Osmomesečna rehabilitacija, najpre u Banji Kanjiža, a potom i na klinici Orto MD u Novom Sadu, i dve transplantacije matičnih ćelija na klinici Parks dr Dragi, takođe u Novom Sadu, dali su odlične rezultate, nakon tri godine konačno sam, makar i nakratko, stao na noge i već mogu da napravim po nekoliko koraka. Uspehu je doprinela i moja upornost i velika želja da ponovo hodam i živim kao što sam živeo do pre tri godine, dok se nisam razboleo – priča Dušan.

Velika podrška

Dobri ljudi su pritekli ovom mladiću u pomoć i to sa svih strana, što je mladiću dalo još veći podstrek.

– Za sve što sam do sada, lečenjem i rehabilitacijom postigao, zahvalan sam dobrim ljudima širom Srbije i dijaspore, posebno mojim sugrađanima u Novom Pazaru, fondaciji Budi human i čitaocima Vesti koji su za moje lečenje i rehabilitaciju sakupili oko 25.000 evra – priča Dušan.

On se uprkos svemu nikad nije predavao, jer je želja za zdravljem bila izuzetno jaka.

– Da nije bilo te pomoći i ljudske dobrote uopšte ne bih mogao da se lečim i verovatno bih izgubio sve nade da ću ustati i ponovo prohodati. Sada su šanse za moje konačno izlečenje mnogo veće. Hvala beskrajno svima koji su mi davali podršku i slali pomoć, bog neka čuva sve moje dobrotvore – poručuje Dušan i nada se da će se jednog dana vratiti košarci i poslu graničnog policajca.

Jedna transplantacija matičnih ćelija Dušana košta 6.500 evra, a za boravak u Novom Sadu i specijalnu rehabilitaciju mesečno mu je potrebno još oko 3.500 evra. Pošto je u Novom Sadu na terapijama od Nove godine, a imao je i dve transplantacije, sva prikupljena sredstva su potrošena, a za sledeću transplantaciju, zakazanu za kraj ovog meseca, koja bi mogla biti poslednja i najvažnija za njegov oporavak, novca više nema.

Šanse sve veće

– Srećni smo što je Dušan stao na noge i napravio prve korake, očajni što ne možemo da obezbedimo novac za nastavak lečenja, upravo obilazim privrednike u Novom Pazaru i tražim pomoć – priča Dušanov otac Prvoslav.

On se nada da će im deo potrebnog novca, kao i do sada, stići preko fondacije Budi human i od čitalaca „Vesti“, jer vrlo brzo moraju da skupe 10.000 evra. Prvoslav sa skromnom penzijom ne može mnogo da pomogne bolesnom sinu.

– Pozivam sve dobre ljude širom Srbije i sveta i sve humane Novopazarce, Tutince, Sjeničake i Raščane da pomognemo Dušanu, mladom, skromnom i dobrom sugrađaninu kome je zla sudbina uništila deo mladosti i života – poručuje poznati humanitarac i naš saradnik Hido Muratović, koji je uz Dušana duže od godinu dana.

On kaže da su šanse za Dušanovo izlečenje sada velike, svaka pomoć mu je zlata vredna jer je mladić ostao bez novca za dalje lečenje i rehabilitaciju.

Humani ljudi širom Srbije i rasejanja dosad su bili velikodušni i pomagali bolesnom mladiću koliko god su mogli, jer želja je svima zajednička, a to je da mladi Dušan što pre ozdravi i vrati se normalnom životu i druženju sa rodbinom i prijateljima.

Novi Sad umesto Istanbula

– Bilo je planova da Dušan putuje u Tursku i da se transplantacija matičnih ćelija obavi u Istanbulu, što bi koštalo oko 25.000 evra. Dušanov lekarski tim odlučio se za Novi Sad, jer košta znatno manje, a rezultati su odlični.

Velika upornost

Do svog 25. rođendana, 23. novembra 2019. godine, Dušan je „pucao od snage“ . Dan posle rođendana normalno je otišao na posao, srušio se i sve do nedavno nije ustajao. Lekari su rekli da je reč o izlivu krvi na kičmenu moždinu i teško oštećenje kičme. Upornošću i najnovijim metodama, ipak je stao na noge.

Чланак Da konačno stane na noge се појављује прво на Vesti Online.

Nazivati Vladimira Demihova ludim naučnikom umanjuje njegov doprinos medicini, međutim neki od njegovih radikalnih eksperimenata približavaju ga toj tituli. Iako možda zvuči kao mit, propaganda ili fotošop – 1950-ih, Vladimir Demihov je stvarno stvorio dvoglavog psa.

I pre nego što je stvorio dvoglavog psa, Demihov je bio pionir u transplantologiji – čak je i skovao taj termin. Nakon brojnih transplantacija vitalnih organa između pasa (njegovih omiljenih eksperimentalnih subjekata), on je, uprkos kontroverzama, želeo da ode i korak dalje i proba da nakalemi glavu jednog psa na telo drugog.

Počevši od 1954. godine, Demihov i njegovi saradnici su pokušali ovu operaciju 23 puta, svaki put sa drugačijim rezultatom. Iako 24. nije bio i najuspešniji pokušaj, bio je najpropraćeniji zbog članka i fotografija koji su se te 1959. godine pojavili u časopisu LIFE.

Za ovu operaciju, Demihov je odabrao dva psa, jednog velikog nemačkog ovčara lutalicu kojeg je Demihov nazvao Brodjaga (što na ruskom znači „skitnica“) i manjeg psa po imenu Šavka. Brodjaga bi bio pas domaćin, a od Šavke su uzeti glava i vrat.

Šavki je donji deo tela amputiran ispod prednjih nogu. Na Brodjaginom vratu napravljen je rez i tu su lekari prišili gornji deo Šavkinog tela. Ostalo je uglavnom bila vaskularna rekonstrukcija i pričvršćivanje pršljenova pasa sa plastičnim žicama.

Zahvaljujući bogatom iskustvu tima, operacija je trajala samo tri i po sata. Nakon što je dvoglavi pas reanimiran, obe glave su mogle da čuju, vide, mirišu i gutaju. Nakon operacije Šavka je pila samostalno, jer nije bila povezana sa Brodjaginim stomakom. Sve što bi Šavka popila teklo je kroz spoljnu cev na pod.

Ovaj dvoglavi pas poživeo je samo četiri dana. Da vena u predelu vrata nije slučajno oštećena, možda bi živeo čak i duže.

Čak iako bismo ostavili po strani smrt pasa, ostaju nezgodne moralne implikacije Demihovljevog eksperimenta. Ova transplantacija glave, za razliku od nekih drugih njegovih dostignuća u oblasti transplantologije, nije imala primenu u stvarnom životu, a bilo je realnih posledica po pse.

Međutim, koliko god ovo sve zvučalo nečuveno, transplantacija glave nije bila ni toliko radikalna tokom 1950-ih. Još 1908. godine, francuski hirurg dr Aleksis Karel i njegov partner, američki fiziolog dr Čarls Gatri, pokušali su isti eksperiment. Njihovi eksperimetu u početku bi obećavali, međutim, nakon buđenja, psi su vrlo brzo gubili vitalne funkcije i bivali bi eutanazirani u roku od nekoliko sati.

Do danas neki neurohirurzi veruju da će transplantacije glave biti realnost u vrlo bliskoj budućnosti. Ipak, većina drugih članova medicinske zajednice veruje da je transplantacija ove vrste i dalje naučna fantastika.

Чланак Eksperiment ruskog naučnika koji je uznemirio svet се појављује прво на Vesti Online.

U akciji Humanitarnog mosta i čitalaca "Vesti" u rekordnom roku je prikupljen potreban novac za treću transplantaciju. U Milano prošlog leta Mihajlo nije otišao, zbog iznenadnih poplava. Zato s nadom čeka proleće a u međuvremenu svakog meseca odlazi na preglede u srpsku prestonicu. Osim toga Mihajlo pije i određeni lek koji farmaceutski stručnjaci pripremaju u jednoj od beogradskih apoteka i po koji majka Sonija odlazi svakog meseca.

– Ispočetka sam uspela da organizujem da mi se lek za Mihajla pošalje autobusom, ali kako su vozači imali problema na granici više tako na žalost ne mogu da ga dobijam. Zato moram ići svakog meseca u Beograd da ga preuzmem – kaže majka Sonija i objašnjava da se ovaj medikament ne može naručiti ni u jednoj apoteci u Srpskoj. – Pored toga, lekovi u Srbiji tri puta su jeftiniji i za ista sredstva u Beogradu mogu da kupim tri doze veštačkih suza dok ovde u Prijedoru mogu samo jednu – kaže majka Sonija kojoj bi zbog svih tih razloga pomoć ljudi dobre volje značila kao ‘sunce ozeblima…".

Mihajlo je u septembru počeo da ide tri puta sedmično u školu i to je trajalo sve donedavno, ali se napor koji je izazivalo čitanje i pisanje odrazio na Mihajlovim očima, pa su lekari preporučili da nastavi sa učenjem kod kuće. Ali ko to danas od siromašnog naroda može sebi da plati privatnu učiteljicu. Kukići svakako ne, pa će Mihajlova želja da pohađa školu zasad ostati neispunjena, jer je njegovo zdravlje ipak na prvom mestu.
 

Чланак Mihajlo, srećan ti rođendan се појављује прво на Vesti Online.

Divac je posle potpisivanja donorske kartice rekao da je osećao obavezu da to uradi, jer je imao dosta prijatelja koji su bili životno ugroženi i jedini spas im je bio donacija neophodnog organa.

"Osećam obavezu i želja mi je da se priključim ovoj akciji", kazao je Divac, pozivajući građane Srbije da urade isto kao bi pomogli jedni drugima.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević istako je da je cilj akcije da se promeni svest građana o značaju zaveštanja organa jer je, kako je rekao, zaveštanje plemenit čin i građani moraju imati razumevanja jedni za druge.

Ministarstvo zdravlja Srbije pokrenulo je u oktobru, mesecu donatora organa, Nacionalnu kampanju "Produži život" kao podršku programu transplantacije.

Podizanjem svesti građana Srbije o transplataciji i donatorstvu organa koje bi rezultiralo povećanjem broja donora smanjila bi se dužina čekanja na organe za transplataciju.

To znači i nadu da će mnogi pacijenti kojima transplantacija predstavlja jedini vid lečenja biti operisani na vreme, a njihovi životi spaseni.

Nacionalnoj kampanji "Produži život", koja se sprovodi u partnerstvu sa Radio-televizijom Srbije, podršku su dali agencija za komunikacije Communis, dnevni list "Politika" i drugi, a podržao ju je i predsednik Srbije Boris Tadić, navedeno je u saopštenju.

Чланак Vlade Divac potpisao karticu za zaveštanje organa се појављује прво на Vesti Online.