Činjenica da su u okviru vojne vežbe “Slovenski štit 2019” na teritoriji Srbije postavljeni i ruski PVO sistemi, među kojima su i S-400 i “Pancir -S1”, povod je i da se vojni komentator ruske agencije Tas s zapita šta je razlog za, kako navodi, prvo u istoriji prebacivanje sistema S-400 “Trijumf” van granica Rusije za potrebe vojne vežbe i da li će se Srbija odlučiti na kupovinu S-400.
Vojni komentator Viktor Litovkin napominje da su u Batajnici pored ruskih sistema postavljeni i srpski raketni sistem PVO “Neva- M1T” i “Kub-M”.
On u analizi navodi da prebacivanje ruskih sistema u Srbiju pre svega govori o izuzetno visokoj manevarskoj sposobnosti ruskih oružanih snaga koju su one vise puta pokazale na razlicitim operativno-strateškim vežbama u samoj Rusiji.
– I prvo u istoriji prebacivanje dva PVO u inostranstvo takođe mnogo govori stručnjacima o mogućnostima naše vojske – kaže Litovkin i dodaje da govori i tim vežbama.
On podseća da je u Srbiju na vežbu stigao sistem S-400, “mlađi brat” S-300 sistema koji je Srbija toliko čekala 1999. godine uoči agresije NATO, mada sada može samo da se nagađa da li bi isporuka “Favorita” sprečila da Srbija bude bombardovana.
– U Srbiji se i sada sećaju da se tadašnje rusko rukovodstvo nije odlučilo na tako otvoreni, očigledan antiamerički i anti-NATO korak u znak podrške Beogradu – kaže Litovkin, dodajući da dopremanje sistema S-400, mnogo moćnijeg i efikasnijeg od S-300, greje srca mnogih Srba jer govori o tome da je Rusija bila i biće uvek najpouzdaniji prijatelj Srbije.
Novinar rekapitulira iz čega se sastoji vojna vežba i podseća da se zajedničke vojne vežbe Rusije i Srbije ne održavaju prvi put, odnosno da se od 2014. godine održvaju svake godine kako na teritoriji Rusije tako i na teritoriji Srbije..
“Slovenski štit” se sastoji iz dve etape- prva je bila u septembru u Astrahanu.
Inače, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su srpski oficiri prošli intenzivnu obuku kako bi samostalno mogli da izvode zadatke na ruskim PVO sistemima.
“Tako da u drugoj etapi, u domovini, mogu da pokažu sve što su naučili u Rusiji”, navodi se u tekstu.
Za sada nema zvanične informacije o tome da li će Srbija u skorije vreme kupiti S-400 “Trijumf” ili ne, navodi Litovkin.
“Kažu da postoji red. Sistem je isporučen Kini, Turskoj, sada je na redu Indija, vode se razgovori sa Saudijskom Arabijom, zatim možda sa Egiptom. Srbija je verovatno, sudeći po tome što su njeni oficiri prošli obuku, deo prioriteta. Nećemo nagađati, ali ne treba gubiti iz vida tu činjenicu da Moskva u svakom trenutku može da prebaci Beogradu jedna ili dve divizije sistema ”Trijumf”, navodi komentator.
Pri tome, treba imati u vidu da je logično da isporuka S-400 treba da ide u kompletu sa sistemom “Pancir-S1”, navodi Litovkin i napominje da su na poligonu kod Moskve oni zajedno.
Zašto, pita se Litovkin i podseća na nedavni “gromoglasan” neuspeh američkog sistema Patriot RAS-3 koji je branio vazdušno prostranstvo, ali i naftna postrojenja, Saudijske Arabije i koji nije izašao na kraj sa bespilotnim letelicama Huta prilikom napada na Saudi Aramko.
Sistem “Pancir” raspoređen u ruskoj bazi Hmejmim u Siriji nije uspela da probije nijedna teroristička bespilotn aletelica, navodi autor.
Slanje divizije S-400 zajedno sa divizijom “Pancir S-1” na Balkan može da govori o tome da je odluka da Beograd kupi “Trijumf” već doneta.
Postoje informacije prema kojima to što su Srbi kupili “Pancir” znači da će potom doći red i na “Trijumf”.
“Pitanje je da li će Srbija za to imati novca. Divizija tog sistema košta minimum 500 miliona dolara, a čitav budžet Ministarstva odbrane Srbije je 910 milona”, navodi se u tekstu.
Podseća se koje je oružje i opremu Srbija do sada dobila od Rusije i dodaje da treba pretpostaviti da će dve zemlje i za nabavku S-400 naći neku varijantu koja će biti prihvatljiva svima.
I to ne samo za Beograd i Moskvu, već i za proizvođača tog sistema ”Almaz-Antej”, dodaje Litovkin.
“Za sada je Beograd dobio ”Pancir”. Zajedno sa sistemima S-125 ”Neva”, ”Kub-M”, ”Strela 10”, ”Strela-2” i ”Igla” uz avione MiG-29, pouzdano će šititi vazdušno prostranstvo iznad Srbije”, ističe komentator Tass i naglašava umešnost srpkih vojnika pokazanu i prilikom obaranja “nevidljivog” aviona F-117 1999. godine.
U tekstu se, takođe, podseća da su Srbija, kao i Belorusija, Jermenija i neke druge zemlje učesnice programa NATO “Partnerstvo za mir” iako nema nameru da postane član Alijanse.
“To je prepreka njenim težnjama za članstvom u EU, ali Srbija ne menja svoju principijelnu orijentaciju na međuanrodnoj sceni, podržava prijateljske, čak bratske odnose sa Rusijom i nije se pridružila sankcijama protiv Rusije”, ističe se u tekstu.
Autor citira ministra odbrane Aleksandra Vulina da se kaže da u politici nema ljubavi već samo interesa, ali da u srpsko-ruskim odnosima tu ima nešto vise od interesa.
Prema Vulinovim rečima, Srbija i Rusija nikada nisu bile na suprotstavljenim stranama, već uvek na pravoj, ispravnoj strani.
Čini se da postavljeni sistemi ”Trijimf”, ”Pancir”, ”Neva” i ”Kub” u centru Balkana, u vazdušnom prostoru zemlje okružene članicama NATO – svedoči upravo o tome, zaključio je autor.
Odgovor je toliko jasan kao i suvisan. Nesto se sprema. Odjednom se cuju iznenadjujuce izjave onih koji su svakodnevno najgore govorili o Srbima i zahtevali njihovo totalno unistenje. Osetili su izgleda da im je kraj.
Mogu da biraju da li da izadju na crtu i reskiraju svoj totalni kraj ili da se sramno povuku – naravno uz placanje velikih odsteta.
Znaju Rusi na koga je NATO mislio dok je bombardovao Srbiju. Bili su mudri i nisu se mesali.
Daš Rusima vojnu bazu a oni za potrebe svoje baze postave s400. Uštediš pare a nebo nikad sigurnije.
Sve je to lepo ali nama je S300 trebao 1999. Sada je kasno.