Trodimenzionalna reljefna ikona “Tajna večera” izrezbarena u sedefu koja se nalazi u muzejskoj postavci u Petrovoj kući na Oplencu u Topoli pleni svojom lepotom i neobičnošću, ali i čudnim putešestvijem od Jerusalima, gde je izrađena, do Oplenca i Karinhala u Nemačkoj gde je krasila spavaću sobu zloglasnog Hermana Geringa, “oca” Gestapoa.
Ikona neprocenjive vrednosti, nekoliko godina pošto su je ukrali Nemci, vraćena je na Oplenac, na mesto koje joj je, ubeđen je i Dragan Reljić, upravnik Zadužbine kralja Petra Karađorđevića, Bog i odredio.
– Ikonu neobične lepote kralju Aleksandru Karađorđeviću poklonio je 1924. jerusalimski patrijarh Damnjan, kada je dolazio kod kod njega moleći za pomoć jerusalimskoj patrijaršiji koja se našla u ozbiljnim finansijskim problemima, posle ubistva ruske carske porodice, koja je bila pokrovitelj patrijaršije. Kralj Aleksandar je vredan poklon predao na čuvanje Zadužbini kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu gde su čuvani i drugi vredni umetnički predmeti dinastije Karađorđević – objašnjava za “Vesti” upravnik Zadužbine Dragan Reljić kako je ikona “Tajna večera” u sedefu stigla na Oplenac.
Ubistvo kralja Aleksandra Karađorđevića 9. oktobra 1934. u Marseju i njegova sahrana na Oplencu, kojoj su prisustvovali mnoge važne ličnosti tog vremena na neki način su odredile i sudbinu čuvene ikone. Od presudnog značaja za nju bilo je prisustvo Hermana Geringa, izaslanika Adolfa Hitlera i nemačkog rajha.
– Nakon što je položio venac na grob kralja Aleksandra na kojem je pisalo “Našem velikom neprijatelju. Nemački rajh” Geringu su, kao dobri domaćini, pokazali predmete koji su bili izloženi u Petrovoj kući, a on je očaran lepotom dugo stajao ispred ikone “Tajna večera” i kao u transu izgovarao “fantastično”… Ova reč je, zapravo, na izvesno vreme zapečatila sudbinu ikone neprocenjive vrednosti jer je Gering, koji je bio zaljubljenik u umetnička dela već tada skovao plan kako da se domogne nje i drugih umetničkih dela sa Oplenca – objašnjava Reljić.
Odmah posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije na Oplencu je bila stacionirana nemačka Komanda za jugoistok, a za nemačkom vojskom je već 3. maja 1941. došao Franc Nojhauzen, Geringov čovek od poverenja koji je u Srbiji imao negraničena ovlašćenja sa zadatkom da svog gazdu u Nemačkoj obraduje oplenačkom “Tajnom večerom”.
U specijalnim sanducima sa Oplenca tada su odneti mnogi predmeti velike umetničke i istorijske vrednosti, a ikona je položena u poseban kovčeg i tako transportovana do Karinhala, gde je bila vila Hermana Geringa.
– Poznato je da je Gering bio opčinjen lepotom oplenačke ikone i da je ona bila jedini umetnički predmet koji se nikada nije iznosio iz njegove spavaće sobe. Drugi predmeti koji su odneti sa Oplenca završili su kod Franca Nojhauzena koji je, naslućujući da se bliži poraz Nemačke, deo umetnina velike vrednosti predao Narodnoj banci Jugoslavije, ali sanduk sa brojem 23 je zadržao za sebe – ispričao je za “Vesti” Reljić.
Posle kapitualcije Nemačke sve umetničke predmete pokradene po Evropi, pa i one sa Oplenca, preuzeli su saveznici. Međutim, tek tada je trebalo mnogo umešnosti da se uđe u trag opljačkanom blagu iz Topole, a još teže je bilo te predmete vratiti tamo gde im je i mesto.
– Odlučujuću ulogu u vraćanju ikone “Tajna večera” odigrali su Titov čovek od posebnog poverenja za vraćanje umetničkih dela Anton Topić Mimara, i Slobodan Krstić Uča, oficir Ozne rodom iz Jarmenovaca kod Topole. Detalji ove obaveštajno-švercerske operacije nisu poznati, ali u nekim dokumentima Ozne se kaže “da je Uča obavio dobar posao i da je ikona vraćena”. Ikona neprocenjive vrednosti izrađena u sedefu dimenzija 73,5 x 67,5 centimetara vraćena je 1947. godine u Petrovu kuću na Oplencu i tu će, siguran sam, zauvek ostati – istakao je Dragan Reljić.
Zavadila Tita i Rankovića
Oplenačka ikona “Tajna večera”, nezvanično, bila i razlog i za prvi ozbiljniji sukob između Josipa Broza Tita i Aleksandra Rankovića. Tito je, pričalo se, želeo da u svojoj blizini ima oplenačku ikonu, ali se tome žestoko suprotstavio Ranković uz objašnjenje da je to umetničko i istorijsko nasleđe Srba i da joj je mesto na Oplencu. Ranković je istrajao u tome da ikona ostane u Petrovoj kući na Oplencu, ali mu Tito to nikada nije zaboravio.
Dijadema i sablja sa brilijantima
U sanduku broj 23, koje je Franc Nojhauzen ukrao sa Openca i kasnije predao Narodnoj banci Jugoslavije, našli su se dijadema kraljice Marije i sablja dimiskija kralja Aleksandra Karađorđevića.
– Jedan od najvrednijih predmeta jeste dijadema kraljice Marije koja ima ogromnu vrednost, ali se u sanduku našla i sablja dimiskija koju je kralj Aleksandar dobio na poklon od Hercegovaca. Pozlaćena drška ukrašena je sa 47 brilijanata i dva rubina, a na sablji su ispisane sve bitke u kojima je učestvovao kralj Aleksandar – kaže Dragan Reljić.
