Astronomi su uočili veliku i misterioznu tamnu tačku u Neptunovoj atmosferi koja ima neočekivano sjajnog pratioca. Za posmatranje je korišćen veoma veliki teleskop (VLT) Evropske južne opservatorije u Čileu. Vrtložne oluje, koje izgledaju kao tamne mrlje, u atmosferi plave planete već su primećene iz svemira, uključujući i teleskop Habl. Sada je prvi put ovaj fenomen zabeležen teleskopom sa Zemlje.
“Od prvog otkrića tamne tačke, uvek sam se pitao šta su to kratkotrajne i neuhvatljive tamne karakteristike“, rekao je glavni autor studije objavljene u Nature Astronomi Patrick Irvin, profesor planetarne fizike na Univerzitetu u Oksfordu.
Gasni giganti i tamne mrlje
Planete gasovitih džinova u našem solarnom sistemu, uključujući Neptun, poznate su po tamnim mrljama koje se pojavljuju u njihovoj atmosferi. Kao i Jupiterova velika crvena pega, vekovima stara oluja. Nekoliko oluja je primećeno na Neptunu sa Hablom tokom godina. Čini se da sve oluje prate obrazac pojavljivanja i nestajanja tokom dve godine, što ih čini teškim za proučavanje. Voiager 2, NASA sonda lansirana 1970-ih, otkrila je dve mračne oluje na Neptunu tokom preleta planete 1989. godine, ali su nestale mnogo pre nego što je Habl mogao da ih snimi kada je snimio slike Neptuna 1994. godine. Velika tamna tačka na Neptunu, nazvana najveća oluja kojoj je svedočio Voiager 2, bila je toliko velika da je mogla progutati Zemlju.
Neptunove oluje se razlikuju od uragana na Zemlji. Neptunove tamne mrlje su sistemi visokog pritiska koji su u početku stabilni i rotiraju se u smeru kazaljke na satu, dok su uragani na severnoj hemisferi Zemlje sistemi niskog pritiska koji se rotiraju u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Ono što su Irvin i njegov tim želeli da saznaju je kako se uopšte formiraju ove ogromne oluje na Neptunu.
Novo otkriće
Neptun, koji zbog metana u atmosferi izgleda plavo, zamrznut je, naziva se i ledeni džin. Prosečna temperatura tamo je minus 235 stepeni Celzijusa. Kroz njega duvaju zavijajući vetrovi, koji šalju zaleđene oblake metana širom planete brzinom od skoro 2.000 kilometara na sat. To je najudaljenija planeta u našem Sunčevom sistemu, oko 30 puta udaljenija od Sunca od Zemlje.
Zbog ove udaljenosti podne na Neptunu izgleda kao sumrak na Zemlji. Kada je Habl otkrio nove tamne tačke na Neptunu 2018. godine, Irvinov tim je iskoristio priliku da sprovede posmatranja sa Zemlje pomoću veoma velikog teleskopa i njegovog instrumenta za spektroskopski istraživač sa više jedinica (MUSE). Instrument omogućava astronomima da posmatraju celi objekat istovremeno u različitim talasnim dužinama svetlosti. Zemljina atmosfera ima tendenciju da izobliči sliku zemaljskih teleskopa, ali MUSE snima oštre slike pomoću prilagodljive optike.
Ogledala teleskopa, koja kontrolišu kompjuteri, mogu da se podese u hodu kako bi ispravila sva izobličenja izazvana Zemljinom atmosferom i sačuvali fine detalje nebeskih tela. Podaci koje je uhvatio veoma veliki teleskop pomogli su astronomima da utvrde da tamne mrlje nisu rezultat praznina ili čišćenja u oblacima. Zapažanja pokazuju da se pege pojavljuju kada se tamnije čestice vazduha skupljaju ispod vidljivog sloja Neptuna, gde se magla i led mešaju.
Instrument MUSE je snimio 3D svjetlosni spektar Neptuna i njegovih tamnih tačaka. To je omogućilo astronomima da detaljno prouče oluju i dođu do iznenađujućeg otkrića.
“Otkrili smo retku vrstu dubokog svetlog oblaka koji nikada ranije nije identifikovan, čak ni iz svemira“, rekao je koautor studije Majkl Vong, planetarni naučnik sa Univerziteta u Kaliforniji u Berkliju.
Tokom posmatranja, neobičan oblak se pojavio kao mala svetla tačka pored veće tamne tačke, obe na istom nivou atmosfere. Astronomi kažu da je novootkrivena karakteristika veoma interesantna. Nadaju se da će steći nove uvide kroz buduća zapažanja koja se mogu napraviti sa Zemlje.
“To je zapanjujuće povećanje sposobnosti čovečanstva da posmatra svemir“, rekao je Vong.
“U početku smo mogli da otkrijemo ove tačke samo slanjem letelice poput Voiagera tamo. Onda smo dobili priliku da ih razlikujemo na daljinu sa Hablom. Konačno, tehnologija je dovoljno napredovala da nam omogući da je vidimo sa Zemlje.“
