Predsednički izbori na Tajvanu, koji treba da se održe u subotu, 13. januara 2024. godine, u delu svetske javnosti se predstavljaju i kao izbor između rata i mira sa Kinom.
Razloge za takvu ocenu komentatori ne traže samo u drugačijoj politici naslednika dosadašnje predsednice Tsai Ing-ven, već i u geopolitici i istoriji. Jednostavno, pozicija Tajvana, nezaobilaznog i neizostavnog dela kineske teritorije, kako ovo ostrvo tretira Peking, ili suverene zemlje sa skoro svim atributima državnosti, kako Tajpej vidi svoju poziciju u svetskom geopolitičkom poretku, predstavlja jedno od žarišta koje može da ugrozi svetsku bezbednost, na sličan način kao što je to učinio rat u Ukrajini. Trzavice između Kine i Tajvana nisu novijeg datuma, ali su nedavni veliki manevri mornarica u Južnom kineskom moru pokazali da situacija može lako dobiti ratnu dimenziju. Važan momenat u takvom razvoju događaja može biti i geopolitički interes Sjedinjenih Američkih Država da budu prisutne u ovom delu sveta. Sve to daje posebnu težinu predstojećem glasanju.
Istorijski kontekst
Istorija odnosa između vladajućih garnitura sa kineske i tajvanske strane puna je tenzija koje su često bile i na ivici otvorenog vojnog sukoba. Svojom pozicijom, kao ostrvo na oko 150 kilometara od severoistočne obale Kine, Tajvan zauzima izuzetno osetljivo mesto za kontrolu prilika u ovom delu sveta. Koreni aktuelnih tenzija sežu u godine posle Drugog svetskog rata, kada su se u kontinentalnom delu Kine vodile velike borbe između kineske nacionalističke i komunističke partije. Dok su komunisti, pod vođstvom Mao Cedunga preuzimali kontrolu nad Pekingom 1949. godine, rivalska nacionalistička stranka, poznata kao Kuomintang, dislocirala je svoje dejstvo upravo na teritoriju spornog Tajvana. Ova politička opcija se od početka pedesetih profilisala kao jedna od najjačih stranaka na Tajvanu. Od onda, odnosi su sve gori, a izazvani su separatističkim težnjama Tajvana, odnosno, težnjama Pekinga da povrati kontrolu nad ovom oblašću. Diplomatski napori Tajvana ka međunarodnom pozicioniranju nisu dali veće rezultate, jer manje od 20 zemalja priznaje nezavisnost ove oblasti. U bilo kakvoj vojnoj konfrontaciji, kineske oružane snage bi imale ogromnu prednost u odnosu na tajvanske. Međutim, budući da Vašington već decenijama naoružava Tajpej, tumači planetarnih procesa ističu mogućnost da se Amerika uključi u eventualni sukob.
Interes Amerike
Američki odnos prema Kini u kontekstu Tajvana je, formalno gledano, protivrečan. Vašington neguje politiku “jedne Kine”, pa SAD imaju formalne diplomatske odnose sa Pekingom, ali ne i sa Tajpejom. Takva politika je na snazi od 1979. godine, kada je kineski lider Deng Sjaoping otpočeo reforme kineske privrede dok je na čelu SAD bio Džimi Karter. Kao rezultat poboljšanja odnosa, SAD su morale da prekinu veze sa Tajvanom i zatvorile su ambasadu u Tajpeju. Ipak, iste godine kada je došlo do otopljavanja odnosa sa Kinom, Amerikanci su se zakonski obavezali da pomažu odbrambene sposobnosti Tajvana. Tokom prethodnih četrdesetak godina, činili su to kroz isporuku naoružanja, ali i kroz insistiranje da kineska strana mora da bude tolerantnija prema tajvanskom separatizmu. Amerika je do danas najvažniji partner Tajpeja u oblasti bezbednosti, a na američke političke igre Kina je nedavno odgovorila manevrima ratne mornarice i testiranjem balističkih projektila. Time je još jednom potvrđeno da spor oko Tajvana spada u jedno od najopasnijih kriznih žarišta na svetu.
Sijeva poruka
Lider Kine Si Đinping nedavno je rekao da ponovno ujedinjenje sa Tajvanom mora da se postigne, pritom nije isključio mogućnost upotrebe vojne sile. O kineskoj istrajnosti u rešavanju teritorijalnih problema, ilustrativno govori i odgovor Mao Cedunga koji je, svojevremeno, na pitanje šta da se radi po pitanju Tajvana, odgovorio da “Kina privremeno može bez ove oblasti. Recimo, 100 godina”.
Strategija Pentagona
Iz ugla Pentagona, strateški bi bilo neprihvatljivo ako bi Kina povratila kontrolu nad Tajvanom, jer bi mogla da ugrozi američke vojne baze na Guamu i Havajima. Uostalom, dovoljno rečit je svojevremeno bio i legendarni američki general Daglas Makartur, koji je Tajvan okarakterisao kao “nepotopivi nosač aviona SAD”. Kada bi Kina osvojila Tajvan, bio bi to, po njegovim rečima, veliki korak u ambicijama ove sile da otvori kapiju ka Pacifiku, što je za Pentagon neprihvatljivo.
