Ovaj signal je nazvan Lorimerov snop, po naučniku Dankanu Lorimeru, koji ga je prvi otkrio. Nakon što je prvi put primećen, snop se pojavio još šest puta. Svaki put je zabeležen u istoj opservatoriji, pa je u naučnim krugovima zaživela pretpostavka da nije reč o misterioznom signalu iz svemira, već da je u pitanju greška na samom teleskopu.
Možda bi ovaj događaj ostao zauvek obavijen velom tajne da nije u pitanju nekakvo fantastično otkriće da se nedavno nije dogodilo još jedno istovetno otkriće, ali ovog puta na drugom teleskopu. Naime, nedavno su u Portoriku, na najvećem radioteleskopu na svetu Arekibou zabeležili identičan superbrzi snop, koji je trajao tri milisekunde.
Opis ovog uhvaćenog signala je identičan opisu signala iz Parkesa. Identična pojava, zabeležena na dva različita kraja sveta, demantuje pretpostavke da je reč o signalu koji dolazi sa Zemlje ili je rezultat greške na teleskopu. Naučnici su pred velikom enigmom, šta bi mogao da bude izvor misterioznog snopa.
Veza sa crnom rupomSuperbrzi kratki radio-talasi nazivaju se i blicari i pojavljuju se samo jednom. Nepoznatog su porekla, a neki naučnici veruju da je njihova pojava povezana sa stvaranjem crne rupe. |
Teorije su brojne. Od toga da se možda radi o sudaru neutronskih zvezda i crnih
rupa, preko toga da su to snopovi magnetskih neutronskih zvezda magnetara, do toga da snopove superbrzih talasa šalju neutronske zvezde koje se pretvaraju u crnu rupu. Najsmelije teorije potiču od onih koji veruju da se možda radi o signalima nekih veoma dalekih inteligencija, drugim rečima – vanzemaljcima.
Da bismo uopšte nešto pretpostavili, kažu naučnici, moramo prvo izračunati lokaciju ovih signala, a potom i odakle potiču. Tek nakon toga možemo izračunati iz koje dubine svemira one dolaze, možda čak i iz drugih galaksija.
