su nam da dobijemo struju, a EPS nam je, nedaleko od našeg “ranča”, izgradio i novu kuću u koju, na žalost, još ne možemo da se uselimo. Razlog tome je što nemamo novca da kupimo šporet, frižider, ležajeve, sto, stolice i sve što nam je potrebno za bolji život u novom domu – ističe Svetlana.
Naglašava i da će donaciju iz Berlina, na kojoj je izuzetno zahvalna, potrošiti na decu: Miću, Miloša, Marka, Marjana, Mariju, Marijanu i Milicu.
Istina, kad su im dobri ljudi iz naše dijaspore i iz Novog Pazara opremili kupatilo i dovezli dva kauča mislili su da će se brzo skućiti i da je useljenje gotova stvar.
– Nažalost, prevarili smo se, jer je odjednom gotovo sva pomoć stala, a mi novca za kupovinu svih pomenutih stvari nemamo. Ispada da zbog sitnice dve godine živimo u oronuloj straćari bez svetla, a nije tako, računali smo da nam je za useljenje u novi dom, gde imamo struju, potrebno bar još 2.000 evra. Za nas su to ogromne pare, jer i pola stoke da prodamo ne bismo mogli da ih obezbedimo, a i kad bismo prodali, od čega bismo živeli – pita se Svetlana Jelić.
Radiši za preglede
Za razliku od Jelića, sedmočlana porodica siromašnog Slobodana Bandovića, nadničara iz sela Gradac kod Sjenice, ima drugačiju muku zbog koje se još nije preselila u novi dom.
– I nama su čitaoci “Vesti” puno pomogli i još nam povremeno pomažu. Bili su tu za nas, sagradili nam i opremili novu kuću u koju evo već dve godine ne možemo da se uselimo, jer sjenička elektrodistribucija neće da nam uključi struju. Pomažu nam i da lečimo sina Radišu koji odmalena ima smetnje u govoru, a zahvaljujući radu sa logopedima i pregledima u Beogradu koje su nam omogućili dobri ljudi iz dijaspore, Radiša je prošle jeseni krenuo u školu. I donaciju iz Berlina potrošićemo za njegove kontrole u Sjenici i Novom Pazaru. Hvala do neba Verici i Radisavu, šaljemo im pozdrave i poljupce – poručio je Slobodan Bandović pošto se donacija iz Berlina našla i u njegovim rukama.
Mihrija bez premca
Dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta je i Mihrija Murić, samohrana majka iz planinskog sela Stup kod Rožaja koja, da bi prehranila i školovala sinove Enesa i Ernesa radi najteže muške poslove. Jedan je od najboljih drvoseča u celom kraju. Naši čitaoci kupili su joj koze, kravu, veš mašinu i motornu testeru sa kojom se bori za preživljavanje na surovoj planini uz granicu Srbije i Crne Gore.
Donaciju od 100 evra koju joj je poslala familija Hasanović iz Pariza potrošiće za obnavljanje zaliha brašna i ulja i školovanje svojih sinova, donatorima šalje velike pozdrave i neizmernu zahvalnost.
