Tara pozira Mađarima

0

Tara već treću godinu zaredom pozira umetničkim fotografima iz Mađarske
 

Upoznali su ga sa Borišom Čolićem, rukovodiocem službe informisanja u Nacionalnom parku, i saradnja je vrlo brzo uspostavljena. Sa profesorom Sabom od prvog dana u misiji predstavljanja lepota Tare našim severnim susedima je i Irena Beker iz Budimpešte, rođena Novosađanka. Ona je sa kolegom Sabom iz Guče došla na Taru, a njena fotografija sa Drine "Kućica na steni" proglašena je na svetskoj mreži Nacionalne geografije fotografijom meseca u avgustu 2012. godine.

 

Fotografije sa ove planine predstavljene su u Budimpešti, a obišle i mnoge gradove Rumunije, Mađarske i Srbije: Ovce na Tari
 

Fotografije sa Tare predstavljene su javnosti prošle godine u Nacionalnom plesnom pozorištu u Budimu, a gostovale su i u mnogim gradovima Rumunije, Mađarske i Srbije. Na ovogodišnjem foto-safariju osim profesora Bele Saboa, učestvuje i sedam njegovih učenika, kao i pet predstavnika Kulturno-dokumentacionog centra Srba u Mađarskoj i bajinobaštanski fotografi.

 

Posle ovogodišnjeg foto-safarija fotografije će biti predstavljene na proleće u Budimpešti, u Kulturno-dokumentacinom centru Srba u Mađarskoj. Zahvaljujući jednom mađarskom snimatelju dva dokumentarna filma o lepotama Tare biće dostupna javnosti na internetu.

 

Tara svojom lepotom očarala fotografe: Prvi jesenji sneg
 

Profesor Bela Sabo slične programe organizuje u Parizu, Beču, Veneciji, na Baltiku, Rumuniji i na Jadranu, ali je posebno oduševljen lepotom Tare.

 

Kratki filmovi

Video-materijal sa Tare biće deo serijala kratkih filmova o foto-safarijima profesora Bele Saboa od Rumunije do Baltičkog mora. Serijal će biti premijerno prikazan na Otvorenim danima Kenona na proleće 2015. godine u Đeru.

– Iako postoji vekovna saradnja između dva naša naroda, Srbija kao turistička destinacija nije popularna u Mađarskoj. Foto-safari pomaže da se za Srbiju kao izuzetnu turističku destinaciju više sazna. Lepota predela, divljina krajolika, prelepo jezero sa jutarnjim isparenjima, razlika u nadmorskoj visini od 1.000 metara od jezera na Perućcu i vrhova Tare, uvek nama fotografima zbog neverovatnog svetla daje šansu za umetničku fotografiju. Nadam se da će se posle ovih foto-safarija povećati zainteresovanost za Taru – istakao je Bela Sabo.

Foto-safari na Tari otvorio je Milan Đurić iz Kulturno-dokumentacionog centra Srba u Mađarskoj.

 

Predivan prizor: Jezero Perućac je najniža kota nacionalnog parka Tara
 

– Srpska zajednica u Mađarskoj nastoji da bude izlog svoga naroda i svoje matične države u Mađarskoj. Sa ovakvim manifestacijama pokazaćemo lepote Srbije i širiti prijateljstvo između srpskog i mađarskog naroda, jer mi Srbi imamo duboke korene u mađarskom društvu i nismo u prolazu – kaže Milan Đurić.

 

Dobar učenik

Umetničke fotografije Akaša Erdeljija, učenika profesora Bele Saboa, naprosto su oduševile sve prisutne, a on je skromno rekao:
– Treba prvo pogledati profesorove fotografije!

 

Profesor Bela Sabo

Ovu manifestaciju podržala je i Turistička organizacija Srbije. Željka Pudar iz TO Srbije kaže da je početna zainteresovanost stranaca za Beograd i Novi Sad proširena na celu Srbiju:

– U filmu koji smo upravo videli jedna devojka je kazala: "Nisam ni znala koliko je moja zemlja lepa." Postoji ideja da se ovaj projekat proširi i na druge nacionalne parkove u zemlji i da sa njima upoznamo zemlje u okruženju: Tursku, Rumuniju i Grčku. Srbija u ovom trenutku postaje jedna od najzanimljivijih turističkih destinacija u svetu i mi zainteresovanost sveta za našu turističku ponudu moramo da iskoristimo.
 

 

Medvedi i divokoze

Nacionalni park Tara je osnovan 1981. godine. Njegova ukupna površina iznosi oko 19.200 hektara, nalazi se na području opštine Bajina Bašta i pokriva najveći deo planine Tara, Crni vrh i predele Zvezde sa delom kanjona reke Drine. Zaštićeno područje pokriva niz planinskih uzvišenja koje razdvajaju klisure reka Rače, Dervente i Brusnice. Najviša tačka je Kozji rid sa 1.591 metrom na Crnom vrhu, a najniža kota na jezeru Perućac, na 296 metara. Pančićeva omorika, koja je na ovoj planini otkrivena 1875. godine, ima poseban režim zaštite, kao i 25 ostalih endemskih i reliktnih vrsta. Najatraktivnije životinjske vrste su mrki medved i divokoza, a ovde žive i vukovi, srne, divlje svinje i lisice.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here