Gazeći korakom baletana devetu deceniju života, Erbez i danas drži časove plesa i prvim koracima na podijumu uči decu, ali i buduće bračne parove koji se spremaju za svadbeni dan.
Neke od dama zahvalne su Erbezu jer znaju da plešu valcer i tango. Neke su mu zahvalne i zbog toga što im je na časovima plesa izabrao dobre partnere, koji su im kasnije postali dobri muževi.
– Posle toliko godina, kad neko uđe u prostoriju, znam šta želi da nauči da pleše i šta će dobro plesati – kaže uz osmeh Dragoljub Erbez.
Kao penzioner, Erbez je i danas učitelj baleta za decu od četiri godine do srednjoškolaca. Sarađuje sa školama "Jovan Popović", "Radoje Domanović", "21. oktobar", Muzičkom školom i Baletskom školom "Luj Davičo".
– Reč je o baletskoj pripremi. Sa decom najpre radim uslovne vežbe, nešto nalik zagrevanju. Učim ih da pravilno hodaju, što pozitivno utiče na decu koja imaju ravna stopala. Zatim da pravilno drže ramena i leđa, glavu, što je bitno ne samo za ples, nego i za njihov razvoj. Te vežbe imaju i malo koreografije, da deci ne bi bile dosadne – kaže Erbez.
Govor tela
O iskustvima učitelja plesa za odrasle, Dragoljub Erbez mogao bi knjigu da napiše. Ovaj čovek samce je pretvarao u bračne parove, trapave u zavodnike, a bilo je onih koji su učenje plesnih koraka plaćali sirom i kajmakom.
– Seljaka iz Mrčajevaca, mađioničara u opancima, učio sam da pleše tango jer je hteo ovaj ples da ubaci u svoje mađioničarske predstave. Iz Knića mi je davno dolazio stariji čovek koji se upravo razveo. Hteo je sebi da nađe novu ljubav, ali mu je falilo okretnosti u na igrankama. Jednom se desi da sam sledeći čas morao da otkažem. Pozovem ga na fiksni telefon da mu to kažem, javi se njegov odrasli sin i 10 minuta ne može da shvati o kakvim to časovima plesa pričam. Nisam znao da sin ne zna, napravio sam strašnu grešku – kaže Erbez.
Mada časove naplaćuje, ovaj učitelj plesa i baletski igrač ipak nije na kraj srca kada neko nema novca.
– Iz Desimirovca mi je dolazio mlad čovek, čuvao je koze i od toga se izdržavao. Tvrdo je rešio da nauči da pleše, a časove mi je plaćao kozjim sirom i mlekom dve ili tri godine. Samo mi je žao što ga nisam oženio – jada se Erbez.
Mada u ovom slučaju nije uspeo da bude provodadžija, u mnogima jeste.
– Bilo je više parova koji su kod mene tokom 40 proteklih godina dolazili kao samci, a odlazili u paru. Taman tokom upoznavanja i časova plesa dobro nauče svadbeni ples. Dođu tako sami, vežbaju ples i ćuteći, nošeni ritmom, najbolje se upoznaju. Njihova tela se upoznaju pre nego što progovore. Kad počne razgovor, oni su već uhvatili ritam, i to je to – smeje se Erbez.
Oni koji se upoznaju "u svojoj režiji" kod Dragoljuba Erbeza dolaze pred venčanje, da nauče plesne korake i impresioniraju svoje goste. Za to je potrebno dva meseca rada dva puta nedeljno.
– Najpre ih učim da hodaju. Ples je dve četvrtine takta za hod i stav, a tek onda sledi učenje koraka. Nedavno sam imao par lekara iz Vršca, koji tamo rade, a Kragujevčani su. Došli su kod mene da ih spremim za svadbeni ples. Prvi ples mladenaca je čitava koreografija. Parove učim kako da uđu u salu uz polonezu, kako da se predstave, kako muškarac da drži damu za ruku, kako je okreće tokom plesa. Onda počinje bečki valcer koji je par dva meseca vežbao – objašnjava čovek koji je za svadbeni ples spremio najmanje 100 parova do sada
Stroga pravila
Čas kod ovog učitelja počinje tako što on najpre pleše sa damom. Zatim pleše sa jačom polovinom para. Kada ih oboje nauči, red je da oni počnu uvežbavanje koraka. Erbez priznaje da je na časovima neumoljiv i da svoje učenike ne pušta da završe čas dok sve ne urade kako treba. Drugo Erbezovo pravilo jeste da nikada ne dozvoljava da plešu dve žene. Ako dama nema partnera, Erbez je njen partner.
Koreografija za "Put oko sveta"
Erbe je sarađivao je sa Minjom Subotom radeći brojne koreografije za program pod imenom "Gradovi Srbije". U KUD-u "Abrašević" radio je od 1954. do 1964. godine, a zatim i u baletskoj školu u Novom Sadu gde je predavao karakterne igre – flamenko. U tadašnjem pozorištu "Joakim Vujić", sada "Knjaževsko-srpskom teatru" bio je koreograf i igrač u predstavi "Put oko sveta" koja je doživela 120 izvođenja.
Predstava sa 21 pionom
Radio je kao koreograf na predstavi "Šah živih figura" u kojoj su učestvovali glumci iz Beograda, Kragujevca i Užica. On je spremao za predstavu 21 piona, decu koja su imala od pet do 10 godina. Trebalo je da bude 20 piona, ali meko srce baletskog igrača nije moglo iz predstave da isključi devojčicu od četiri godine koja je bila 21. igrač, jedan pion viška. Ona je dobila pet minuta slave i igrala "zalutalog piona" koji je otvorio tablu i predstavu.
Kad čovek pomisli da ga ovaj baletski igrač ničim više ne može iznenaditi, ispostavi se da ipak može – šumadijski tango?! Kakve veze imaju tango i opanci, objašnjava Dragoljub Erbez.
– Radio sam koreografiju za argentinski tango na šumadijski način. Treba da vidite kako izgleda tango dok ga igraju mladi u narodnim nošnjama i opancima. Tokom tolikih godina rada primetio sam da ljudi u genetici imaju neki ples, mi imamo usađen ritam za Žikino kolo. Srbin je "tvrd" za
muziku, često sam na časovima učenike preklinjao: "Molim vas, nemojte tango da igrate kao Žikino kolo". I u valcer mi dodaju Žikino kolo, to je jače od nas – kaže Erbez.
Sa Žikinim kolom ili bez, Dragoljub Erbez uspeo je da nauči plesu mlado i staro u mnogim gradovima Srbije: u Beogradu, Kragujevcu, Jagodini, Kraljevu, Čačku, Užicu, Mladenovcu, Gornjem Milanovcu, Svilajncu… Vozeći fiću iz Beograda, gde je živeo, stizao je na časove plesa u Palanku, Raču i Kragujevac i to sve za dan.
Koliko je dece, mladih, udavača i momaka, bračnih parova, Erbez naučio da plešu, ni sam ne zna. Kaže da niti može, niti hoće da broji. Pokazuje fotografije. Na njima devojčica – današnja kragujevačka političarka, duga devojčica – poznata balerina, dečak – čuveni doktor… Sve te slike Erbez i danas gleda, svakome zna ime. I još čeka neke nove klince i buduće supružnike.
