Tajni ugovor o oružju zbog kog je Putin upravo izgubio saveznika

Tanjug/AP

Jermenija će napustiti vojni savez koji predvodi Rusija, potvrdio je u sredu premijer Nikol Pašinjan, optužujući članove bloka da planiraju zaveru sa njihovim neprijateljem Azerbejdžanom da započnu rat protiv Jermenije.

Pašinjan je mesecima optuživao Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) da nije uspela da zaštiti Jermeniju od ponovne azerbejdžanske agresije, preteći da će napustiti blok ako Moskva ne ponudi jače dokaze da nije tako, kao i da će se čvršće vezati za SAD i Evropsku uniju, navodi CNN.

Od raspada Sovjetskog Saveza, Jermenija i Azerbejdžan su vodili dva rata oko otcepljene regije Nagorno-Karabah, koju je Azerbejdžan u septembru u potpunosti povratio silom.

Rusija je tradicionalno bila u savezu sa Jermenijom, ali su se njihovi odnosi pogoršali poslednjih meseci dok su se veze Moskve sa Azerbejdžanom produbile.

Obraćajući se parlamentarcima u glavnom gradu Jerevanu, Pašinjan je rekao da je njegova zemlja „zamrzla“ svoje učešće u ODKB i da će napustiti blok u trenutku kada Jermenija tako odluči.

– Odlučićemo kada ćemo otići, ali se nećemo vratiti – rekao je Pašinjan, a prenosi državni medij Armenpress.

Ispostavilo se da članice alijanse ne ispunjavaju svoje ugovorne obaveze, već planiraju rat sa Azerbejdžanom protiv nas, dodao je on.

Ostale članice bloka su Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan, a osnovan je 1992. godine kada se Sovjetski Savez raspao.

Belorusija isporučila oružje Azerbejdžanu

Brisleski portal “Politiko” piše da je Belorusija isporučila napredno oružje Azerbejdžanu, prema dokumentima koji su procurili i u koje je imao uvid.

Fajlovi bacaju novo svetlo na odluku Jermenije da će napustiti vojni savez što je, ocenjuju oni, dramatičan zaokret koji će oslabiti autoritet ruskog predsednika Vladimira Putina među bivšim sovjetskim nacijama.

Jermenija je na ivici istorijskog zaokreta ka Zapadu, sve više traži zaštitu od Evrope i NATO, nakon što se decenija oslanjala na Moskvu.

Odluka Belorusije – čvrstog saveznika Rusije – da isporuči napredni vojni hardver Azerbejdžanu između 2018. i 2022, dajući mu prednost u sukobima sa Jermenijom, smatraće se gorkom izdajom, piše “Politiko”.

Prema ODKB, teoretski članice su obavezne da brane jedna drugu ako budu napadnute. Azerbejdžan je napustio prethodni blok 1999. godine.

Belorusija je, ipak, aktivno pomagala oružanim snagama Azerbejdžana kada su tenzije sa Jermenijom dostigle vrhunac. Ponuđene usluge uključivale su modernizaciju starije artiljerijske opreme i obezbeđivanje nove opreme koja se koristi za elektronsko ratovanje i sisteme bespilotnih letelica.

“Sa ovakvim prijateljima…”

Artiljerija i bespilotne letelice su se intenzivno koristile u borbi između azerbejdžanskih i jermenskih snaga poslednjih godina.

To se dešavalo i tokom rata 2020. godine oko otcepljene regije Nagorno-Karabah. Azerbejdžanska ofanziva prošlog septembra okončala je defakto nezavisnost regiona i izazvala masovni egzodus 100.000 stanovnika.

U jednom od diplomatskih saopštenja u koje je “Politiko” ima uvid, navodi se da beloruska preduzeća igraju aktivnu ulogu “u obnavljanju teritorija Azerbejdžana, kao i u izvozu beloruske robe i usluga” u zemlju.

Iako je na papiru saveznik Jermenije, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je ranije opisao azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva kao „našeg čoveka“ i rekao da bi bilo „pogrešno“ da mu se ODKB suprotstavi.

Alijev je, sa svoje strane, 2022. rekao da „imamo više prijatelja u ODKB nego Jermenija“.

Međutim, prema mišljenju stručnjaka, malo je verovatno da će Belorusija delovati bez prećutne podrške samog Kremlja.

– Ovo zaista pokazuje da sa prijateljima poput Vladimira Putina nikom nisu potrebni neprijatelji – rekla je Ivana Stradner, istraživač u Fondaciji za odbranu demokratije.

Smešno je misliti da su se ti transferi mogli desiti bez znanja Moskve i da Rusija ne bi mogla da ih zaustavi da je htela, dodala je ona.

– Ne postoji takva stvar kao što je lojalnost kada je u pitanju Moskva – sve je u očuvanju sopstvene bezbednosti, čak i ako je to na račun sopstvenih saveznika – ističe Stradner.

Šta se desilo 2023. godine?

Odnosi Jermenije sa Rusijom pogoršali su se nakon što je Azerbejdžan ponovo preuzeo Nagorno-Karabah u septembru u jednodnevnom ratu i izazvao egzodus praktično celokupnog etničkog jermenskog stanovništva kavkaske enklave, uprkos prisustvu ruskih mirovnih snaga.

Nekoliko Jermena iz Karabaha izjavilo je tada za CNN da se osećaju „izdano“ od strane ruskih mirovnjaka koji „ništa nisu uradili“ da ih zaštite, ne ostavljajući im drugog izbora osim da napuste svoje domove i pobegnu u užu Jermeniju.

Dok je više od 100.000 ljudi bežalo iz Karabaha, nad njima je pazio bilbord sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina.

Oko 2.000 ruskih mirovnih snaga raspoređeno je u Karabah nakon 44-dnevnog rata 2020. godine, kada je Azerbejdžan povratio oko trećinu enklave, u ofanzivi koja je zaustavljena uz posredovanje Moskve, a koju će Azerbejdžan nastaviti tri godine kasnije.

Kada su se ruske bezbednosne garancije pokazale nedovoljnom, a podrška Zapada samo retorička, Pašinjan je – plašeći se opšteg rata sa Azerbejdžanom – odbio da pošalje jermensku vojnu podršku u Karabah, ostavljajući trupe bez drugog izbora osim da se brzo predaju.

Predsednik Azerbejdžana Alijev opisao je vraćanje Karabaha kao „sveti cilj“ svog mandata.

Uprkos međunarodnoj osudi egzodusa Jermena iz Karabaha, za koji su zvaničnici u Jerevanu rekli da predstavlja etničko čišćenje, postojala je nada da je ovo tragična cena stavljanja tačke na jedan od najdužih sukoba u svetu.

Ali, formalni mirovni sporazum nije potpisan uprkos višemesečnim pregovorima.

U aprilu je, međutim, Jermenija pristala da vrati četiri pogranična sela Azerbejdžanu, što su obe zemlje opisale kao veliki korak ka mirovnom sporazumu.

Podstaknut nedavnim napretkom, Pašinjan je u sredu rekao da je Jermenija „spremna da potpiše mirovni sporazum u roku od mesec dana“, opisujući uslove sporazuma kao „spremne za finalizaciju“.

Ali pokušaj normalizacije odnosa sa Azerbejdžanom izazvao je nezadovoljstvo kod kuće, pošto su demonstranti optužili Pašinjana da daje neprihvatljive ustupke Alijevu. Azerbejdžan je takođe zahtevao da Jermenija promeni svoj Ustav kako bi se uklonila referenca na nezavisnost Karabaha, ali se Pašinjan do sada odupirao tim pozivima.

Protesti su izbili ispred parlamenta u Jerevanu u sredu. Na snimcima se vidi kako policija koristi šok bombe da odbije masu. Više od 100 policajaca i civila je povređeno, preneo je Armenpress.

Proteste je predvodio nadbiskup Bagrat Galstanjan, koji je mesecima pozivao na Pašinjanovu ostavku.

„Problem je veoma jednostavan: ovaj čovek mora da ode, nema druge opcije“, napisao je Galstanjan u sredu na društvenim mrežama.

Dok Pašinjan još nije precizirao kada će Jermenija napustiti ODKB, poslednji ruski mirovnjaci koji su bili raspoređeni u Karabah povukli su se u sredu, saopštilo je azerbejdžansko ministarstvo odbrane.