Predsednik Aleksandar Vučić u obraćanju građanima na godišnjoj konferenciji izneo je niz podataka koji govore o stabilnosti finansija i privrede Srbije. Pritom je snažan utisak ostavio deo o valutnim i zlatnim rezervama zemlje koje su uvećane uprkos tri godine svetske krize izazvane prvo pandemijom, pa sukobom u Ukrajini.
– Pogledajte naše bruto devizne rezerve (preko 18 milijardi evra), pa one u zlatu koje su uvećane s 18,2 na 38,55 tona – otkrio je predsednik.
Po njegovom nalogu Srbija je još 2019. godine, uoči pandemije, povukla svoje zlatne rezerve iz sveta u trezore Narodne banke Srbije (NBS) i počela da kupuje ovaj dragoceni metal u tonama, pa ga ima znatno više od svih bivših republika SFRJ zajedno. Potonja kriza, nesigurnost, inflacija najznačajnijih svetskih valuta i dugoročan rast cene zlata pokazali su da je ovo bio odličan potez.
Solidne zalihe
Ekonomista Mahmut Bušatlija, inače savetnik za razvoj i investicije, kaže da je veoma dobra vest činjenica da je Srbija u prošloj godini nastavila sa povećanjem zlatnih rezervi čija je ukupna vrednost procenjena na 2,1 milijarde evra.
– To znači da Srbija ima solidne zalihe novca. Ne vidim ništa loše u tome da jedan deo pretvorimo u zlato. Treba ga kupovati uvek kada cene padaju, ali teško da će se u narednom periodu to desiti – kaže Bušatlija za “Vesti” uz opasku da recesiju valja preživeti, ali da ona svojim odlaskom cene nikada nije vratila na staro.
Posebno je upečatljivo što se NBS nije povela za trenutnim trendovima prošle godine. Naime, za razliku od NBS, mnoge centralne banke sveta prethodnih meseci čak su prodavale zlato da bi kupovale dolare, pošto je američku valutu inflacija je sporije izjedala od evra. To je dovelo do rekordnog sniženja zlatnih i valutnih rezervi centralnih banaka u svetu.
Međutim, izgleda da su centralne banke sveta uočile grešku, pošto je Svetski savet za zlato saopštio da je u novembru i decembru naglo povećana potražnja za ovim dragocenim metalom i to na najvišem nivou u poslednjih 55 godina.
Kinezi samo kupuju
Analitičar kompanije Zlatni valutni dom Dmitrij Golubovski objašnjava da je Kina cele godine sistematski rasprodavala dolarske rezerve da im ne bi bile otete, kao što se desilo kada je zamrznuto ruskih 300 milijardi.
– Rast potražnje za zlatom znači da centralne banke sada očekuju novu veliku ekonomsku krizu sličnu onoj sedamdesetih godina u SAD, kada su poskupele sirovine i sve vezano za njih. Tada je zlato bilo najbolji aktiv koji je štitio od inflacije. Sad ulazimo u novi superciklus poskupljenja sirovina čija cena proizvodnje raste. To će nas dovesti u nove istorijske maksimume, a dobro će se osećati oni koji imaju zlato – zakučuje Golubovski.
Svet u minusu
Ekspert investicione kompanije BKS Svet investicija Jevgenij Mironjuk, na osnovu podataka centralnih banaka 100 država, izračunao je da su zlatne i devizne rezerve u svetu od januara do oktobra smanjene za 1.600 milijardi dolara.
– U tom trenutku su bile na nivou od ukupno 12.500 milijardi dolara, što je najmanje od maja 2020. godine i predstavlja rezultat precenjenosti dolara – objasnio je Mironjuk.
Preliva u trezoru
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije po prvi put su premašile 18 milijardi evra. NBS je prošle godine kupila oko 700 miliona evra više nego što je prodala.
Na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost gotovog novca u opticaju od 151 odsto i pet meseci uvoza robe i usluga, što je skoro dvostruko više od svetskog standarda.
Investicije od 4,4 milijarde evra
Predsednik Aleksandar Vučić naglasio je da se ekonomska situacija mora sagledavati nekoliko različitih parametara, i da su svi pozitivni za Srbiju.
- Sačuvana je finansijsku stabilnost i rast BDP-a između 2,3 i 2,5 odsto, iako je po tome prethodnih godina Srbija bila prva u Evropi, pa je naša osnovica bila viša.
- Kurs dinara je čvrst i od 2012, godine je na 117 ili 118 dinara.
- Plate i penzije povećane su i po tome je Srbija druga u Evropi.
- Stopa javnog duga ne prelazi 55 odsto BDP-a, za šta je Vučić istakao da je na ponos svim građanima Srbije.
- Srbija sada ima stopu nezaposlenosti od 8,9 odsto koja nikada nije bila niža. Prosečan broj zaposlenih bio je 2012. godine 1,865 miliona. Danas, iako je manje ljudi u Srbiji, ima 400.000 više zaposlenih.
- Nikada nije bilo toliko direktnih stranih investicija (4,4 milijarde evra), kojih je Srbija i prošle godine privukla više nego sve ostale zemlje u regionu zajedno.
- Od 2012. godine ukupan BDP je sa sa 33,7 milijardi dolara povećan na 60,3, a predsednik je dodao da se neće smiriti smiriti dok ne bude 100 milijardi.
Gasa ima i za sledeću godinu
Aleksandar Vučić je naglasio da će 2023. godina biti mnogo teža nego prethodna.
– Mi se sada još dvoumimo kako da izađemo iz svega, o čemu sam do kasno u noć raspravljao s ministrom finansija Sinišom Malim. Kako da sačuvamo stopu rasta i državni novac – rekao je Vučić.
On je istakao da su američke federalne rezerve (centralna banka) podigle kamatnu stopu za 0,5 odsto, da Kini pada stopa rasta, a Evropa se bliži recesiji.
– Mi smo deo tog lanca. Naravno da i naša stopa rasta pada. Ali ne zaboravite da mnogi imaju visoku stopu duga, poput Grčke (230 odsto). Naša je samo 55 odsto i mi smo u povoljnijem položaju po pitanju fiskalne stabilnosti – kazao je Vučić.
Predsednik je istakao da je Srbija obezbedila novac za energente od prijatelja iz UAE i istakao da Srbija u ovom trenutku ima 580 miliona kubnih metara gasa u Banatskom dvoru i Mađarskoj.
– Do sada smo povukli 87 miliona kubnih metara. To znači da će nam ostati pun Banatski dvor krajem zime, i još 100 miliona u Mađarskoj. Sa Orbanom ćemo videti da produžimo ugovor i obezbedimo se odmah za sledeću zimu koja će biti teža. Uglja imamo 1,447 miliona tona na zalihama – istakao je predsednik.
