Većina Brazilaca, bogati ili siromašni, strastveni su fudbalski navijači. Ali ni Svetsko prvenstvo nije sprečilo milione siromašnih da protestuju u Sao Paulu, Rio de Žaneiru i drugim gradovima i za vreme prvenstva. U nekim mestima morala je da interveniše čak i vojska.
Jaz između bogatih i siomašnih je toliki da neki kažu da se pretvaraju da su jedan narod samo dok navijaju za reprezentaciju. Milton Souto ima 56 godina i živi u radničkoj četvrti Sobradinjo, u drvenoj krovinjari sa zemljanim podom. Njegova porodica ima konja sa taljigama kao prevozno sredstvo.
Jedan kauč i mali televizor dovoljni su za praćenje Svetskog prvenstva dok se na omalenom šporetu krčkaju pirinač, pasulj i piletina, tipična hrana siromašnih.
Agenor Net je bogat i živi luksuznoj četvrti Lago Sul, u vili ispred koje je parkiran ferari, samo jedan u nizu porodičnih automobila. Veliki TV ekrani, poslednji hit tehnologije, prenose utakmicu koju Net gleda sa prijateljima. Za to vreme konobari poslužuju hladna pića, šampanjac s voćem i tradicionalna jela.
Jedino što ih spaja jeste fudbalska lopta i radost zbog gola. Tu svaka sličnost prestaje.
|
Crnci na dnu
Smeće na brežuljku |
