Skoro nam se, baš iz Beča grada,
krasnog grada cara austrinskoga,
sitnom knjigom jedan štioc javlja,
po imenu Tegeltija Novo.
Pita Novak oklen mu korjeni,
kad su stigli do Varcar Vakufa
i do sela medenog imena
a ima i’ još i u Slatini,
i u Ključu, pa u Podgoriji,
Podgoriji, selu malenome,
i Vojvodstvu Srpskom velikome;
i svi slave Svetog Georgija …
Jere predak, orobi Turčina,
"na đogatu ništa ne ostavi,
sam’ ostade gola tegeltija!"
Prvo što možemo da kažemo jeste da prezime Tegeltija svakako nije nastalo iz neke srpske, već iz turske reči – upravo one koja se i spominje u navedenim stihovima narodne pesme, tegeltija, "meko ćebe koje se stavlja ispod sedla na konja".
Prema Đorđu Janjatoviću – "Prezimena Srba u Bosni" – 80-ih godina 19. veka Tegeltija je bilo u parohijama Gerzovo, Ljuvša, Medna Gonja i Medna Donja, Slatina i Travnik, a Tegeltića, koji su, u stvari, posrbili prezime, u Kukuljama kod Bosanske Gradiške. I jedni i drugi slave – kako smo i naveli u uvodu – Đurđevdan.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Ne sumnjamo da ih, kako je g. Novak naveo u pismu, ima i u Vojvodini, i ali ovom prilikom nismo mogli tražiti u kojim naseljima i kada su tamo naselili – vrlo mogućno odmah posle Prvog svetskog rata, ali isto tako i posle Drugog.
U svakom slučaju, drugde u Bosni, u Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj, to jest i više nigde u čitavoj bivšoj SFRJ nisu zabeleženi.
Ostaje, eventualno za neka naručena istraživanja, da dokučimo kada su i zašto – a svakako upravo u tom zapadnom delu bosanske Krajine – dobili ovakvo prezime odnosno kako su se ranije prezivali.
