Čelnici muzeja upozoravaju da se grubo potcenjuje krhkost nezamenljivih umetničkih dela koje treba sačuvati kao deo svetske baštine
Povodom učestalih napada ekstremnih ekologa, otvorenim pismom su se obratila 92 predstavnika velikih svetskih kulturnih institucija. Oglasila se i vladajuća Narodna partija Austrije sa zahtevom da mere protiv izgrednika budu oštrije, kao i da se ozbiljno kazne aktivisti koji su prosuli crnu boju na staklo preko slike u Leopold muzeju u Beču.
U otvorenom pismu, direktori Luvra, Lorens de Kar, muzeja Prado, Migel Falomir, ali i čelnik britanskog muzeja Hartvig Fišer i drugi, navode da aktivisti, grubo potcenjuju krhkost nezamenljivih umetničkih predmeta koje treba sačuvati kao deo svetske kulturne baštine.
Cena presudna
– Istovremeno, muzeji su mesta gde ljudi iz različitih sfera života mogu da se uključe u dijalog i tako doprinose društvenom diskursu – naveli su istakavši da se i dalje zalažu za direktan pristup umetničkim delima i očuvanje muzeja kao slobodnog prostora za društvenu komunikaciju.
Mladi eko-aktivisti, kako su napisali, traže nove oblike delovanja i način da privuku pažnju javnosti na goruće ekološke probleme, a njihov izbor umetničkog dela, nije slučajan.
– Što je veća cena remek-dela, veći je efekat – objasnili su i ukazali da su zbog vrednosti dela zaštićena neprobojnim staklom ili plastičnim oblogama.
Neprihvatljiv trend, komentariše predsednik Upravnog odbora Udruženja likovnih pedagoga Srbije, Zdravko Milinković. On ističe da ovakvim istupima ne mogu da zaustave globalno zagrevanje, ali postoji opasnost da oštete vredna dela.
– Takvi pokreti očito više ne znaju šta će sa sobom, pa smišljaju i biraju ekstremne načine da nešto urade, kako bi mediji o njima izveštavali. Ta grupa je povukla potez koji nije normalna stvar, ali su i pošli od toga da posegnu za akcijama gađanja umetničkih dela hranom i bojama, jer hoće po svaku cenu, popularnost. Očito smatraju da je ekstremizam način da šira javnost sazna za njih – tumači ovaj penzionisani univerzitetski profesor.
Tabloidna ekologija
Milinković smatra da je u mnogim oblastima ekstremizam kao delovanje karakterističan za 21. vek. Kao primer daje “žutu štampu”.
– Morate da kupite deset različitih tabloida da bi našli tri reda istine. I, ovo što rade eko-aktivisti mi liči na tabloidno – kaže on.
Profesor podseća da je bilo i ranije napada na umetnička dela, poput čoveka koji je mnogo pre delovanja ovog pokreta namerno oštetio Mikelanđelovu skulpturu.
– Danima se pisalo o tom čoveku, pa su ovi eko-pokreti posegli za izlaskom iz anonimnosti tog vandala.
Takvo ekstremno ponašanje kakvom su pribegli eko aktivisti je, ističe Zdravko Milinković, pre 100 godina bilo nezamislivo, a sada postaje uobičajena pojava.
– Um čoveka nije jednostavan i svako od nas treba da pokuša da u svemu nađe nešto posebno. Kako nismo svi isti, već smo kao kamenčići različitih oblika i veličina, tako ni naši umovi nisu jednaki, ali nas socijalizacijom ujednačavaju. Tako se vrši ljudsko ujednačavanje sistemskih vrednosti i potiskuje posebnost, upravo da bi se postigla partijska, poslovna i svaka druga socijalizacija – zaključio je Milinković.
Opasne akcije
Ponašanje ekoloških grupa koje napadaju umetnička dela utiče i na čuvare i na druge posetioce, smatra Milinković.
– Oni deluju naglo i napadno i, u nekim situacijama, to nije ni malo prijatno za posetioce, ali i čuvare koji ne stignu da ih zaustave, a pri svakoj akciji postoji opasnost vrlo vrednog oštećenja dela – priča on.
Finansiranje pod lupom
Mediji su se zainteresovali za akcije radikalnih ekologa, ali i za njihovo finansiranje, pa se čulo da pokret dobija novac iz američkog Fonda za hitne klimatske slučajeve osnovanog 2019. koji je u 2022. finansirao 39 organizacija sa četiri miliona dolara. Mediji su pisali i da je Ejlin Geti, naslednica naftne kompanije Geti Oil
i osnivačica Ejlin Geti fondacije ulaže u razne eko pokrete, kao i da su među finansijerima i da je među osnivačima organizacija koje se bave klimatskim promenama Rebeka Rokfeler Lambert, a neki pominju i Kenedijeve. Zato se, kako prenosi sajt Bif, u javnosti vodi diskusija o tome da li je Just Stop Oil dobio novac da uništi reputaciju eko pokreta ili je, što je verovatnije, sve ovo jedna velika slučajnost.
Napali i aerodrom
Aktivisti Just stop oil su u Oslu u Nacionalnom muzeju, pokušali da zalepe ruke na sliku “Krik”, norveškog slikara Evdarda Munka, ali su blagovremeno intervenisali čuvari. U Holandiji su Green peace i pokret Pobuna protiv izumiranja, ovog meseca, tokom protesta protiv globalnog zagađenja, upali u deo aerodroma Siphol, i pokušali da blokiraju poletanje privatnih mlaznjaka.
Tortom na Mona Lizu
Da ovakve intervencije eko aktivista na čuvenim umetničkim delima nemaju veze sa ekologijom, već su jedna vrsta egzibicionizma, smatra i slikar Radule Bošković. On za “Vesti” ocenjuje da je cilj ovakvih akcija marketinška promocija, koja može naneti štetu svetskoj kulturnoj baštini.
– To je nekako, poput onoga, ne daj bože, da su neki ljudi anonimusi ubijali da bi na sebe skrenuli pažnju počinjenim aktom – ukazuje on.
Naš sagovornik ističe da u potezima eko-aktivista ne vidi ni malo pozitivnu i revolucionarnu priču, u smislu skretanja pažnje na ekološku dimenziju svega toga.
– Mogli su to na šta žele da ukažu, da urade udruživanjem i delanjem na neki drugi način, bez obzira na ovu, na neki način, ljudsku razjedinjenost, na jedan ispravniji i humaniji način, a ne na atakovanje na kulturnu baštinu. Ne na nešto što je za ceo svet nasleđe koje je blago civilizacije – priča Bošković.
On smatra da su članovi tih organizacija koje sebe nazivaju ekološkim, odabrali najpoznatija umetnička dela, jer se time najviše skreće pažnja.
– Ovi aktivisti su svesni da i apsolutni diletanti u posmatranju umetnosti znaju da “Mona Liza” čini brend i mada o njoj ništa ne znaju, čuli su da je to nešto čuveno. Za one koji nemaju pojma o slikarstvu, takvo delo nema umetnički aspekt, ali je svetski poznato i bez obzira što kažem da oni nemaju pojma o umetnosti od vlastitog kriterijuma do vrednovanja, rečeno im je da mnogo vredi. Onda se napadom na takvu sliku najlakše skrene pažnja, jer to je Da Vinčijevo delo – objašnjava naš sagovornik.
On ističe da je sreća što su ovi napadi na umetnost, bar za sada, benigna stvar jer članovi ovih grupa dela gađaju povrćem i nekim bojama koje su perive i ne mogu da unište sliku.
– To nije samo skretanje pažnje na sebe, već na neki način i dezavuisanje kulture i umetnosti. Ovakvim atakom na dela se skrenula pažnja medijski i krenulo se u lošem pravcu. Oni sebi ni malo poena nisu dali ovim što rade u smislu ekologije i skretanja pažnje na probleme životne sredine – mišljenja je ovaj umetnik.
On ukazuje da je na Zapadu bilo i drugih akcija, na primer, humanitarnih za gladne u svetu, pa se ništa od toga nije izrodilo.
– Te akcije su se pretvorile u profit, bez rezultata za svakodnevno umiruće u siromašnim delovima planete. To su neke, da ne budem rigidan, novonastale zapadne tekovine u kojima se izgubio humanizam i prešlo se u komercijalu i puko skretanje pažnje – zaključio je Bošković.
Mere bezbednosti
Bošković se osvrnuo i na mere bezbednosti u muzejima.
– Sreća je i da procedura bezbednosti postoji godinama. Na primer u Parizu, u nekim muzejima, posetioci moraju da ostave rance, tašne, foto-aparate i telefone uz revers, radi preventive. Ne mislim da je to loše, ljudski je, jer su posetioci unapred upozoreni na takvu proceduru. To je i humanije nego da ljudi budu pretresani – priča on.
SUTRA – Talas bizarnih akcija eko-terorista širom Evrope (3): Dobra ideja, loš način
