Ovi eko-pokreti traže prostor za svoje akcije i delovanje koje bi ih svrstalo u političku sferu, kaže za “Vesti” novinar i publicista Branislav Gulan. Te organizacije su, prema njegovom mišljenju, jedna vrsta desničara koji su u ovim svojim akcijama, videli šansu da izađu u širu javnost i pokažu celom svetu da postoje.
– Oni žele da steknu popularnost, poput nekih ekoloških pokreta koji su prvo postali vidljivi, pa poznati, a onda se iz tog oblika organizovanja izrodila politička organizacija i domogla se parlamenta – pojašnjava on.
Smatra da nije loša ideja koju žele da sprovedu, a to je da odbrane svet od globalnog otopljavanja i njegovih posledica, ali su kako kaže, mogli da izaberu drugačiji način delovanja od napada na umetnička dela.
– Klimatska katastrofa je nešto sa čim ćemo se suočiti ako se nastavi sadašnji odnos prema planeti. Radio sam pri Ujedinjenim Nacijama na izveštaju o klimatskim promenama do 2100. godine, o rastu temperature na planeti i stvaranju novih hibrida. Samo u narednih petnaestak godina će temperatura porasti za jedan stepen što će dovesti do smanjenja roda svih kultura. Imperativ nauke je stvoriti nove sorte i hibride žitarica i drugih biljaka koji će stizati ranije dok sunce ne opeče – pojašnjava sa čim će se svet suočiti ako se nastavi globalno zagrevanje.
Demonstranti u ovim pokretima, kako tumači, očito vide da niko nije zabrinut što će, na primer, kukuruza biti za 52 odsto manje 2050. godine, ukoliko se ne proizvedu novi hibridi te žitarice.
– Zato to rade. Simbolično su kao sredstvo borbe odabrali jaja i paradajz za svoj cilj i njima gađaju namerno, kako bi opomenuli da ćemo zbog nepažnje i nemara ostati bez voća i povrća – tumači on.
Ukazuje i na ocene naučnika da je količina vode koja je pre dve decenije bila dostupna svetu bila kao i pre 4.500 godina.
– Za poslednje dve decenije stanje se pogoršalo, jer, samo u prošlom veku potrošnja vode povećala bar dva puta, a prema nekim procenama, još toliko do danas. Procene su da je jedna od najgorih posledica rasta stanovništva sve manja količina zdrave hrane, čiste vode. Predviđanja su da će do 2050. 4,2 milijarde ljudi živeti u zemljama koje ne mogu da obezbede minimalnu količinu pitke vode od 50 litara po glavi – zaključuje Gulan.
Emisija gasova
UN su, kaže Gulan, upozorile da su obaveze za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte nedovoljne za cilj iz Pariskog sporazuma kojim bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni.
– Procene, na osnovu 193 nacionalna cilja za smanjenje emisija kažu, da će temperatura do kraja veka porasti za 2,5 stepeni u odnosu na predindustrijski nivo. To je stepen više od cilja iz Pariskog sporazuma o ograničenju rasta na 1,5 stepeni. UN navode da je potrebno smanjiti emisije gasova s efektom staklene bašte za 45 odsto 2030.
Nedostatak vode
Posledice uticaja promene klime može da bude sve veći nedostatak vode, povećanje rizika od poplava i ugroženost saobraćajne i druge infrastrukture, navodi Gulan.
– Analize pokazuju da su klimatske promene odgovorne za 80 do 90 odsto promena vezanih za dostupnost i kvalitet vodnih resursa.
