Šezdesetih godina trebalo je pet sati letenja iz Njujorka u Los Anđeles, i samo 45 minuta za prelet od Njujorka do Vašingtona. Danas ti isti letovi traju šest sati plus 75 minuta, iako se vazdušne luke nisu nigde pomerile, piše BBC.
To se naziva “puzanje po rasporedu” ili padding (ispun) i to je tajna koju avio prevoznici ne žele da znate, posebno s obzirom na uticaj na životnu sredinu, prenosi Poslovni dnevnik.
Padding je dodatno vreme koje vazduhoplovne kompanije planiraju za let od tačke A do tačke B. Budući da ti letovi stalno kasne, kompanije su ugradile kašnjenja u svoje rasporede umesto poboljšanja efikasnosti poslovanja.
Putniku se to može činiti bezazlenim, a može biti i ugodno iznenađen dolaskom na odredište u propisanom vremenu.
Međutim, ovaj globalni trend predstavlja višestruke probleme: ne samo da vaše putovanje traje duže, nego stvara privid tačnosti što znaci da nema pritiska na avio kompanije da postanu efikasnije. To pak znači da će zagušenje vazdušnog prometa te emisija ugljen dioksida i dalje rasti.
– U proseku, više od 30 odsto svih letova kasni više od 15 minuta svaki dan, uprkos paddingu – kaže kapetan Majkl Bajada, predsednik vazdušne konsultantske firme ATH Group, pozivajući se na izveštaje američkog Odelenja za prevoz putnika u vazdušnom saobraćaju.
Brojka je pre paddinga iznosila 40 odsto.
– Paddingom, vazduhoplovne kompanije nadigravaju sistem kako bi vas zavarale – tvrdi on.
