Svaka država i skoro svaka veća kompanija na svetu u svojoj arhivi čuva tajne dokumente, koje želi da sakrije od javnosti – internet sajt Vikiliks (Wikileaks), međutim, objavljuje baš takve tajne spise.
Pre dve godine nekolicina dobrovoljaca je osnovala Vikiliks. To je otvoreni sajt na internetu na kome svako može da objavi brizarne dokumente. Jedini uslov je da ne smeju biti lažirani, već pravi.
Oko 1.200 ljudi radi na tom projektu: novinari, borci za ljudska prava, informatičari. Sve njih pokreće ista ideja – borba protiv korupcije.
Iako je to ključni zadatak medija, mnogim redakcijama nedostaje novac za istraživačko novinarstvo.
"Sve je više površnog izveštavanja u smeru zabave, pop kulture i sličnih stvari, koje nam skreću pažnju sa onoga što je važno", izjavio je za nemački državni radio "Dojče vele" Danijel Šmit, administrator Vikiliksa u Nemačkoj.
Da bi proverili verodostojnost dokumenata, informatičari pomoću testova proveravaju jesu li dostavljeni dokumenti tehnički "izmanipulisani". Zatim kontaktiraju odgovarajuće stručnjake za dodatnu proveru.
Hans Lajendeker, novinar lista "Zidojče cajtung", skeptično gleda na Vikiliks.
"To je izvor informacija koji se može pogledati, ali se pritom ne treba nadati nečemu velikom. Ne može se uvek prepoznati šta je stvarno, a šta lažno. Ti dokumenti u najboljem slučaju služe kao početna tačka za dalje opsežno istraživanje, ne više od toga", rekao je Lajendeker nemačkom radiju.
Više od milion dokumenata
Na Vikiliks-u je već objavljeno 1,2 miliona dokumenata. Broj ljudi koji šalju dokumenta je veliki jer mogu da ostanu anonimni. Vikiliks svoje dokumente registruje u nekoj od država koja ima regulisane medijske zakone. |
Sekta Sajentolodži i iranska vlada već su pokušale da tuže Vikiliks, ali bez uspeha.
Danijel Šmit nije pravo ime nemačkog administratora, jer onaj ko razotkriva političke skandale i objavljuje tajne dokumente mora da bude svestan opasnosti kojima bi mogao da bude izložen.
"Početkom ove godine je dvoje naših ljudi ubijeno u Keniji. To je za mene bio trenutak koji me je podsetio da je dobro što ne objavljujem svoje pravo ime", uveren je Šmit.
No, koliko god opasno živeli zaposleni u Vikiliksu – za one koji se bore za slobodu u zemljama bez medijskih sloboda Vikiliks je važan instrument pomoću kojeg mogu da objave škakljive informacije, a da sebe ne izlože velikom riziku, ističe "Dojče vele".
