Političari na Zapadu ne žele da slušaju predviđanja ekonomskih analiza koja kažu da smo na kraju dekadencije demokratije zapadnog tipa. Milijarde koje se upumpavaju da bi se rešavala kriza koju je izazvala korona dovešće do inflacije. Svi znamo da je nešto trulo, ali ne i kako da se ozdravi, a preti najgori scenario – velika ekonomska kriza.
Ovo kaže ekonomista Vladan Rakonjac autor knjige “Među krivuljama“, prvog dela na srpskom jeziku koje se bavi Eliotovim talasima.
Pet talasa kojima se prate kretanja
Saznanja Ralfa Nelsona Eliota o prirodi brojeva i talasa se poslednjih desetak godina upotrebljavaju kao tehničko pomagalo u analizi tržišta i psihologiji trgovanja na berzi. Praktičnom upotrebom zanimljive matematičke teorije bavi se i naš sagovornik koji je Eliotove talase sa Volstrita preneo u druge segmente života.
Eliot je shvatio da se kretanje tržišta odvija u formi od pet talasa koji prave specifičnu strukturu, u jasno određenom vremenskom periodu. Pored pokretačkih, tu su i korektivni talasi, periodi kada tržište pravi pauzu. Obrasci se ponavljaju, što znači da ih je moguće predviđati.
Moguće je predvideti i Noletovu formu
Koristeći ovaj model „računanja“ Rakonjac je između ostalog pratio karijere tri najjača tenisera sveta, Rodžera Federera, Rafaela Nadala i Novaka Đokovića i izračunao da su se nepogrešivo kretale u zakonitosti Eliotovih talasa.
– Kod njih je to pravilo u potpunosti ispoštovano, neverovatno je poklapanje sa teorijom Eliotovih talasa. Po njoj, Nadal i Federer su u korekcijama, u padu, a korekcije bole. Kad nešto raste, pa počne da pada, boli, ako je to ATP lista onda je baš nezgodno, a Đoković je na vrhu petog talasa. Mnogo ga volim kao sportistu, i kao čoveka, ali prognoza je da bi trebao da se povuče. Naravno, to nije lako, povući se kad si najbolji, ali ne bi mi bilo drago da trpi korekcije koje bole – kaže Rakonjac.
On dodaje da nisu samo Eliotovi talasi zanimljiva matematička teorija, alat na koji se oslanjaju na berzi, ali i u drugim segmentima ekonomije i života.
Armstrongove prognoze koje Amerikanci ne slušaju
Ogromna je lista tačnih predviđanja i Martina Armstronga, jednog od najpoznatijih ekonomskih savetnika na svetu, koji je osamdesetih i devedesetih godina bio najplaćeniji makroanalitičar na planeti. Bio je savetnik mnogih američkih predsednika, japanske vlade, savetnik i prijatelj Margaret Tačer. U svojim analizama Armstrong koristi broj Pi.
– Amerikanci ga trenutno ne slušaju, jer misli da se nalazimo u fazi dekadencije demokratije američkog ili zapadnog tipa, pri čemu će se kraj talasa dugog 309 godina, to je derivativ broja Pi, završiti 2032. godine. Dakle, to je veoma blizu, ako je Armstrong u pravu, biće to kraj ove dekadencije, pa nije slučajno ovo što se trenutno dešava – kaže Rakonjac i dodaje da pojedini analitičari smatraju da je situacija sa korona virusom pokrivalica za trenutnu globalnu ekonomsku sliku.
Eliotovi talasi i pandemija
Rakonjac je Eliotove talase koje proučava primenio i na pandemiju koronavirusa:
– Bilo mi je zanimljivo da na osnovu dostupnih podataka vidim da li se prvi slučajevi korone ponašaju po Eliotovim talasima, za prvih pola godine našao sam podatke sa sajta SZO, koliko god bili netransparentni. Došao sam do zaključka da i tu ima pet Eliotovih talasa. Trenutno se ne bavim pomno tom statistikom, ali mi se čini da se ukupan razvoj situacije dešava po tim talasima. To znači da bi u narednih pola godine korona trebalo da krene u korekcije”.
Dodaje da je svima jasno da je nešto trulo, ali da niko ne zna kako da se ozdravi. Tome, kaže, ne pomaže dodatni pritisak, hiljade i hiljade milijardi koje se upumpavaju da bi se rešavala zdravstvena kriza.
– Monetarna ekonomija je izgubila kontekst sa realnom, te upumpane milijarde dovešće do inflacije. Ona se već pojavila u Americi, čak se javila i bojazan da neće biti samo inflacija, već i staklacija, a ona je mnogo gora, jer pored porasta cena, znači i stagniranje u ekonomskom rastu, produktivnost pada. Kad se to dvoje spoji, to je onda recimo, velika ekonomska kriza, kao što je bila pre sto godina – upozorava on.
Posao koji može da bude i opasan
On kaže da ljudi koji se bave ovakvim prognozama, po matematičkim zakonima, rade zanimljiv, ali i opasan posao.
Upravo u Eliotovo vreme živeo je ruski ekonomista Nikolaj Kondratjev, bavio se analizom makroekonomskih trendova. On je zaključio da će socijalizam koji se tada pojavio oličen u Staljinu trajati šezdeset, najduže sedamdeset godina, pa je i platio glavom te svoje teorije.
“Bavljenje ovakvim prognozama nije ni malo bezazleno. Nije ni čudo što je Martin Armstrong bojkotovan od svih medija u Americi”.
