Elena Guskova, šef moskovskog Centra za proučavanje krize na Balkanu, u listu "Argumenti i fakti" ukazuje da Srbija već odavno ispunjava ceo niz uslova Evropske unije za članstvo.

– Pre svega, pitanje Kosova i Metohije je rešeno i ostao je samo korak do priznanja nezavisnosti. Haškom tribunalu su dali generale i rukovodioce. Zatim je tu bio još niz ustupaka koje je Srbija bila prinuđena da učini. Ali, nekoliko samostalnih koraka, koje je

napravila Srbija, iznenadili su i negativno uticali na raspoloženje u EU. Sada su naredili Srbiji da stane u red sa onima koji su glasali za sankcije protiv Rusije – rekla je Guskova.

Ona podseća da se to odnosi pre svega na vojnu paradu tokom Putinove posete, zajedničke vojne vežbe ruskih i srpskih snaga i otvaranje baze ruskog Ministarstva za vanredne situacije u Nišu. Guskova smatra da će se Srbija naći pre veoma ozbiljnim izborom, iako je do sada rukovodstvo zemlje uspevalo da pravi kompromise i da će situacija da se pogorša.

– Mislim da će Srbija pokušati da izađe iz ove situacije a da ne uvredi nijednu stranu. Ali, mislim da oni sve više gledaju ka EU, a ne na Rusiju – kaže Guskova koja smatra da pritisak na Srbiju može da se odnosi samo na njeno članstvo u EU, a da druge mere nisu predviđene.

"Njet ucenama": Johanes Han i Tomislav Nikolić

 

Međutim, ona kaže da čak i ako Srbija nastavi da ide ka EU, to joj ne garantuje ulazak u Uniju. Navodi da je pristupanje Srbije EU planirano za 2021. godinu. Međutim, po njenoj oceni, Srbija neće biti primljena u EU i sve što učini ne daje garancije za takav ishod.
U slučaju da Beograd izabere poziciju EU, Srbija bi mogla mnogo toga da izgubi, smatra Guskova.

Rusija pokrovitelj Srbije: Elena Guskova

– Rusija je jedini pouzdan partner koji pruža u ekonomiji i politici ozbiljne garancije stabilnosti i nezavisnosti Srbije. U slučaju da se ona okrene od nas, sve to će biti izgubljeno. Ali, ja vas uveravam, Srbija se neće okrenuti u potpunosti, ona će pokušavati da balansira – kaže Guskova.

Nameće se i pitanje da li Rusija želi da sarađuje sa zemljom koja pokušava da sedi na dve stolice. Guskova kaže da u tome veliku ulogu igra istorijski faktor jer je Rusija uvek bila pokrovitelj slovenskim, pravoslavnim narodima.

– Zajednički koreni, kultura, jezik… Sve to nam je davalo razloge da im pomažemo u teškim vremenima. Rusija, istina, u poslednjih 20 godina to nije pamtila, ali sada se setila, i zbog toga se tako odnosi prema narodu koji nikada nije ubijao Ruse. Nađite vi još negde u svetu takav narod koji ne bi pucao u nas. Srbija to nikada nije radila, ni u Prvom svetskom ratu, ni u Drugom. Bugari i Poljaci, na primer, bili su na drugoj strani. Zato je za nas veoma važno da formiramo dobre odnose s narodom koji ima pozitivan stav prema Rusiji – zaključila je Guskova.
 

Ponuditi Srbiji tržište Evroazije

Politikolog Oleg Bondarenko ukazao je da se uprkos mnoštvu neostvarenih rusko-srpskih projekata investicije ne ostvaruju i da odgovornost za to snose Beograd, ali i Moskva.
– Od Rusije zavisi da li će srpske vlasti da izdrže pritisak Zapada. Moskva je dužna da pruži geopolitičke mogućnosti i predloge Srbiji i nekolicini drugih zemalja Evrope. To bi bio prirodni nastavak politike koja je dovela do vraćanja krima u Rusiju i rođenja Novorosije (Donjecka i Luganska republika). Naše vlasti moraju te predloge da daju u kratkom roku i pozovu Srbiju u Evroazijski savez i ODKB (vojni savez većine bivših sovjetskih republika koje međusobno garantuju nezavisnost i teritorijalnu celovitost). Ali i da predlože Beogradu članstvo u Šangajskoj organizaciji (gde je članica i Kina) i uvedu srpsku ekonomiju na rusko tržište.

Istorijski savez Srbija ne planira da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije, iako se ne Slavenko Terzić isključuje činjenica da će Beograd morati da usaglašava svoje stavove sa Briselom, izjavio je ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić. – Srbija će verovatno postepeno morati da usaglašava svoju poziciju sa EU po raznim pitanjima, ali na današnji dan nije spremna da se pridruži sankcijama protiv Ruske Federacije iz mnogo razloga, uključujući i činjenicu da su Srbija i Rusija istorijski saveznici – izjavio je Terzić.

Чланак Srbija neće protiv braće! се појављује прво на Vesti Online.

List citira izjavu premijera Srbije Aleksandra Vučića da Srbija "nema tri ili dve politike" i da "sprovodi politiku u interesu svojih građana".

"Zahtev evropskog komesara Johanesa Hana je veoma oštar, i ako Vlada u Beogradu krene tim putem, otvoriće put za nestajanje Srbije. Verovatnost da će se to dogoditi postoji", rekla je listu Ana Filimonova iz Centra za izučavanje savremene balkanske krize.

Po njenim rečima, sadašnja vlada se već, u suštini složila sa samostalnošću Kosova i ne treba isključiti da će se u budućnosti priključiti sankcijama protiv Rusije.

"Srpski narod želi da ostane sa Rusijom, ali nema instrumente za uticaj na vlast. U parlamentu Srbije nema nijedne opozicione partije koja je protiv zbližavanja sa EU", rekla je Filimonova.

Po njenim rečima, postoji prednost saradnje s Rusijom, jer je predsednik Rusije Vladimir Putin obećao 10 milijardi dolara investicija u Srbiju, kroz Srbiju treba da prođe Južni tok, dok od "EU Srbi ne mogu da očekuju ništa dobro".

Rosijska gazeta navodi i mišljenje analitičara Đorđa Vukadinovća da ne smatra da postoji neophodnost da Srbija preduzme kardinalne odluke u korist EU.

List citira i analitičara Dušana Janjića koji kaže da ne treba očekivati da će Srbija sada uvesti sankcije Rusiji i da rukovodstvo Srbije može da izdrži pritisak do marta naredne godine.

"U slučaju da do tog vremena Rusija i EU ne nađu uzajamno prihvatljivo rešenje za izlaz iz sadašnje situacije, Beograd će biti prinuđen da zaoštri svoj odnos prema Moskvi u korist Brisela", rekao je Janjić ruskom vladinom listu.

Dušan Janjić je Komersantu rekao da je Beograd "dobio prvi žuti karton od EU", i da je prvi put Beogradu jasno rečeno da je dve trećine trgovinskog obrta Srbije povezano sa EU, koji može da zatvori te kanale.

"Sadašnja situacija u Srbiji je slična onoj koja je bila u Ukrajini. Izjave Hana su samo deo ‘paketa’. Drugi deo će uslediti od Međunarodnog monetarnog fonda koji će ojačati svoje zahteve Beogradu, podržavajući time poziciju EU", rekao je on.

Janjić je Komersantu takođe kazao da ukoliko do marta Moskva i Brisel ne poprave odnose, "srpsko rukovodstvo će se nevoljno, pod pritiskom, ipak priključiti sankcijama".

"Naša glavna slabost je neizbalansirani budžet. Ne podržavši poziciju EU, Srbija neće dobiti zapadnu finansijsku pomoć", kazao je Janjić listu.

Чланак Kako je ruska štampa ocenila posetu Hana Srbiji? се појављује прво на Vesti Online.

Vlada u Berlinu zahteva od Srbije da se distancira od svog starog prijatelja Rusije i da ne "minira" sankcije koje je Brisel uveo Moskvi. Kao nagrada za prihvatanje ovih uslova, u Šmitovom diplomatskom prtljagu je spremljena "šargarepa" u vidu ulaska u EU.

Nedeljnik ističe da nemačka vlada koristi sve kanale kako bi izolovala Rusiju u Evropi. Sada bi trebalo da i Srbija ubuduće bude na distanci od svog starog saveznika.

Tema susreta Vučića i Šmita biće sukob u Ukrajini. Nemac će se, piše list, zalagati da njegov domaćin prihvati usaglašenu, dogovorenu evropsku spoljnu politiku kojoj svaka od zemalja mora da daje svoj doprinos.

Iz ministrovog okruženja autor teksta je doznao da će gost iz Berlina naročito insistirati na tome da Srbija bude uzdržana u pitanjima izvoza robe Rusima.

Ovome se dodaje opaska kako je Srbija (navodno) poslednjih nedelja učestalo na nemačkim proizvodima menjala etikete i onda ih izvozila u Rusiju.

Nedeljnik dalje tvrdi da vlada u Berlinu kritički gleda na posetu Putina Beogradu i veliku vojnu paradu koja će tim povodom pred njim biti održana.

Чланак Berlin Beogradu: EU ili Putin се појављује прво на Vesti Online.