Tortom na čuvenu Da Vinčijevu “Mona Lizu”, supom od povrća na Van Gogovog “Sejača”, komadićima paradajza na Vermerovu “Devojku sa bisernom minđušom”, pire krompirom na Moneove “Stogove sena”… Ovo su samo neke od brojnih akcija radikalnih evropskih aktivista za zaštitu životne sredine koji su ovog proleća, napadom na najpoznatija umetnička dela, otpočeli kampanju protiv upotrebe fosilnih goriva i globalnog zagrevanja planete.
Njihove akcije izazvale su burne reakcije javnosti i nametnule pitanje gde je granica između aktivizma za zaštitu životne sredine i vandalizma.
Među prvima se u francuskom Luvru istakao aktivista koji je bacio tortu na “Mona Lizu”, remek-delo Leonarda da Vinčija. Dok ga je obezbeđenje izvodilo iz muzeja uzviknuo je da je ovim činom hteo da podigne ekološku svest. Delovanje je nastavljeno u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Španiji, Holandiji, Austriji… Među poslednjima je akcija u centru Pariza gde su aktivisti Poslednje obnove, polili narandžastu boju na skulpturu američkog umetnika Čarlsa Reja i pozvali vlade u svetu na snažnu akciju protiv klimatskih promena.
U Evropi u eko-diverzijama prednjači grupa Just Stop Oil
(Samo zaustavite naftu), a ovi ekstremni ekolozi se iz muzeja, šire na aerodrome, trke Formule jedan, izlaze pred sedišta naftnih kompanija, upadaju u ministarstva, medije… Neki od njih su zbog svog delovanja, hapšeni.
Kada su, sredinom oktobra, članice te organizacije u Nacionalnoj galeriji u Londonu, polile supom od paradajza remek-delo Vinseta van Goga “Suncokreti” u Nacionalnoj galeriji u Londonu upitale su: Šta vredi više, umetnost ili život?
Nije pošteđena ni “Devojka sa bisernom minđušom” Johanesa Vermera koju su, krajem oktobra, gađali u Hagu komadićima paradajza, sa porukom “uništavate planetu”. U muzeju “Prado” u Madridu, 6. novembra, su se aktivisti grupe Futuro vegetal (Budućnost povrća), zalepili šakama za ramove čuvenih dela Franciska Goje, “Obučena Maja” i “Gola Maja”. Između slika, napisali su “plus 1,5 C” aludirajući na globalno zagrevanje. Dan ranije na izložbi u Rimu su četiri Italijanke iz grupe Ultima generazione (Poslednja generacija), polile supom od povrća Van Gogovog “Sejača”, a isti pokret je pire krompirom “napao” i rad Kloda Monea “Stogovi sena”. Aktivisti koji se dovode u vezu sa ovim pokretom su u Vatikanu zalepili ruke za antičku skulpturu “Laokon i njegovi sinovi”, a u julu su se takođe “zalepili” za “Proleće” Sandra Botičelija u galeriji Ufići u Firenci. Istog meseca su u Londonu “ekolozi” prekrili sliku “Kola sa senom” Džona Konstabla, fotografijom saobraćajnica sa vozilima, avionima, fabričkim dimom… Šake su zalepili za pozlaćeni ram i poručili da će “zbog eksploatacije nafte, krenuti borba za hranu”, u junu se slična scena mogla videti i u londonskoj galeriji Koutauld.
Pre toga se, Just Stop Oil u galeriji u Mančesteru “okomio” na rad Vilijama Tarnera, a onda i na kopiju Leonardove “Tajne večere” u Kraljevskoj akademiji.
Francuska ministarka kulture, Rima Abdul Malak se zapitala kako briga o klimi dovodi do toga da se ugrozi neko umetničko delo.
– To je apsurd – kazala je Malak, a “Parizjen”, prenosi da su vlasti u Francuskoj pozvale muzeje i druge ustanove na pojačan oprez.
Nisu ni svi eko-aktivisti saglasni sa radikalnim akcijama. Smatraju da je to prolazni trend koji neće rešiti probleme zaštite životne sredine, ali može da šteti ekološkim pokretima, jer upotreba sprejova, lepka i konzervirane hrane nije ekološki prihvatljiva.
Aktivni i u Australiji
U Australiji su ovog meseca, eko-aktivisti sledili taktiku “evropskih kolega”. Članice grupe Stop Fossil Fuel Subsidies su grafitima išarale plavom bojom u spreju delo Endija Vorhola “Konzerva Kembel supe” u Nacionalnoj galeriji u Kanberi, pa se za njega zalepile superlepkom. Srećom nisu ga oštetile, jer je zaštićeno staklom. Osoblje ih je izvelo napolje, pre nego što se lepak stegao, a u muzeju nisu hteli da komentarišu događaj, rekavši da “ne žele da promovišu ovakve akcije”.
Odbrambene mere
Eko-aktivisti su ujedinjeni u Mrežu A22, koja ima 15 organizacija širom sveta, a najaktivnija je Just Stop Oil. Pravdaju se da su dela zaštićena staklom, a da se za zidove i ramove, “lepe” simbolično. Problem je, međutim, što nema stakla na svim delima, zbog odsjaja, ali i veličine slika poput ogromne Delakroove “Sloboda na barikadama” u Luvru. Zbog umetničkih diverzija u više muzeja su preduzete dodatne mere zaštite, a u Berlinu, posetioci moraju da ostave torbice na ulasku.
Gađali kralja
Napada nije bio pošteđen ni britanski kralj Čarls III. Na njegovu sreću, meta je krajem prošlog meseca bila voštana figura monarha u londonskom muzeju voštanih figura Madam Tiso. Aktivisti pokreta su na lice Čarlsove figure zalepili čokoladnu tortu.
– Hoćemo da zaštitimo naše slobode i prava, jer nastojimo da zaštitimo ovu zelenu i prijatnu zemlju koja je nasleđe svih nas – naveli su oni.
