Ova tehnologija je već počela da se primenjuje, a njene mogućnosti se ne mogu ni predvideti u potpunosti, kažu stručnjaci. U sledećih nekoliko godina biće svuda prisutna. Ova tehnologija je u stvari spisak protokola kojima se brzina deljenja informacija dramatično povećava.
Ona će zauzeti mesto postojeće 4G mreže, te omogućiti mobilnim telefonima takvu brzinu, da će vam na primer za skidanje filma sa interneta trebati samo nekoliko sekundi. Naime, daunlodovanje filma će u ovoj tehnologiji trajti petnaestak sekundi, dok je sa 4G mrežom trajalo šest minuta.
Iz Kvalkoma, kompanije za proizvodnju bežičnih čipova, kažu da su testovi pokazali brzinu 5G mreže od 4,5 gigabita u sekundi, ali će početna brzina iznositi 1,4 gigabita, što je 20 puta brže od 4G mreže. Zvaničnici u SAD i Kini smatraju da će 5G mreža takođe doprineti raširenoj upotrebi veštačke inteligencije i drugih tehnologija.
Koliko će ova tehnologija promeniti svet pokazuje primer s početka ove godine kad je obavljena prvu hirurška operacija na svetu pomoću nove generacije mobilne telefonije 5G. Nju je izveo jedan španski lekar u direktnom prenosu s glavne pozornice Mobile Njorld Kongresa (MWC) u Barseloni. Sličnu operaciju izveo je i lekar iz Kine, a kašnjenje između lekara i operacione sale udaljenje stotinama kilometara bilo je, kako kažu, neprimetno i mereno stotinkama. Ova tehnologija uticaće ne samo na telefone već i na druge uređaje poput industrijskih robota, bezbednosnih kamera i dronova.
Dronovi policajci
Uskoro će svako ko želi imati svog ličnog robota. Možda ne pravog robota, kakvog su zamišljali, ali najsličnijeg tome – drona. Naime, u oblasti bespilotnih letelica, za civilnu upotrebu, novi tehnološki iskorak i primena u svakodnevnom životu očekuje se upravo u ovom segmentu, industriji dronova.
Iako je mnogima ovaj pojam poznat najviše iz ratnih sukoba širom sveta, gde vojni dronovi bombarduju kampove osumnjičenih terorista ili izviđaju neprijateljsku teritoriju, u civilnoj upotrebi će se videti prava vrednost ovih mašina.
Već za desetak godina, najverovatnije neće biti stanovnika razvijene zemlje koji neće imati svog ličnog drona ili će uz pomoć ovih letelica obavljati svakodnevne poslove.
Dronovi će se koristiti ili se već koriste za transport robe i nadzor poljoprivrede, pomoć u spasilačkim misijama, arheologiji, nadzoru zagađenosti životne okoline, borbi protiv požara, kriminala i terorizma, vazdušno izviđanje, snimanje filmova, sprečavanje zloupotreba u švercu droge ili opasnih materija, te naučnim istraživanjima.
Virtuelno vaskrsenje
Jedna od stvari koje možda deluju zastrašujuće, ali su bliska budućnost jeste “povratak iz mrtvih”. Naime, razvija se tehnologija, koja bi kako kažu trebalo da zaživi do 2050. godine, koja će omogućiti da svoje pretke “vaskrsnemo” uz pomoć veštačke inteligencije.
Naime, do polovine ovog veka, kažu stručnjaci, nanoroboti će biti slati u mozak ljudi odakle će kopirati memoriju, odnosno sećanja. Uz pomoć uzroka DNK preminulog, biće moguće stvaranje virtuelnu kopiju preminulog i kojoj će biti danloudovano sećanje, tako da će moći da se priča sa njom i gleda, ali u virtuelnoj stvarnosti.
DNK kao magacin
Naučnici su već uspeli da sačuvaju audio klip govora Martina Lutera Kinga i kopiju fotografije Francisa Krika, kao i 154 Šekspirova soneta u ljudskom DNK. Uspešno su kasnije izvukli celokupni sadržaj sa 99,9 odsto tačnosti. Naučnici rade na tome da upravo naš DNK bude skladište informacija i znanja i da ga odatle izvlačimo po potrebi.
Okean “slatke” vode
Prostranstvo okeana ćemo jednog dana, ako bude bilo potrebe, moći da pretvorimo u vodu za piće uz pomoć specifičnih nanovlakana. Ona pretvaraju slanu vodu u pijaću u roku od samo nekoliko sekundi. Vrlo su tanka, manje od 100 nanometara, i rade kao filter za so, pri čemu mogu da zadrže mikroskopski male čestice.
