Pošto umorni vozači predstavljaju veliku opasnost u saobraćaju, odavno se razvijaju sistemi koji bi trebalo da smanje rizik po tom pitanju, piše sajt Polovni automobili.
Trenutno se najčešće koristi sistem koji snima brojne parametre vožnje na početku putovanja i na osnovu toga napravi profil vozača. Zatim taj “šablon” konstantno upoređuje sa parametrima vožnje tokom nastavka puta.
Ukoliko sistem primeti da je vozač počeo da vozi značajno drugačije nego na početku, može da zaključi da je vozač umoran. Stoga će se na instrument tabli upaliti lampica u obliku šoljice kafe i prateća poruka da je vozaču potreban odmor.
Dakle, sama ideja je prilično jednostavna – kada počnete da vozite, pretpostavlja se da ste sveži i odmorni, te da vaš način vožnje u tom početnom periodu predstavlja normalan i bezbedan način vožnje.
Reakcije su vam blagovremene i odmerene, bez učestalih oštrih kočenja ili reakcija volanom, što znači da pažljivo pratite saobraćaj i reagujete na odgovarajući način.
Ovaj sistem uzima podatke od raznih drugih sistema za upravljanje vozilom i sistema za pomoć u vožnji i bezbednost (ADAS) kako bi na osnovu njih procenio da li je vozač umoran. Dakle, obično nije potrebno da se ugrađuju posebni senzori, kamere i slični uređaji.
Na primer, uzimaju se podaci od sistema za upozorenje na nenamerno napuštanje trake. Lagano napuštanje trake i brzo vraćanje u traku – ovo je vrlo karakterističan simptom koji ukazuje da je vozač umoran.
Ako vozač ne prati svoju traku bez obzira da li je reč o pravcu ili veoma blagoj krivini, pa se u jednom trenutku “trgne” kada vidi da je prešao liniju i zatim naglo reaguje i vrati se u svoju traku, sistem to registruje kao mogući znak umora. Ukoliko se ovakvo ponašanje nastavi, očigledno je da nešto nije u redu.
Čak i ukoliko vozač uspeva da se zadrži u svojoj traci, ali to čini kratkim i brzim pokretima volana, to je takođe simptom umora.
Naime, istraživanja su pokazala da ukoliko vozač često i oštro reaguje volanom, čak iako je reč o veoma malim pokretima, to ukazuje da je vozač umoran. Odmoran vozač bi trebalo da održava vozilo na odgovarajućoj putanji bez oštrih reakcija volanom.
Senzori kod savremenih vozila precizno prate koliko i u koju stranu se okreće volan i kojom brzinom.
Na osnovu podataka koje ovi senzori šalju kompjuteru, sistem za praćenje vozača određuje razliku između vozača koji blagovremeno okreće volan u odgovarajućoj meri i vozača koji se praktično bori sa umorom i kratkim ali oštrim pokretima volana drži auto na putanji čak i na pravcu.
Naravno, analiziraju i razni drugi parametri, kao npr. brzina kretanja, vreme vožnje bez pauze, vremenski uslovi, stanje puta (ako kamere ne mogu da vide linije na putu, sistem neće moći da registruje nenameran izlazak iz trake), doba dana (veća je mogućnost da vozač bude umorniji noću), itd.
Može da uzima i podatke od sistema za automatsko kočenje ukoliko dođe do situacije da vozač ne uspori ili ne zakoči na vreme, kao i od praktično svih drugih sistema koji mogu da pruže korisne informacije.
Naglašavamo da sistemi za detekciju umora kod vozača mogu drastično da se razlikuju kako po načinu funkcionisanja, tako i po parametrima koje uzimaju u obzir i po tome kako ih procenjuju.
Lažna uzbuna
Ukoliko tokom vožnje koristite mobilni telefon, jedete ili radite nešto drugo što vas ometa i dovodi do toga da vozite “haotično”, ovaj sistem može to da prepozna kao znake umora i aktiviraće upozorenje.
Isto važi iako ste prinuđeni da izbegavate rupe na putu, borite se sa kolotrazima i slično.
Ovaj sistem nije savršen i ne može da prepozna da li vi tako vozite zbog umora ili ste nečim zaokupljeni. On “radi” sa onim informacijama koje ima, a koje će informacije dobiti i kako će da ih interpretira zavisi od toga koliko je napredan i kako je programiran ili podešen.
Kako izgleda upozorenje
Uglavnom se na instrument tabli pojavi lampica u obliku šoljice kafe uz zvučni signal i odgovarajući tekst koji kaže vozaču da je vreme za odmor.
Kod nekih vozila upozorenje nestane nakon npr. 5 sekundi, pa se ponovo pojavljuje u određenim intervalima, da bi na kraju ostalo trajno.
Ukoliko mu smeta, vozač može da deaktivira ovaj sistem.
Ograničenja sistema za prepoznavanje umornog vozača
Ograničenja ovog sistema su razna – loši vremenski uslovi, loši putevi sa linijama koje nisu dovoljno vidljive, oštra vožnja sa mnogo ubrzavanja i kočenja, vožnja kroz oštre krivine…
U određenim uslovima sistem jednostavno ne može da funkcioniše onako kako je zamišljeno. Uostalom, on je i predviđen da najviše bude od pomoći tamo gde je vozač u najvećem riziku da zadrema za volanom – na dugim pravcima ili regionalnim putevima sa blagim krivinama gde se vozi konstantnom brzinom.
Zbog toga uopšte nije aktivan pri brzinama ispod 60 ili 65 km/h ili preko 200 km/h. To praktično znači da u gradskoj vožnji neće reagovati.
Resetovanje sistema
U zavisnosti od modela, ovaj sistem se resetuje u određenim situacijama, odnosno počinje da pravi novi profil.
Na primer, ako se zaustavite i ugasite motor na duže od 15 minuta, pri čemu ste skinuli sigurnosni pojas i otvorili vrata – kada nastavite vožnju sistem će da se “rekalibriše”, odnosno napraviće novi profil ukoliko za to postoje odgovarajući uslovi.
Takođe, do resetovanja može da dođe i ukoliko npr. nakon određenog perioda na auto-putu usporite i neko vreme vozite brzinom manjom od 60 km/h, pa zatim ponovo ubrzate do uobičajene brzine na auto-putu.
Napredniji sistemi – kamera snima lice vozača
Postoje i sistemi koji koriste kameru u kabini koja snima vozača.
Na osnovu snimka procenjuju koliko je vozač umoran – na osnovu položaja glave, brzine i učestalosti treptanja, zatvaranja očiju, skretanja pogleda s puta…
Trenutno nisu toliko zastupljeni, ali se ubrzano radi na njihovom usavršavanju, tako da se očekuje da će relativno brzo biti standardan deo opreme u novim automobilima.
