U leto 1943, Milena Pavlović Barili je radila portret Roberta Tomasa Goslena, a već u decembru se u Severnoj Karolini udala za ovog deset godina mlađeg, tada vojnika američke avijacije. Njeni američki prijatelji ostavili su svedočenja o ovom čoveku koji je promenio Milenu, što je i sama govorila.
Objašnjenje Margaret Melori o Mileninim razlozima udaje za Goslena deluje dovoljno uverljivo jer je ta žena dobro poznavala Milenu, još iz vremena kad je stanovala u pansionu Žerar: “Osećala je da treba da se uda. Nije imala vremena za izbor… Goslen je lep mladić, mlađi od Milene deset godina. Vrlo rđavog karaktera, rodom iz Čikaga, običan čikaški dečko, nema plemenito poreklo, niti je Astor, niti je bogat… Sa Milenom se oženio iz materijalnih razloga. Ona u početku nije znala ko je on. Normalno je pretpostaviti da je on jedan od glavnih razloga Milenine smrti.”
Kobni pad
Kompozitor Đankario Menoti bio je veoma blizak Milenin prijatelj i saradnik. On je to ovako video: “Bio je veoma mlad i privlačan. Biseksualac, naravno, ali tih godina u krugovima u kojima smo se Milena i ja kretali, to nije bio nikakav izuzetak. Bio je megaloman. Odmah posle venčanja iznajmio je luksuznu vilu s poslugom i bazenom u kraju u kome su živeli glumci i viđeni ljudi. Milena je morala da proda gotovo sav nakit da bi platila penale jer novcem koji je imala u banci nije mogla da pokrije ugovor. To se dogodilo već u proleće 1944… Tek što su se venčali.”
U martu 1944, Milena i Goslen su jahali zajedno na istom konju. Padala je kiša i na asfaltiranom putu, konj se okliznuo i pao. Milenina uzengija je pukla i ona je uz jeziv krik pala preko konja. Goslen ju je podigao i onesvešćenu odneo u bolnicu. Bila je pet meseci u gipsu, nepokretna od pojasa do vrata. Kasnije je dobila železni pancir i mogla je samo da sedi u krevetu. U tim mesecima Milena nema para, Goslen očigledno ništa ne radi, i Menoti joj, kao mnogo puta ranije, priskače u pomoć. Komponovao je muziku za balet “Sebastijan”, a Mileni je ponudio da radi kostime. Bila je u gipsu, ali je uradila taj posao koji joj je doneo neophodan novac. Premijera je bila u jesen 1944, a izvela ga je novoosnovana njujorška trupa Ballet interantional. Uspeh ovog baleta, doneo je Mileni još jedan posao – da u pozorištu Guild kreira kostime za operu “San letnje noći” Vilijama Šekspira.
Iz jednog od Mileninih pisama koje je pisala u Americi otpravniku poslova Ambasade Jugoslavije dr Ivanu Franglu saznajemo da je, tokom boravka u Njujorku, od Ambasade primala mesečnu pomoć od 120 dolara. Do smrti.
Srčana kap
A ono što i dalje čeprka maštu fanova ove večite devojke, koja je napisala 60 pesama na četiri jezika (17 na italijanskom, 14 na španskom, 7 na francuskom i 22 na srpskom) jeste – kako je, zapravo, umrla tog 6. marta 1945. godine? Jedini prisutan bio je njen suprug Robert Tomas Goslen. Njegovo svedočenje je i jedini dokaz šta se zaista desilo. Ostao je i sertifikat o autopsiji obavljenoj 10. marta 1944. u Njujorku gde piše da je uzrok smrti navala krvi, odnosno srčana kap.
Brižni i očigledno visokoprofesionalni dr Ivan Frangeš, dan posle Milenine sahrane, razgovarao je sa Goslenom i o tome 13. marta 1944. sačinio službenu belešku, u kojoj između ostalog piše:
“Gospodin Goslen probudio se u 10 ujutro, u utorak, 6. marta i video da Milena diše teško, ali nije obratio posebnu pažnju jer to nije bio neobično. Otišao je u kuhinju da pripremi doručak, i pokušao da je probudi posle toga. Nije uspeo, ali to nije bilo neobično zato što je uvek bilo teško probuditi je. Doktor je stigao brzo i kazao da je puls krajnje slab i jedva primetan. Dao joj je injekciju kofeina i poslao po bolnička kola da bi je smestio u bolnicu da dobije kiseonik. U međuvremenu, ona je preminula.”
Posle Milenine smrti, njen muž je prisvojio i rasprodao svu njenu imovinu, a onda se oženio starijom, bogatom ženom. Njena prijateljica Margaret Maleri je kasnije saznala da je Milena napisala svojeručno testament u jugoslovenskom diplomatskom predstavništvu i predala ga nekom diplomati, koji ga je držao godinu i po dana u tajnosti. Po američkim zakonima, testament se mora objaviti u roku godinu dana posle smrti. Nakon toga gubi važnost i naslednik je onaj kod koga je imovina. Po tom, više nevažećem testamentu, sva Milienina imovina trebalo je da pripadne roditeljima, polovina da bude poslata majci, a polovina ocu u Italiju. Izgleda da je sve to znao njen muž koji je sve na vreme unovčio.
Večni počinak u Rimu
Odmah posle završene autopsije, Milena je balsamovana i sahranjena u porodičnoj kripti supruge dr Ivana Frangeša. U izvodu iz knjige umrlih Gradskog izbornog okruga Menhetn, piše da je Milena Goslen sahranjena na Ferklif groblju, 10. marta 1945. Na tom groblju, Milena je počivala više od dve godine, do avgusta 1947. Tada je Goslen dao da se njeno telo kremira, kako bi ga lakše transportovao u Jugoslaviju. Nije dobio vizu i odneo je urnu u Rim. Kad je Bruno dobio urnu sa ćerkinim pepelom, pisao je Danici da je Milena kod njega na sigurnom. Ponašao se kao da je Milenina urna, ona sama, i sa njom je razgovarao. Kad ju je sahranio na groblju za strance u Rimu, pisao je Danici, da Milena, njihova ćerka, počiva na divnom mestu, na groblju u blizini kapije Svetog Pavla, prepunom velikih uspomena na pesnike, umetnike, na ljude koji su došli iz čitavog sveta i sada počivaju tu, pored nje.
Zatečeni lekar
Jelica Milojković je višedecenijski profesionalni rad posvetila traganju za podacima iz života Milene Pavlović Barili i u knjizi Radmile Stanković “Milenin usud” kaže: “Milenina prijateljica koja je razgovrala sa lekarom koji je obavio autopsiju kaže da je bio zatečen. Kada je video njeo srce, zapanjio se kako je uopšte i živela tih 35 godina. Srce je bilo sasvim atrofiralo…”
(Knjiga “Tajne slavnih Srba” može da se naruči kod izdavača “Vukotić media”, Hilandarska 32, Beograd, telefon +381 11 33 48 516, ili preko sajta eksluzivŽvukoticmedia.rs)
