Šolc je, na zajedničkoj konferenciji za štampu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Frajbergu, gde su zajedno posetili Rudarsku upravu nemačke pokrajine Saksonije, naglasio da Berlin podržava pristupni proces Zapadnog Balkana EU i kazao da u njemu treba voditi računa o mnogim stvarima.

– Predsednik Vučić radi aktivno na tom procesu. Pružaćemo podršku koliko možemo, a radi se pre svega o reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija i drugih. Važno je da ljudi u regionu imaju dobrosusedske odnose, a to važi i pre svega za Srbiju i Kosovo. Radimo na podršci obema stranama. Postoji sporazum koji je usaglašen i koji treba da se primeni – podvukao je on.

Šolc je preneo da je sa Vučićem razgovarao o održivom iskopavanju litijuma, rude važnu za buduću mobilnost.

– Moramo da obezbedimo litijum u dovoljnim količinama. Stav nemačke vlade je jasan, trebaju nam litijum i druge kritične sirovine. U EU smo usvojili zakon o kritičnim sirovinama, kako bi obezbedili te sirovine. Razgovarali smo o održivoj ekstrakciji litijuma uz očuvanje životne sredine – preneo je on.

Šolc je istakao da EU želi da učestvuje u eksploataciji litijuma u dolini Jadar.

– Ocenjujemo pozitivno taj poduhvat, kao i ovde i u basenu Gornje Rajne. Potražnja za litijumom biće velika i zato je važno da se osigura dovoljna količina. Važno je i da se ispoštuju visoki standardi zaštite životne sredine. Potreban je i veći stepen prihvaćenosti na lokalu. Meštani se pribojavaju da li će iskopavanja uticati negativno na životnu sredinu. To je povod našeg dolazak u Frajberg. Želimo sarađivati, deliti svoje znanje i učiti jedni od drugih. Konkretno razgovarali smo kako da proširimo našu saradnju – kazao je on.

Šolc je istakao da je impresioniran ljudima iz Rudarske uprave, zaposlenima i samom kompanijom koja radi na tome, koji imaju veliko znanje, što je bitno za dobijanje poveranja građana.

– Znate za mene je ovo vrlo važna poseta, osnov za dobru i plodotvornu saradnju koju ćemo imati i koju moramo imati – rekao je on.

Чланак Šolc: Postoji sporazum koji je usaglašen i koji treba primeniti се појављује прво на Vesti Online.

Nakon sastanka Vučića i Šolca, u zgradi Saksonske rudarske uprave u Frajbergu počela je diskusija o razvoju projekta litijuma, ali i izazovima sa kojima se suočavaju kako bi rudarenje bilo održivo, a u kojoj učestvuje i načelnik Saksonske rudarske uprave Bernard Kramer.

Potom će biti održana prezentacija plana iskopavanja litijuma u okviru projekta Zinvald litijum, a Vučić i Šolc posetiće i Muzej grada i rudarstva Frajberga, gde će biti održana prezentacija o mineralima u regionu i oblasti eksploatacije.

„U društvu nemačkog kancelara obilazim grad Frajberg, rudarski centar Evrope još od srednjeg veka koji i danas ima ključnu ulogu u razvoju rudarske i metalurške industrije. Očekujem odlične razgovore koje će doprineti tehnološkom napretku, energetskoj tranziciji i jačanju saradnje između Srbije i Nemačke“, naveo je Vučić na Instagramu pred početak razgovora.

Чланак Vučić: Sa Šolcom o saradnji, tehnološkom napretku i energetskoj tranziciji се појављује прво на Vesti Online.

Nemački kancelar Olaf Šolc kaže da se snažno zalaže za ubrzanje procesa ulaska zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

Šolc navodi da svako ko se nada članstvu u EU treba da bude svestan da to nije geopolitička odluka, već proces vezan za konkretne reformske korake.

– Sećamo se, pre više od 20 godina u Solunu, državama Zapadnog Balkana je ponuđeno članstvo u EU i nismo daleko otišli. Stoga je važno da je sada stvoren novi trenutak i da postignemo napredak u brojnim pitanjima koja se nameću – rekao je Šolc na konferenciji za novinare sa slovenačkim premijerom Robertom Golobom u Ljubljani.

Šolc se osvrnuo na rešavanje bilateralnih sukoba, koji predstavljaju prepreku članstvu zemalja Zapadnog Balkana u EU.

– To se, na primer, odnosi na pitanje kako oživeti proces sa Severnom Makedonijom, a da nas ne ometaju sporovi zemalja članica. To se odnosi i na pitanje odnosa Srbije i Kosova, naravno i na pitanje kako se odnositi prema Bosni i Hercegovini – dodao je Šolc.

On je takođe ocenio da je Berlinski proces, koji je kreirala njegova prethodnica Angela Merkel, potvrđen kao instrument za jačanje konkretne saradnje na Zapadnom Balkanu i dodao da će se ta saradnja intenzivirati kako bi se postigao napredak u pitanjima o kojima se govori.

Чланак Šolc: Želimo brz ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU, ali… се појављује прво на Vesti Online.

Šolc je, na konferenciji za novinare sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, rekao da Nemačka učestvuje u misiji Kfora preko svojih vojnih snaga i naglasio da Kfor mora da bude u poziciji da reaguje na sva dešavanja.

„NATO je garant bezbednosti na Zapadnom Balkanu, i na Kosovu preko Kfora. Nemačka u ovoj misiji učestvuje preko Bundesvera. Nedavne tenzije pokazuju koliko je važno njihovo prisustvo. Kfor mora biti u poziciji da reaguje na sva dešavanja”, rekao je Šolc.

Чланак Šolc: Kfor da bude spreman da reaguje се појављује прво на Vesti Online.

Prema njegovim rečima, intervencija NATO-a u događajima na Balkanu i ukrajinska kriza postali su za Nemačku „smena epoha“ i prekretnica.

„Ovaj rat (u Jugoslaviji) bila je prva smena epoha, pošto je Nemačka prvi put odlučila da interveniše u takvoj situaciji sopstvenim oružjem“, reko je nemački kancelar.

Šolc je takođe primetio da je rat u Jugoslaviji odigrao ulogu u njegovoj političkoj karijeri, pošto je 1998. godine izabran u Bundestag.

„Praktično prva odluka koju sam tada morao da donosim ​​bila je nemačko učešće u mirovnoj misiji u Jugoslaviji, koja je takođe bila vojna operacija za zaustavljanje ubijanja“, naglasio je on.

Osim toga, Šolc je „pacifikacijom“ regiona nazvao želju da se države koje su nastale raspadom Jugoslavije pridruži EU u okviru „Berlinskog procesa“ (mini šengena).

Чланак Šolc uporedio podršku Ukrajini sa učešćem Nemačke u bombardovanju Jugoslavije се појављује прво на Vesti Online.

– Razgovarali smo o političkoj situaciji u svetu i Šocl je na veoma decidan, jasan i oštar način tražio od Srbije da se priključi sankcijama protiv Rusije, odnosno da podržim restriktivne mere koje je EU već donela protiv Rusije – rekao je Vučić.

Istakao je da je on kancelaru govorio o poziciji Srbije, o specifičnosti situcije oko KIM, energetike, ali i tradicionalnih odnosa sa Ruskom Federacijom.

Vučić je rekao da su razgovarali i o evropskim integracijama Srbije, pitanju Kosova i Metohije i dijalogu u Briselu, kao i o predstojećoj zimi i energetskoj situaciji.

Vučić je rekao da je Šolc doneo novu energiju i nadu za sve na Zapadnom Balkanu, jer ne samo da razume, želi da čuje sve za Zapadnog Balkana i želi da postoji stvarna evropska perspektiva za proširenje EU, a ne kupovina vremena i zadovoljanja malih, kao što je, kaže, neretko bio slučaj u prošlosti.

– To je veoma važno i izvanredna poruka za sve na Zapadnom Balkanu – naglasio je Vučić.

Preneo je i da je Šolcu rekao da će Srbija morati brže da napreduje po pitanju vladavine prava, demokratizacije društva i ljudskih prava, što će, kaže, moći da se oceni već do kraja godine, i kroz rad nove vlade.

Bilo je reči i o pitanju Kosova i Metohije, pitanju o kojem Srbija i Nemačka nemaju saglasnost, kao i o dijalogu u Beograda i Prištine.

– Ja sam ukazao, a ne želim da koristim ovu konferenciju za kritiku drugih, na sve neispunjeno iz Briselskog sporazuma iz 2013, ali sam razumeo poruku Šolca, koji je rekao da je važno da pravimo mnogo malih koraka, da bismo jednog dana napravili veći uspeh u pronalaženju rešenja – rekao je Vučić.

Poručio je da će Beograd dati sve od sebe da se u okviru dijaloga u Briselu napravi napredak u odnosima sa Prištinom.

Preneo je da su razgovarali i o predstojećoj zimi, o teškoćama sa kojima se već danas suočavamo.

– Šolc je bio fer i ponudio pomoć Nemačke u pronalaženju rešenja za krizu koju već osećamo, a tek ćemo da je osetimo, u smislu izgradnje energetskih kapaciteta, koji bi nas povezali sa ostatkom regiona, da omogućemo sebi različite načine za diverzifikaciju – rekao je Vučić.

Podsetio je da se gradi gasni interkonektor prema Bugarskoj, da se očekuje da i bugarska strana krene da gradi, kao i da je u planu izgradnja interkonektora ka Severnoj Makedoniji.

– U narednom periodu ćemo da izgradimo sve što nam je potrebno, pa i ono što nije, i hvala mu što je ponudio veliku podršku u energetici, u svim ostalim oblastima. To cenimo i bez toga teško da bismo mogli da napredujemo – rekao je Vučić.

On je rekao i da je beskrajno zahvalan Šolcu na poseti Beogradu, da iskreno i otvoreno razgovaraju o svim važnim pitanjima, jer je Srbiji važniji razgovor sa nemačkim kancelarom, nego njemu razgovor sa Srbijom, dodajući da je ovde uvek dobrodošao.

Чланак Vučić: Šolc tražio da se Srbija pridruži sankcijama Rusiji се појављује прво на Vesti Online.

On je u obraćanju novinarima tokom današnje posete industrijskoj zoni MIND park u Kragujevcu kao član delegacije švajcarske kompanije „Štadler“, rekao da je Srbija na dobrom putu i da se nada da će taj put nastaviti.

On je takođe naveo da zbog toga rado boravi u Srbiji.

Чланак Šreder hvali Vučića се појављује прво на Vesti Online.

U svojoj kancelariji Adolf Hitler je na zidu držao okačen portret američkog industrijalca Henrija Forda! Govoreći za Detroit njuz 1931. to je objasnio činjenicom da njega vidi kao svoju veliku „inspiraciju“.

Još i više od toga, Ford je jedini Amerikanac čije se ime pominje u Hitlerovoj knjizi „Moja borba“.

„Samo jedan jedini čovek, Ford, pred jevrejskim besom je uspeo da zadrži potpunu nezavisnost… od kontrolišućih gospodara proizvodnje u naciji od sto dvadeset miliona ljudi“, zapisao je Hitler.

Veza Forda i njegove kompanije i nacista seže još u dvadesete godine u vreme kada su se američke automobilske industrije takmičile za primat na nemačkom tržištu. Hitler se divio američkoj masovnoj proizvodnji i bio je pasionirani čitalac antisemitskih radova Henrija Forda.

Neki istoričari idu toliko daleko da tvrde da Hitler nikada ne bi postao toliki rasista da nije pročitao Fordovo delo „Međunarodni Jevrejin“, piše Vašington post. Nije tajna da je Ford gajio simpatije ka nacistima, uglavnom zato što je smatrao da “oni koji toliko mrze Jevreje ne mogu da budu tako loši”. Upravo on je bio prvi veliki Hitlerov obožavalac sa Zapada i svim silama se trudio da Ameriku zadrži van rata jednom kada je postalo jasno da Evropa zahvaljujući Hitleru baš tamo srlja, piše Istorijski zabavnik.

Iako je Ford kasnije porekao svoje antisemitske stavove nastavio je da se divi nacistima, a u julu 1938. četiri meseca nakon aneksije Austrije, nacisti su mu dodelili najveće odlikovanje koje je moguće dati strancu – Veliki krst sa nemačkim orlom. Nedugo potom, i drugi čelnik Fordove kompanije Džejms Mani, dobio je sličnu medalju za „časno službu Rajhu“.

Ford zapravo nije prestao da pomaže Hitleru na svaki mogući način sve do kraja 1942. godine – osam meseci nakon što je Amerika ušla u rat. Sa zadovoljstvom je proizvodio opremu za nemačku vojnu mašineriju koristeći za rad ratne zarobljenike.

Kompanija „Ford“ uporno je tvrdila da su „Ford – Verke“ konfiskovali nacisti 1941. godine i da nisu imali nikakvu kontrolu nad zbivanjima u fabrici, što ne potire činjenicu da su ratni zarobljenici radili tamo i davno pre tog konfiskovanja.

Sve bi ovo ostalo sakriveno da jedan od tih radnika nakon rata nije rešio da tuži fabriku. Optužbe su odbačene, ne zato što je sudija smatrao da su neosnovane, već zato što je smatrao da “bavljenje tim temama treba da ostane na nivou nacija i vlada, i da se ne proširuje na širi krug ljudi”.

Чланак Znate li kome se divio Adolf Hitler? се појављује прво на Vesti Online.