Taras Stojković je živeo na četiri kontinenta i u pet država, a sada je na relaciji Toronto-Beograd. Za svojih 30 godina života, ovaj diplomirani inženjer građevinarstva, rođen u braku Ruskinje i Srbina iz Guče, ima ne samo dve diplome s kanadskog i australijskog univerziteta već i bogatu životnu i radnu biografiju.
Obišao je više od 30 država u svetu i ne namerava da stane na toj brojci, a ovaj mladi svetski putnik, inženjerske tačnosti, zapadnog sistema rada i ruske duše ovenčan je s više priznanja za svoj rad.
Osnivač je australijskog ogranka Organizacije srpskih studenata u inostranstvu. Za doprinos radu te organizacije tokom studija, na Letnjoj OSSilaciji 2015. godine je proglašen za OSSijevca godine, a priznanje mu je uručeno na svečanosti u Skupštini Srbije. Član je brojnih međunarodnih organizacija, volonter u humanim misijama, mladi biznismen, inovator, konsultant, projektni menadžer…
– Učenje nikada ne prestaje – kaže ovaj mladić, i za biznis ideju pročišćavanja vode u Rusiji.
Porođaj u pežou
Taras Stojković je vrlo aktivan u povezivanju matice i rasejanja, a kao predsednik Internacionalne konsalting grupe, jedan je od autora projekta osnivanja distributivnog centra koji plasira srpske proizvode na kanadsko i američko tržište.
Rođen je u srcu Afrike, u Kaduni, a s porodicom je živeo u Nigeriji, Srbiji, Ukrajini, Kanadi, Jamajki i Australiji. Taj planetarni krug je, bar za sada, zatvorio u Srbiji. Razlog njegovog povratka je, kako nam otkriva, bila želja da znanje stečeno širom sveta primeni u domovini.
– U Srbiji ima mnogo kvalitetnih studenata koji, nažalost, zbog nepovoljnih uslova beže u inostranstvo. Tamo rade poslove koje nikad možda ne bi radili kod kuće. Želeo sam da podelim svoje iskustvo i znanje stečeno po svetu i da inspirišem omladinu jer ako se samo malo više udruže i sebi postave jasne ciljeve, moći će da napreduju i stvaraju – priča nam Taras.
Daleko je od roditelja koji deo godine provode na Barbadosu, a deo u Torontu, a stariji brat Aleksandar, takođe građevinski inženjer, skrasio se u Kanadi i ove zime se skoro svakodnevno bori sa snegom. Te hiljade kilometara udaljenosti ne sprečavaju porodicu Stojković da bude u stalnom kontaktu. Tarasovi roditelji su se upoznali i zavoleli na Crnom kontinentu, a u Srbiji zvanično vezali svoje živote.
– Tata je kao elektroinženjer otišao s firmom Energoprojekt u Afriku i u Nigeriji upoznao moju majku koja je arhitekta, a u toj zemlji je radila kao predavač u školi jezika. Spojila ih je ljubav prema tenisu, vratili su se u Beograd, venčali i rodio se moj brat. A onda su ponovo otišli u Nigeriju, koja je tako postala zemlja Tarasovog rođenja.
– Roditelji su mi pričali kako sam bio vrlo nestrpljiv da se rodim, pa sam požurio i, umesto u bolnici, rodio sam se na sedištu pežoa 505.
Prijatelji sa Jamajke
Za naše prostore neobično ime dao mu je otac. Ne, kako to obično misle ljudi koje sreće po čuvenom junaku Nikolaja Gogolja Taras Buljbi, već po ukrajinskom piscu Tarasu Ševčenku.
Priča kako su roditelji imali dva kućna ljubimca majmuna, pa su se šalili da su brat i on stigli u njihov dom kao treći i četvrti. Nigeriju ne pamti jer je bio tromesečna beba kada se njegova porodica vraća u Srbiju.
– Detinjstvo sam proveo u Batajnici, a kako sam mnogo toga već znao kao mali, roditelji su hteli da me upišu u školu ranije. Pošto sam odbijen, majka me je uzela za ruku i odvela u Rusku školu u Novom Beogradu. Tamo sam završio prvi razred i premestio se u školu u Batajnici, ali sam tada govorio srpski i ruski, znao ćirilicu i latinicu, tablicu množenja i bilo mi je dosadno na časovima – seća se tih dana.
U vreme bombardovanja SR Jugoslavije, u proleće 1999, otac je bio službeno na Karibima, a brat i on sa majkom u Beogradu. Išao je tada u četvrti razred osnovne škole.
– Nije izgledalo da će bombe brzo prestati da padaju, a majka je rekla da se ne može stati sa školovanjem, pa nas je posle desetak dana odvela u Ukrajinu, i u Harkovu sam završio tu godinu. U Beogradu, peti razred, a u šesti krenuo na Jamajci.
Otkriva nam kako o tom karipskom ostrvu kruži pogrešna predstava.
– Priča se kako ljudi samo sede i puše travu. Nije tako, tamo ima vrlo obrazovanih školovanih Jamajkanaca koji su pretežno školovani u Velikoj Britaniji.
Na Jamajci je zavoleo sport, igrao fudbal, trenirao plivanje i probao da igra kriket. Stekao je mnogo prijatelja, ostao sa njima u kontaktu i, kad može, ode da ih poseti.
– Sećam se kako sam se tamo šalio sa mamom i kada treba da je uverim u istinitost nečega, zaklinjao sam joj se sa: “Ja – majke mi!”
Kinezi na slavi
Nakon završene osnovne škole sa porodicom odlazi u Toronto gde završava Western Tehnical Comercial School i Grendforest Secondary School. U Torontu je završio koledž Humber institut of Technology and Advanced Learning. Kanadu je doživeo kao veliku zemlju s lepim letima i jakim zimama. Ako bi joj nešto zamerio, Taras kaže da je to preterana organizovanost države, dok kao nešto najpozitivnije ističe bogatstvo od 140 nacija.
– Srbi koji žive u Kanadi se uglavnom druže među sobom, a mi smo se družili sa svima i na slavu Sveti Arhanđel su nam dolazili crnci i Kinezi.
Posle 12 godina života na severnoameričkom kontinentu, poželeo je ode negde gde nikada nije bio i da tamo nastavi školovanje. Hteo je u drugu zemlju i obreo se na Petom kontinentu.
– Upisao sam se na Griffith University koji se nalazi na Gold Kostu u Australiji i bio sam jedini od 50 Kanađana koji je dobio stipendiju. Ali nisam želeo da sedim po ceo dan na fakultetu i jurim najbolji uspeh, već da putujem i da se družim, pa moje moje ocene nisu bile najbolje i posle jednog semestra sam ostao bez te apanaže.
Volontirao je u srpskoj crkvi, a njegov doprinos u Srpskoj pravoslavnoj omladinskoj asocijaciji doveo ga je na mesto koordinatora u državi Kvinlend, potom za potpredsednika tog udruženja, koje je s košarkaškim asom Vladom Divcem skupljalo novac za izbeglice, a 2014. godine i za poplavljena područja u Srbiji. Tada je srpsko rasejanje nastanjeno na ovom dalekom kontinentu poslalo najviše novca.
Diplomski rad mladog stručnjaka je na oba univerziteta bio vezan za pročišćavanje vode. U Kanadi je uz pomoć solarne energije pročistio vodu u flašici od dva litra, a u Australiji, u akvarijumu od 15 litara.
Taj sistem pročišćavanja bio je namenjen zemljama trećeg sveta, a za biznis ideju osvojio treće mesto na Seliger internešenel forumu u Rusiji.
Na australijskom ostrvu, Taras je pobrao više priznanja. Gradonačelnik Gold Kosta Tom Tejt imenovao ga je za jednog od deset ambasadora- međunarodnih studenata, a prvi čovek Brizbejna Grejam Kvirk mu dodelio sertifikat prijateljstva. Gold Kost u kome je živeo ima pola miliona stanovnika i, kako kaže, specifičan stil života koji mu se dopao. Grad leži na plaži dugoj 50 kilometara na koju ljudi odlaze i ujutru pre posla i kad završe radni dan.
Pita od krokodila
– Stekao sam puno prijatelja, probao pitu od krokodila i meso od kengura, čak i razmišljao da ostanem po završetku školovanja, ali je za mene kao stranca bila je suviše koplikovana papirologija, pa sam odustao.
Vratio se u Kanadu, a onda rešio 2016. da dođe u otadžbinu i pomogne.
– Udruženje Internacionalna konsalting grupa čiji sam predsednik bavi se edukacijom mladih, promocijom Srbije i zaštitom životne sredine.
Srbija je njegova baza iz koje povremeno ode u Kanadu i Barbados.
– Volim mnogo Srbiju i svoje Dragačevo, odakle je otac poreklom i gde često odem da se opustim i odmorim, udahnem čist vazduh i uživam u prirodnoj hrani – kaže Taras.
Zbog mešovitog braka roditelja oseća i kao i Srbin i kao Rus, i kaže da u šali sebe naziva “ruska Srbenda”.
U Srbiji, na raznim projektima, sarađuje sa Ministarstvom spoljnih poslova, Privrednom komorom Srbije i drugim institucijama. Samo u prošloj godini njegovo udruženje je učestvovalo u radu na osam projekata. Ponosan je i na promociju srpskih proizvoda u Kanadi 2017. godine i, s tim neće stati. Obećava da će proizvode iz Srbije probati još mnogo ljudi u više država širom sveta.
– Iskustvo stečeno kroz stalna putovanja i posete zemljama različite strukturne i društvene uređenosti, kao i stepena razvijenosti, pomoglo mi je da shvatim kolika je važnost razmene resursa na globalnom nivou – ističe Taras Stojković.
Sebi je kao važne zadatke postavio podizanje standarda Srbije, promenu njene reputacije u svetu i želju da prenese znanje novim generacijama. Sve, kaže, radi srcem, ništa iz ličnih interesa i snažno veruje da će tako Srbija znatno napredovati.
– Trudim se da budem ambasador Srbije u svetu, da promenim njen imidž i da ostavim utisak zbog kojeg će stranci reći da su Srbi pošten, vredan, lep i dobronameran narod koji voli da se veseli i ugosti svoje prijatelje. Reći da je sa Srbima lako poslovati, da im se može verovati na reč, da su kulturni, pristojni i časni ljudi za ponos na koje se treba ugledati – opisuje Taras kakvu bi sliku otadžbine želeo da stvori svetu.
Mudrost Svete Gore
Tarasova najdraža mesta na planeti su Srbija i Sveta Gora na koju je išao pet puta, 2013, 2015. i dva puta 2016, a u oktobru 2018. je vodio oca.
– To je fantastičan duhovni odmor, oslobođen telefona, televizije i informacija. Sveštenstvo ima neverovatnu mudrost i znanje koje nesebično deli sa posetiocima. Dok sam bio na Svetoj Gori, išao sam na vrh Atosa, obišao bugarski manastir Zograf i ruski Pantelejmon, Skit Svete Ane, kao i Esfigmen – priča on.
Zanimljivo je da je dosta putovao, ali najmanje po Evropi gde je osim Grčke, obišao Hrvatsku, Englesku, Nemačku, Tursku i Francusku. Želja mu je da obiđe region i Italiju.
U društvu sa Marijom Zaharovom
Taras je bio deo organizacionog komiteta 19. Festivala omladine i studenata u Sočiju 2017. za koji kaže da je najveći skup te vrste u svetu.
– Festival je održan u hali Boljšoj u prisustvu 25.000 mladih iz 180 država i otvorio ga je ruski predsednik Vladimir Putin. Naša delegacija mu je ponela poklon, majicu sa natpisom “If you njant to be the best, you have to put in the best”(ako želite da budete najbolji, morate da doprinesete najbolje). Mi smo umesto “put in”, stavili sliku ruskog predsednika kome smo na taj način hteli da zahvalimo za sve što je učinio za Srbiju i ovaj skup. Zahvaljujući majici bili smo na ruskoj nacionalnoj televiziji. Poseban momenat za mene je bio krajem 2018, kad sam u organizaciji Fonda Gorčakova bio na forumu Svet 2035. godine sedeo za stolom sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim i Marijom Zaharovom, portparolkom Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Turbulentna zemlja
– Kanada i Australija imaju najkvalitetnije studije i najbolje uslove za rad, Jamajka je za odmor, a moja Srbija prilično turbulentna zemlja. Vratio sam joj se da probam da, koliko je moguće, ispravim neke nedostatke u mojoj zemlji kojih je dosta jer je bila pod sankcijama, a potom i bombardovana, pa se posledice toga i danas primećuju.
