Posle sastanka sa timom za spoljnu politiku SAD 24. septembra 1998. godine, tačno šest meseci uoči početka bombardovanja SRJ, Semjuel Berger, savetnik za nacionalnu bezbednost tadašnjeg američkog predsednika je Bilu Klintonu predočio da je s “približavanjem zime i s još prkosnim Miloševićem” kucnuo čas za početak priprema za ultimatum Beogradu, uz pretnju vojnom akcijom NATO.
Kako prenose Novosti, u dokumentu, sa koga je skinuta oznaka tajnosti u Klintonovoj predsedničkoj biblioteci, vidi se da je Berger bio svestan kakve pritiske, rizike i neregularnosti nosi ovaj, na kraju usvojeni, potez.
“To podrazumeva pritisak na NATO da izda ultimatum sa zahtevom da Milošević preduzme konkretne korake da reši humanitarnu i političku krizu, ili će se suočiti sa vojnim odgovorom“, konstatuje Berger.
Kako bi ultimatum bio kredibilan, objašnjava on, SAD i saveznici treba da budu spremni da izvedu ograničene vazdušne udare u slučaju da se Milošević ne povinuje, a ako i dalje istrajava, treba biti spreman na eskalaciju vazdušnih udara s ciljem da se onemogući njegovo izvođenje vojnih i bezbednosnih operacija.
“Ultimatum treba da bude propraćen čvrstim upozorenjem kosovskim Albancima da ne provociraju srpski vojni odgovor“, dodao je on.
Berger rezoluciju UN koja je usvojena uz uzdržanost Kine, i odluku NATO da počne sa pripremom snaga smatra važnim koracima u političkim i vojnim pripremama za ultimatum. Ipak, on je svestan da rezolucija izričito ne odobrava upotrebu sile.
“Naravno, ovaj pristup ima svoju cenu i rizike, kako politički, tako i vojno“, priznaje Berger.
“Rusija se snažno suprotstavlja upotrebi sile”
Smatra i da će osvajanje podrške saveznika zahtevati ogroman napor, posebno što se Rusija snažno suprotstavlja bilo kakvoj upotrebi sile. Svestan je, kaže, da će mnogi saveznici želeti da pokušaju sa drugom rezolucijom UN koja odobrava upotrebu sile pre nego što NATO izda ultimatum.
Klintonov savetnik bio je svestan i ograničenog interesovanja članica NATO i javnosti za Kosovo, što se već ogledalo u teškoćama da se obezbedi učešće u SFOR. A bio je svestan i poteškoća u ubeđivanju Kongresa SAD:
“Kongres će biti zabrinut za vojne akcije koje dovode američke snage u rizik, ili vode dugoročnom vojnom angažovanju na podršci ‘autonomije za Kosovare’, posebno ako vide da su SAD za to zainteresovanije od evropskih saveznika. Neki će svoju kritiku zasnivati i na neadekvatnoj zakonskoj podlozi”, svestan je bio Berger.
On upozorava predsednika Klintona i da bi preduzimanje vojne akcije moglo da znači i ulogu u primeni sporazuma i da nije siguran ne samo da li bi saveznici, već i SAD bile spremne za to. Dodaje i da je svestan rizika da pretnja silom može izazvati da Beograd prekine pregovore, kao i da dođe do nasilja nad američkim građanima. Uprkos svemu, on ističe da ultimatum podstaknut pretnjom vojnom silom nema alternativu.
