Brežuljak smrti je drevni indijski grad koji je u prošlosti pominjan samo u indijskim epovima. Kada su 1922. godine arheolozi pronašli ostatke tog grada, to je potvrdilo istinitost starog predanja o njegovom postojanju, kao i o stravičnom uništenju. Naučnici su pronašli otopljeno kamenje i tragove požara, što je dokaz tragičnog uništenja. Na rastojanju od jednog kilometra sve građevine su potpuno razorene, a po položajima ljudskih skeleta može se pretpostaviti da se katastrofa dogodila u jednom trenutku, jer ostaci izgledaju kao da ih je neko u deliću sekunde zaustavio, okamenio i zatrpao ruševinama.
|
Pitanje bez odgovora |
Katastrofa koja ih je zadesila liči na one koje liče na nuklearna razaranja. Međutim, atomska dejstva u vreme staroindijskih kultura u dolini reke Ind su bila nemoguća. Osim što je neverovatno da su tada vladali takvom tehnologijom, teoriju negira i činjenica da ostacima ovog drevnog grada nisu pronađeni nikakvi tragovi radioaktivnosti.
U staroindijskom epu pominje se invazija iz svemira. Zbog toga je nastala teorija o zastrašujućem pljusku kuglastih munja, što se u suštini smatra prirodnom katastrofom. Naime, ustanovljeno je da u Zemljinoj atmosferi, pod uticajem kosmičkih zraka i električnog polja, nastaju hemijski aktivne čestice. One su sposobne da se koncentrišu i slepe, slično grudvi snega, stvarajući na taj način lebdeće tvorevine u obliku kugli različitih dimenzija.
Naučnici tvrde da postoji nekoliko oblika ovih fizičko-hemijskih tvorevina. Jedne su hladne i mogu da se održe veoma dugo, a da ne oslobode energiju i ne ispuste svetlosne zrake. Danju su jasno vidljive na nebu jer su tamne i neprovidne. Druge su svetleće, bele ili žute boje i pojavljuju se nevezano za bilo kakve olujne aktivnosti.
