Priča se da je u 17. veku u ovom kraju živeo čovek sa tim imenom, zvan još i Vojvoda, koji je danju bio mehandžija, a noću je zajedno sa nekakvim popom Martinom izlazio na drumove i pljačkao turske karavane.
Bogatstvo koje je tako stekao nikada nije pronađeno, ali se već vekovima veruje da ga je pohranio na skrovitom mestu u pećini, koja je po ovom hajduku i dobila ime.
Prvi stanari ostavili čekićUlazni deo pećine iz pravca sela Rajkova bio je nastanjen još u praistoriji. O tome svedoči zidni crtež iz tog doba i kameni čekić "majstora" koji se čuva u arheološkoj zbirci muzeja u Majdanpeku. Kroz Rajkovu pećinu protiče Rajkova reka, koja se po izlasku iz pećine spaja sa Paskovom rekom, koja takođe ističe iz pećine i tako nastaje Mali Pek. Čitava okolina izvorišta Malog Peka bogata je mešovitom šumom bukve, javora i hrasta i predstavlja jedinstveno prirodno i speleološko bogatstvo. |
Rajkovu pećinu je prvi istražio geograf Jovan Cvijić 1894. godine, a drugi naučnici su stigli tek sedamdesetih godina 20. veka, kada su njene prostorije otvorene i za ostale posetioce.
Još niko nije ušao u pećinu a da prethodno nije čuo priču o skrivenom blagu u njenim odajama, kaže Marina Pavlović, turistički vodič iz Majdanpeka.
– Sve šupljine su temeljno pretražene, ali od blaga nema ni pomena. Legenda kaže da je hajduk Rajko sakrio svoje bogatstvo na mestu "gde se ukrštaju dve kamene ruke", ali ni njih nije uočio ijedan istraživač. Danas, najviše u šali, kažemo da će se možda nekom laiku pre nego istraživaču posrećiti da otkrije to blago – kaže Pavlovićeva.
Rajkova pećina je zaista dragulj prirode i pod zaštitom je države kao prvorazredno nacionalno blago. Oko nje se nalazi još 120 ispitanih pećina, ali nijedna još nije uređena za posete.
Sa dužinom od 2.300 metara do sada istraženih kanala, Rajkova pećina je najduža u Srbiji, a speleolozima svakako među najinteresantnijima. Sastoji se od dva horizonta, i u oba se razlikuju niži, rečni, i viši, suvi horizont. Turisti za sada obilaze delove rečnog i suvog horizonta dužine 633 m. Temperatura u pećini je 8 stepeni Celzijusa, a vlažnost vazduha ne prija hroničnim bolesnicima, jer iznosi skoro 100 odsto.
Rajkova pećina bogata je pećinskim nakitom različitih oblika, sačinjenog od snežnobelog kristalnog kalcita, minerala od kojeg se gradi krečnjak, i tu je najkvalitetniji u Srbiji. Hodajući pećinskom stazom posetioce očarava žuborenje bistre Rajkove reke koja protiče i odjekuje prostorima "Ježeve dvorane", među hiljadama kalcitnih cevčica na stropu.
Dalje se prelazi preko rumenih kamenih kada i pećinskog nakita koji stvara figure, romantično zvane "Zimska bajka" i "Beli medved", a tu je i "Kristalna šuma", sa "Treperavim jezercetom". Neke od najpoznatijih figura su i "Egipatska boginja", "Puž" i "Panj sa gljivama".
Oko Majdanpeka 110 pećina
Od 110 pećina koje su speleolozi pronašli u okolini Majdanpeka, Rajkova pećina je najraskošnija i važi za pravu balkansku lepoticu. Godišnje je poseti oko 5.000 ljudi, a najviše ih je u maju. |
– Suvi horizont je, zapravo, stari tok Rajkove reke. Pre 30 godina, kad je slučajno otkriven, odlučeno je da se pećina otvori i za javnost. Ulaz u Rajkovu pećinu urađen je kao rudarsko okno, a niko bolje od rudara ne bi mogao bolje da uredi ulaz. Rečni horizont je prvi istražio veliki srpski geograf Jovan Cvijić, a mnogo decenija posle njega istraživanje je nastavio dr Radenko Lazarević, koji je uradio i projekat uređenja i otvaranja za turiste. Rajkova pećina je izuzetno bogata nakitom. Kalcijumne beline se protežu čitavom dužinom hodnika i prelaze u belo kristalno iskričenje raznolikih pećinskih kada, ogromnog broja draperija i stubova. Po tome je ova pećina jedna od najlepših i najbogatijih te vrste na prostoru bivše Jugoslavije – naglašava Marijana Pavlović.
Priroda je, kao i uvek, najveći umetnik i zato je samo njoj uspelo da na tako malom prostoru sabere toliko bogatstvo. Mladi istraživači iz Valjeva su zajedno sa dr Radenkom Lazarevićem pre tridesetak godina otvorili ovu lepoticu Homoljskih planina, a danas je ona eksperimentalni poligon laboratorije Geografskog fakulteta u Beogradu.
U njoj profesori i njihovi asistenti istražuju brzinu nastajanja pećinskog nakita. I dok oni vredno rade, legenda o skrivenom blagu hajdujka Rajka ne prestaje da podgreva zlatnu groznicu, prema kojoj je ovaj kraj i najpoznatiji.
