Vrhovni vođa Mavlavi Hibatula Akundžada naredio je sudijama u Avganistanu punu primenu šerijatskog zakona, a to znači javna pogubljenja, odsecanje udova i bičevanje.
Avganistan pod vlašću talibana kao da se ponovo vraća u “srednji vek”. Vrhovni vođa Mavlavi Hibatula Akundžada naredio je sudijama u ovoj zemlji da u potpunosti primenjuju šerijatski zakon. A to znači sprovođenje surovih kazni prema prestupnicima i zločincima: od bičevanja i kamenovanja preko odsecanja udova do javnih pogubljenja.
Portparol talibana Zabihulah Mudžahid poručio je preko “Tvitera” da je ova naredba postala obavezna nakon što se Akundžada tajno sastao s grupom sudija. Kako prenosi njegov predstavnik za javnost, on je poručio sudijama: “Pažljivo pregledajte dosijee lopova, otmičara i pobunjenika. U slučajevima u kojima nisu ispunjeni svi uslovi islamskog zakona, hudud i kisas, dužni ste da ih primenite. Ovo je pravilo šerijata i moja naredba je obavezna.”
Ovaj verski i politički vođa talibana, koji vlada životom zemlje dekretima iz Kandahara, postao je vrhovni komandant talibana 2016. godine pošto su Amerikanci u jednom od napada ubili Aktara Mansura. Život Hibatula Akundžade, inače bivšeg šefa šerijatskog pravosuđa iz devedesetih godina prošlog veka, obavijen je velom misterije. Uopšte se ne pojavljuje u javnosti i postoji samo nekoliko njegovih starijih fotografija.
U islamskom pravu termin hudud prevodi se kao “granica” koja deli aktivnosti na dozvoljene i zabranjene. Tako da hudud pokriva zločine kao što su preljuba, lažne optužbe, krađa, otmica, otpadništvo i pobuna. Pod šerijatskom normom kisas podrazumevaju se teži zločini, kao što su ubistvo ili namerno ranjavanje, za koje se omogućava porodicama žrtava da zahtevaju odmazdu nad počiniocem zločina, što bi bukvalno značilo – “oko za oko”.
Učitelji islama kažu da pre kažnjavanje počinioca za takozvane hudud prestupe, kao što je preljuba, podrazumeva priznanje ili svedočenje četvorice odraslih muslimana. Tokom prvog perioda svoje vladavine, talibani su redovno sprovodili kažnjavanje prestupnika u javnosti, uključujući bičevanje i pogubljenja na stadionu Gazi u Kabulu.
Po dolasku na vlast obećali su blažu verziju oštre vladavine koja je karakterisala njihovo prvo upravljanje ovom srednjeazijskom državom od 1996. do 2001, ali su postepeno krenuli da ograničavaju prava i slobode. Zbog toga se vlast u Kabulu suočila s brojnim optužbama iz međunarodne zajednice da se krše ljudska prava, iako su obećali da neće biti brutalne represije, pogotovo nad ženama.
Na društvenim mrežama često su se pojavljivali slike i snimci talibanskih boraca koji su po kratkom postupku bičevali ljude optužene za razna krivična dela. Talibani su u nekoliko navrata u javnosti prikazali i tela otmičara za koje su rekli da su ubijeni u pucnjavi. A stizali su i navodni izveštaji o slučajevima da su preljubnici javno bičevani u seoskim sredinama posle molitve petkom.
Pravni i politički analitičar Rahima Popalcai smatra da bi naredba Hibatule Akundžade mogla da bude pokušaj talibana da ojačaju reputaciju pokreta koji se čvrsto drži šerijatskog zakona, jer se smatra da su “omekšali” otkako su se ponovo vratili na vlast.
– Ako zaista počnu da sprovode hudud i kisas to će značiti da hoće da pojačaju strah u društvu koji se postepeno izgubio. Kao teokratska vlast, talibani žele da na taj način ojačaju svoj verski identitet među muslimanskim zemljama – kaže Popalcai za “Gardijan”.
Teško stečena prava žena potpuno su se izgubila u poslednjih 15 meseci i one se sve više potiskuju iz javnog života. Većina vladinih službenica izgubila je posao ili im se plaća da ostanu kod kuće. Ženama je zabranjeno da putuju bez muškog rođaka, a kad su van kuće glavu moraju da prekriju hidžabom ili burkom.
Talibani su nedavno zabranili ženama i ulazak u parkove, na sajmove i zabave, u teretane i javna kupatila, što je dovelo i do reakcije Ujedinjenih nacija. Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom se talibani optužuju za kršenje ljudskih prava u Avganistanu. Rezolucija, koja nema obavezujući karakter, okrivljuje talibanski režim za kršenje ljudskih prava žena i devojaka, neuspeh u uspostavljanju reprezentativne vlade koji je u zemlji proizveo strašne ekonomske, humanitarne i socijalne uslove.
