Američki predsednik Tramp i šef Kremlja Putin razgovarali su telefonom dva sata. Osim sporazuma o privremenom prekidu granatiranja infrastrukture, razgovori su uglavnom ostali bezuspešni, ocenjuju neki od eksperata, prenosi Dojče vele.
Bio je to telefonski razgovor koji se iščekivao, posebno u Ukrajini. Razgovor koji je trebalo da donese bar malo više mira toj zemlji. Rezultati su, međutim, otrežnjujući, stav je političkih eksperata koji su za DW analizirali razgovor američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Na kraju je dogovoreno da na elektrane i rafinerije nafte ni u Ukrajini ni u Rusiji trideset dana neće padati bombe. I još, što je bilo prilično iznenađenje, da bi dve supersile trebalo ponovo jedna protiv druge da igraju – hokej na ledu.
Tako glasi saopštenje Kremlja. U njemu se navodi da je Tramp predložio obustavljanje ruskih napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine na trideset dana. Putin je pristao da to učini odmah i zauzvrat zahtevao potpuni prekid vojne pomoći i dostavu obaveštajnih informacija Ukrajini, kao „suštinski preduslov“ za početak mirovnog rešenja.
Šef Kremlja tvrdi da nadgledanje toga da li se 30-dnevni prekid vatre poštuje podrazumeva „ozbiljne rizike“. Po tom pitanju dogovor nije postignut.
Normalizacija odnosa?
Dalji rezultati su, prema Kremlju: Putin je najavio novu razmenu zatvorenika, 175 za 175 ljudi. Ukrajina će prihvatiti 23 ranjena pripadnika ukrajinske vojske. Šef Kremlja pozdravio je Trampovu želju da promoviše „plemeniti cilj“ okončanja rata.
I još: oba predsednika izrazila su zainteresovanost za normalizaciju bilateralnih rusko-američkih odnosa i razgovarali o idejama za ekonomsku saradnju.
Konačno – i iznenađujuće – Tramp je podržao Putinovu ideju da se organizuje utakmica u hokeju na ledu između ruskih i američkih NHL i KHL zvezda.
Posle dva sata, šefovi država spustili su slušalice.
Politikolog Anton Barbašin sa analitičkog portala „Riddle Russia“ smatra da je jasno da razgovor nije doneo ništa konkretno. Čak ni odluku Rusije da ne bombarduje ukrajinsku infrastrukturu „ne treba shvatati ozbiljno“, ocenjuje on za DW.
Barbašin podseća: „Pravi dnevni red bi bio potpuni prekid vatre, bar tako je pričala američka strana, a s time se složila i Ukrajina. Sada vidimo da je taj cilj odložen na neodređeno vreme.“ Da, priznaje ekspert, dogovor da se energetska postrojenja ne napadaju jeste „znak određenog dijaloga“, ali, po njemu – ništa više od toga.
“Igra sa Donaldom Trampom”
Nezavisni ruski politikolog Mihail Komin koji živi u Beču ukazuje za DW da u rezultatima telefonskog razgovora uočava određene Putinove pregovaračke taktike, što on naziva „igrom sa Donaldom Trampom“.
Ta taktika sastoji se od tri tačke, objašnjava svoje viđenje politikolog. Prva stvar je da se poigramo i dogovorimo sa predsednikom SAD o malim, beznačajnim kompromisima. Danas je taj kompromis bio odustajanje od bombardovanja energetskih objekata. Kao i Barbašin, i Komin smatra da to „nije ništa ozbiljno“, pogotovo zato što je „grejna sezona u Ukrajini skoro gotova“.
Druga tačka Putinove taktike, prema Kominu, jeste odlaganje: „Da bi to postigao, Putin u pregovore ubacuje dodatne prepreke – dodatne uslove za nastavak pregovora o prekidu vatre.“ Ekspert kao primer navodi ograničenje mobilizacije u Ukrajini i zaustavljanje bar isporuka američkog oružja.
Konačno, treća tačka su određene informacije kojima se naglašava posebna priroda odnosa između Trampa i Putina, a samim tim i odnosa SAD i Rusije. To se veoma dobro prihvata, posebno u američkoj štampi. Ovog puta to je bio tobože najduži razgovor predsednika SAD i Rusije još od 1991. godine, kao i to što su se njih dvojica dogovorili da ruski i američki hokejaši igraju zajedno.
– To je čisto simboličan čin kojim bi Putin trebalo da pokaže da on i Tramp rešavaju krupna pitanja svetske politike, ali ne zaboravljaju da održavaju i svoje posebno dobre odnose – zaključuje Komin.
Praktično priznata okupacija
Aleksandra Filipenko, politikološkinja koji živi u Vilnjusu u Litvaniji, takođe ukazuje na posebnu prirodu odnosa Putin-Tramp, što se pokazalo nakon telefonskog razgovora. I ona u intervjuu za DW ukazuje na to da je razgovor trajao dva sata, ali takođe dodaje da to nije donelo iskorak: „Razmena ratnih zarobljenika i oslobađanje teško ranjenih Ukrajinaca jeste važna stvar, ali razgovor nije doveo do prekida vatre, što su mnogi očekivali.“
Donald Tramp rešenje ukrajinskog pitanja vidi na prilično pragmatičan način i zavisno od situacije na linijama fronta: „Realno gledano, Krim, Donbas i neke druge ukrajinske teritorije su okupirane. Tramp to uzima zdravo za gotovo i čini se da ga ne impresioniraju idealistički zahtevi za vraćanje tih teritorija Ukrajini. Američki predsednik već je priznao okupirane ukrajinske teritorije kao ruske“, ocenjuje Filipenko.
Ona, međutim, veruje da Trampove pohvale i laskanje Putinu možda neće prerasti u stvarne političke odluke. Na kraju, američki predsednik hvalio je i šefa kineske države Sija Đinpinga. „Njegov lični stav utiče na njegove odnose s drugim političarima, ali izgleda da ne utiče na stvarni proces donošenja odluka. Tramp nije naivan. Uprkos tome što je fasciniran snažnim liderima, on ostaje priseban kada je Vladimir Putin u pitanju“, zaključuje Filipenko.
Šta dalje? Za političkog analitičara Barbašina jasno je sledeće: u narednih nekoliko meseci ništa se neće promeniti. Ruska vojska će napadati, ukrajinska se braniti. „Uglavnom, lopta je na terenu evropskih partnera Ukrajine. Da li će oni popuniti prazninu koju je ostavila američka vojska? Da li će povećati isporuke oružja?“ Vašington će najverovatnije tražiti od Evropljana da obuzdaju želju da pomognu Ukrajini. „Iz toga neće biti ništa dobro za Ukrajinu“, zaključuje ekspert.
I sad bi mi trebali da verujemo tim “nekim expertima”!
Kako se Putin pokušava prikazati kao tamo neki političar, koji glumi jačinu. Pa dok zapad ne shvati da je Rusija jedna od naj jačih svetskih sila, a da je Putin njen predsednik, biće samo sve gore po zapad. Morate pokazati poštovanje i razumeti takvog protivnika da bi došlo do mira. Inače sila boga ne moli.