Guverner Radovan Jelašić podneo je ostavku na redovnoj konferenciji za novinare koju je u utorak 23. marta
održao u sedištu Narodne banke Srbije. Prvo je novinarima i javnosti rekao ono što su očekivali. Između ostalog, da je referentna kamatna stopa snižena sa 9,5 na devet %. Na samom kraju konferencije, novinarima se učinilo kao uzgred, izjavio je i sledeće:
"Gospodo, meni danas prestaje radni odnos u NBS-u. Moj mandat od pet godina je istekao još prošle jeseni, ali je on produžen zbog krize, pregovora sa MMF-om… Ostavku podnosim iz ličnih i samo ličnih razloga. Nije bilo političkih pritisaka na mene…"
U Vladi su spremno dočekali ovu ostavku. Bilo im je jako žao. Ipak, nije bilo drame, već sutradan su podstakli jačanje domaće valute i pustili u opticaj ne jednog, već dva kandidata za upražnjeno mesto. Guverner koji je podneo ostavku nije se kasnije posebno oglašavao u javnosti. Mediji, a naročito ona velika većina pod kontrolom vlasti i sklonih joj bogataša, nisu dirali bivšeg guvernera. Preovladavale su pohvale. Koliko se moglo primetiti, ode su mu ispevali čak i oni koji su se mesecima bavili prodajom guvernerove kuće i gurali mu u ruke famozni, kompromitujući kofer, davne 2006. povezan sa viceguvernerom Simićem.
|
Jelašić je o svojoj odluci obavestio samo tri političara |
Iako umereni, jasno su se čuli kritički tonovi dela opozicionih stranaka i nekih stručnjaka koji su odlučili da se javno oglase. Dok se radikalska opozicija opredelila za nemuštu u, za nju samu, prilično beskorisnu kritiku celokupnog reformskog monetarnog programa iz 2000. godine, stručnjaci su uglavnom stali na stranu guvernera.
Pošto je reč o osobama koje su često bliske vlastima, hvaleći guvernera pokušavali su da konstruktivno kritikuju Vladu. Ipak, taj njihov ezopovski jezik nije mnogo zanimao čitaoce, slušaoce i gledaoce, dok ga ministri nisu čuli (iz informativne službe im dostavljaju samo materijale u kojima su pomenuti po imenu).
Pažljivija analiza guvernerovog dosadašnjeg rada nije predstavljena javnosti. Moguće tačke sukoba sa ministrima ekonomije i finansija nikada nisu detaljno analizirane, a nedavni načelni spor u vezi sa prevazilaženjem krize u 2010. samo je pomenut.
Trebalo je makar pažljivo pročitati izjavu koju je Jelašić dao na konferenciji za novinare kada je objavio svoju odluku da se povuče. Sada već bivši guverner izjavio je tom prilikom kako mu je guvernerski mandat istekao još prošle jeseni. Moguće je da sam prevideo neku od tananih začkoljica koje prate zakonsku regulativu Narodne banke.
Ipak, Radovan Jelašić je za guvernera NBS-a izabran u januaru 2004. Bila je to jedna od prvih odluka tek izabrane Narodne skupštine, čija je većina tek trebalo da izabere prvu Koštuničinu vladu. U međuvremenu je 2006. donesen novi Ustav. Promena Ustava nametnula je ponovni izbor svih visokih državnih dužnosnika, predsednika Republike Srbije, pa i guvernera NBS. Možda bi se i dalo sumnjati da je oko guvernera napravljen nekakav izuzetak, ali u to vreme, znatno pre parlamentarnih izbora 2007, Jelašić je dao jedan prilično rezignirani intervju NIN-u u kom je ispričao kako je zamerio predsedniku G17 Mlađanu Dinkiću zato što je dozvolio da dođe do prekida mandata prvog čoveka NBS.
Dinkić mu je, navodno, sa svojim poznatim smislom za institucije, odgovorio kako nije izvesna ni njegova buduća funkcija. Što se tiče krize, svi oni razlozi koji su važili januara ili u jesen 2009, važe i danas. Lično je premijer Cvetković pre nekoliko nedelja izjavio da Srbija nije izašla iz krize. Pritisci na dinar su veći nego ranije. Kurs nikada nije bio slabiji. Devizne rezerve su dovoljno velike da oslabe pažnju i probude pohlepu.
Konačno, ako je odlazak guvernera bio očekivan, zašto onda niko nije postavio javno pitanje isteka njegovog mandata tokom 2009. Ako je tako nešto i učinjeno, takvo zapažanje je preneo jako mali broj medija. Ovih dana, međutim, doznajemo i da je guverner o svojoj odluci samo pola sata pre nego što će je podeliti sa novinarima, obavestio tek tri političara – predsednika, premijera i ministra ekonomije. Ako su razlozi ostavke lične prirode, mogao je i trebalo da ih o svemu obavesti znatno ranije. Ovako, sve liči na nekakav "zakon ćutanja". Na odnose među onima koji mnogo znaju i dele tajne opasne po druge i sebe, koje ih čine saveznicima i saučesnicima.
Ostavka guvernera u zemlji kakva je Srbija, svetska rekorderka po inflaciji u drugoj polovini 20. veka, nije izazvala skupštinsku debatu i senzaciju u javnosti. Naprotiv, više je ličila na povlačenje nekog ostarelog šefa tajne službe: Markusa Volfa Miše iz bivšeg DDR-a ili Huvera u SAD. Odlaskom Radovana Jelašića sa čela NBS, posle skoro deset godina (sa jednim kratkotrajnim prekidom 2003), odlaze kadrovi G17. Zanimljivo je da se to dešava u času kada se koncepcije guvernera i ministra ekonomije o načinu izlaska iz ekonomske krize razlikuju. Rekao bih da je time okončan jedan period u istoriji naše monetarne politike. Ništa neće biti isto kao ranije, mada radikalne promene neće biti moguće zbog stranih kreditora.
