– Voleo bih ponekad da sam kao Pedi Ešdaun (visoki predstavnik u BiH 2002-2006), ali je on radio u drugačijem okruženju, uz jako prisustvo Sfora i međunarodnih policijskih struktura. Moramo da razmislimo o finansijskim, odnosno ekonomskim uslovima sankcija. RS nije najbogatiji deo BiH i potreban joj je novac – rekao je Šmit.

Opširnije čitajte u sutrašnjem izdanju „Vesti“

Чланак Čitajte u „Vestima“: Šmite, odlazi! се појављује прво на Vesti Online.

Na pitanje da li očekuje iskorak u bliskoj budućnosti oko priznanja Kosova i kako procenjuje predsednika Srbije, koji želi da postigne kompromis s obzirom na jasan stav Nemačke da do priznanja mora doći i da je to uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, Šmit je naglasio da će iskorak biti teško postići.

– Iskorak će biti teško postići. I kao posmatrač mislim da bi postepeno usaglašavanje imalo smisla. Što se tiče priznavanja Kosova, koje nije priznalo ni pet članica EU, to bi za mene u svakom slučaju značilo omogućavanje pragmatične saradnje između dve države, Kosova i Srbije – rekao je Šmit.

Prema njegovim rečima Nemci već imaju iskustva, kada je reč o saradnji između Istočne i Zapadne Nemačke, iako nije bilo međusobnog priznanja, kazao je on i podsetio iz kakve zemlje Nemci dolaze.

– Iz kakve zemlje mi Nemci dolazimo? Imamo iskustvo kada je reč o saradnji između Istočne i Zapadne Nemačke, iako nije bilo međusobnog priznanja. Iz takvog pragmatičnog načina – koji se naravno ne može preneti jedan kroz jedan, jer to je bilo vreme Hladnog rata i komunizma – ja bih izvukao sledeću misao: Nikada nećemo uraditi sve ono što je moguće, ali ono što uradimo, to ćemo uraditi s dobrom voljom. Nažalost, to za sada nije prepoznato u odnosima između Srbije i Kosova. I na tome mora da se radi – izjavio je Šmit.

Situaciju na Zapadnom Balkanu Šmit je ocenio kao generalno stabilnu, ali da nije pošteđena uticaja, kako kaže, „agresorskog rata koji Ruska Federacija vodi protiv Ukrajine“.

– Mnogi ljudi strahuju od prebacivanja ratnog sukoba na ovo područje. Ja ne. Ali vidim potencijal za destrukciju, potencijal da se putem lažnih vesti i drugih metoda prouzrokuju krizna žarišta koja bi mogla da destabilizuju zemlje regiona, posebno Bosnu i Hercegovinu. I to kod mene izaziva veliku zabrinutost – naglasio je on.

Šmit je izrazio zahvalnost nemačkoj vladi koja intenzivno vodi brigu o regionu i dodao da ovaj region, postaje jedan od ključnih u stvaranju političke klime.

– On će to biti i nakon rata protiv Ukrajine. Verujem da korisna i razumna primena instrumenata kojima raspolaže Evropska unija može da deluje stabilizujuće i umirujuće. Na kraju ćemo morati da se zapitamo: može li ova država, Bosna i Hercegovina, i mogu li ostale zemlje – u Evropsku uniju – kazao je on.

Povodom posete Predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog prmijera Aljbina Kurtija Berlinu Šmit smatra da su potrebni prepoznatljivi pomaci u tim zemljama.

– Trenutno ne mogu da govorim u ime Evropske unije ili njene politike, ali smatram da je, s globalne tačke gledišta, potrebno delovati po meri – u zavisnosti od situacije u zemljama. Potrebni su nam prepoznatljivi pomaci u tim zemljama, koje će onda biti u stanju da iskoriste pravi trenutak za evropske integracije. Ako neko ima utisak da se ništa ne menja na bolje, da je pravna država još uvek slaba, da ne može da pronađe posao ili adekvatne uslove za posao, onda on reaguje na to i odlazi u druge zemlje, u zemlje Evropske unije. Zato moramo da stvorimo osnovu za poverenje. To nije lako, ali postoje instrumenti koje bismo mogli koristiti – izjavio je Šmit.

Prema njegovim rečima, ako pogledamo da je prošlo 27 godina od Dejtonskog sporazuma, onda se i sam čudim koliko malo je hrvatskoj, srpskoj i bošnjačkoj strani uspelo da usklade razlike u sećanju na prošlost i pretope ih u zajedničko razumevanje budućnosti.

– Svi se sećaju onoga što je bilo, ali ne izvode baš pouzdane zaključke o tome šta ne bi trebalo da bude u budućnosti i do čega mora da dođe – rekao je Šmit.

Чланак Šmit: Teško do iskoraka u priznavanju Kosova od Srbije се појављује прво на Vesti Online.

Komšić, kako prenosi sarajevski portal Klix, smatra da je Šmit otišao kod Vučića da od njega traži podršku za potez koji je povukao i da traži od predsednika Srbije da, kako kaže, pokuša da urazumiti srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika.

Šmit je pre dva dana prvi put u svom mandatu, koji započet krajem jula prošle godine, posegao za bonskim ovlašćenjima i van snage stavio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske usvojen u NSRS.

Komšić tvrdi da regaovanjem na tu odluku visokog predstavnika Dodik, kako kaže, „upada u dalje probleme“.

Tvrdi i da Dodik ništa ne može da uradi po pitanju državne imovine mimo odluka Ustavnog suda i visokog predstavnika.

O mogućnosti da Rusija napusti Veće za implementaciju mira rekao, Komšić smatra da se to neće dogoditi, ali da im, kako navodi, zahvaljuje ako to urade, preneli su sarajevski mediji.

Чланак Šmit traži podršku Vučića се појављује прво на Vesti Online.

Naime, kako bi se izbegao ruski veto na produžetak misije Eufora u BiH, zapadne sile pristale su da se u Šmitovom izveštaju ne pominje Kancelarija visokog predstavnika (OHR), kao i da se Nemac u sredu uveče ne obrati članicama SB.

Ovakav ishod jedni tumače kao značajnu diplomatsku pobedu Rusije i Kine, dok drugi idu čak i korak dalje, smatrajući da je pristanak na zahteve Moskve signal sve veće slabosti Zapada.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik kaže da na sednici SB nije pobedila Srpska, već istina, kao i da je poslata važna poruka – da nema visokog predstavnika:

– Ovo telo bilo je na strani međunarodnog prava i nije Šmitu dopustilo obraćanje. Ako nije prepoznat po Rezoluciji SB, onda ne može biti prepoznat ni ovde. Čudi me da je čovek tog političkog iskustva sebi na kraju mogao dopustiti ovakvu blamažu. Posle ovoga, na svaku dalju akciju Šmita u BiH, RS će tražiti mehanizme da ga u njegovoj zemlji tuži za lažno predstavljanje i kršenje međunarodnog prava. Poručujem mu da počne da pravi sebi izlaznu strategiju i vrati se u mirni život.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, da je epilog sednice SB UN o BiH demonstracija nove pozicije Rusije i Kine i jasna poruka Zapadu da ne mogu više da rade šta hoće:

– Do sada su proturali sve što su hteli u SB. Ovo je diplomatska pobeda Rusije i Kine i dobar signal za rs, jer je ograničena samovolja Zapada. U slučaju Kosova, jasno je da Rusija i Kina mogu u SB mnoge stvari da blokiraju koje su nama na štetu.

Nemački politikolog i stručnjak za zapadni Balkan Bodo Veber kaže da je jasno da su stalne članice SB, SAD, Velika Britanija i Francuska, popustile pred „ucenom Rusije“.

– Za odustajanje Moskve od stavljanja veta na nastavak vojne misije Eufora, oni su pristali na izbacivanje svake reference na OHR i visokog predstavnika u tekstu rezolucije. Time nije oštećen mandat visokog predstavnika i OHR u pravnom smislu, ali je zato politička poruka koju šalju zapadni članovi poražavajuća i opasna, s obzirom na predstojeće izazove koje najavljuje RS.

U sredu uveče, svih 15 članica SB UN podržalo je Rezoluciju 2604, kojom se za još godinu dana produžava misija Eufora u BiH, a čiji bi mandat, da nije bila usvojena nova rezolucija, bio okončan danas. Na sednici su predstavnici SAD, Francuske, Velike Britanije i EU podržali rad Šmita, za razliku od Rusa i Kineza.

Ruski ambasador Vasilij Nebenzja poručio je da u BiH nema visokog predstavnika i ocenio da se trenutna situacija zakomplikovala zbog uticaja spoljnih sila, koje pritiskaju RS i za sve krive i demonizuju Srbe. Kineski izaslanik ocenio je da sistem visokog predstavnika i bonskih ovlašćenja pripadaju prošlosti i da sve probleme u BiH treba da reše domaći političari.

S druge strane, ambasadorka SAD u UN Linda Tomas Grinfild citirala je delove Šmitovog izveštaja, poručujući da se BiH suočava sa „najdubljom političkom krizom u postratnoj istoriji“. Ona je pozvala lidere u toj zemlji da prestanu sa „opasnom i zapaljivom retorikom“, a posebno, kako je navela, Dodik.

Suze u Sarajevu

Dešavanja na poslednjoj sednici SB UN i izbacivanje Kancelarije visokog predstavnika i Šmita iz rezolucije o BiH, upalila su alarme u Sarajevu, gde se smenjuju izjave i naslovi u bošnjačkim medijima u kojima se „plače za Šmitom“. „BiH je pre sednice SB bila na ivici provalije, sad smo u provaliji“. „Pedi Ešdaun je smenjivao i po 60 srpskih političara u jednom danu, a Šmit se ne sme ni pojaviti u SB UN“, „OHR je sveden samo na fizičku egzistenciju“, „Rezolucija je poništila OHR i Šmita“ – samo su neki od natpisa iz sarajevskih medija.

Šefik DŽaferović, bošnjački član Predsedništva BiH, pokušao je da opravda debakl Šmita, pa je poručio da je dobro što je nakon sednice SB OHR i dalje ostao u BiH. Iz Sarajeva je upućena i kritika Americi, uz opaske da je poražena od Rusije i Kine na sednici SB UN.

Višković: Eskobar da kaže imena

Radovan Višković, predsednik Vlade RS, zamolio je zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara da kaže imena ljudi od kojih je tražio da ne podrže politiku srpskog jedinstva koju su inicirali SNSD i Dodik:

– Poražavajuće je da oni koji se kunu u RS rade protiv njenih interesa i žrtvuju sve ne bi li se na taj način dočepali vlasti.

On je izričit da su krizu izazvali stranci, a ne Bošnjaci, Srbi i Hrvati:

– U BiH dođe osoba iz inostranstva, napravi problem poslednjeg dana svog mandata, seda u avion i beži kući.

Чланак Šamar Šmitu znak Zapadu da ne gura Kosovo u UN: Kina i Rusija ohrabrile Srbiju! се појављује прво на Vesti Online.

Dodik je istakao da će RS to pokušati uraditi u njegovoj zemlji.

Opširnije čitajte u sutrašnjem izdanju „Vesti“.

Чланак Sutra u „Vestima“, čitajte: Tužićemo Šmita! се појављује прво на Vesti Online.

Prema pisanju britanskog „Gardijana“, ovo je suština Šmitovog prvog izveštaja za BiH koji bi trebalo da predstavi Ujedinjenim nacijama na polugodišnjoj sednici na kojoj će se raspravljati o situaciji u BiH. U tom izveštaju, u koji je „Gardijan“ imao uvid, Šmit upozorava da se Bosna suočava sa „najvećom egzistencijalnom pretnjom u posleratnom periodu“.

I dok Šmit u ovom izveštaju kao glavnog krivca za novi rat optužuje srpsku stranu, stručnjak iz oblasti bezbednosti Dževad Galijašević, podseća da je bosanski konzul u Frankfurtu otvoreno „zveckao oružjem“, a da je Bakir Izetbegović u više navrata izjavljivao da su Bošnjaci spremni za rat.

Opširnije čitajte u štampanom izdanju „Vesti“ koje će se u sredu 3. novembra naći na kioscima širom Srbije.

Чланак Čitajte u „Vestima“: Bosna klizi u rat! се појављује прво на Vesti Online.

Vučić i Šmit sastali su se u vili „Mir“, a očekuje se da će dvojica zvaničnika razgovarati o situaciji u BiH i prevazilaženju krize nastale nakon što je parlament BiH usvojio Zakon o zabrani negiranja genocida posle čega su predstavnici Republike Srpske doneli odluku da ne učestvuju u radu zajedničkih institucija.

Iz Kancelarije se navodi da je tokom posete Beogradu Šmit iskoristio priliku da sa patrijarhom Porfirijem „razmeni viđenja i mišljenja o regionu“.

„Dogovoreno je da će nastaviti da održavaju kontakt“, stoji u saopštenju Kancelarije objavljenom na zvaničnom sajtu OHR-a. Uz kratko saopštenje objavljena je fotografija patrijarha srpskog i Šmita.

Predsednik Srbije je prošle sedmice na Bledu, gde je održan Strateški forum na kojem se sreo sa Šmitom, najavio da će se uskoro sastati i obaviti razgovor sa novim visokim predstavnikom u BiH, sa kojim institucije Republike Srpske odbijaju da sarađuju uz obrazloženje da nema mandat Saveta bezbednosti.

Komentarišući zahtev člana Predsedništva BiH Šefika Džaferovića, koji je pozvao Šmita da smeni Milorada Dodika zbog bojkota te institucije, Vučić je rekao „neki ljudi“ ne mogu da razumeju koliko je to „neodgovorno, opasno i koliko je to igranje vatrom“.

Vučić je ranije, nakon što je parlament BiH usvojio Zakon o zabrani negiranja genocida, rekao da će razgovarati sa Šmitom i otvoreno mu reći da je potpuno protiv primene bonskih ovlašćenja, da je odluka bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka loša i da bi svaka vrsta akcije protiv srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika i zvaničnika Republike Srpske bila katastrofalna po stanje stabilnosti u region.

On je istakao da razume Dodika i Republiku Srpsku, ali i Šmita, njihove pozicije, te da Srbija mora da ima svoju poziciju. Vučić je rekao da je Šmit izuzetno inteligentan čovek, za kojeg se nada da će imati više takta i da će želeti da čuje srpsku stranu, posebno Republiku Srpsku.

Чланак Šmit se sastao sa Vučićem i patrijarhom се појављује прво на Vesti Online.

Vlada u Berlinu zahteva od Srbije da se distancira od svog starog prijatelja Rusije i da ne "minira" sankcije koje je Brisel uveo Moskvi. Kao nagrada za prihvatanje ovih uslova, u Šmitovom diplomatskom prtljagu je spremljena "šargarepa" u vidu ulaska u EU.

Nedeljnik ističe da nemačka vlada koristi sve kanale kako bi izolovala Rusiju u Evropi. Sada bi trebalo da i Srbija ubuduće bude na distanci od svog starog saveznika.

Tema susreta Vučića i Šmita biće sukob u Ukrajini. Nemac će se, piše list, zalagati da njegov domaćin prihvati usaglašenu, dogovorenu evropsku spoljnu politiku kojoj svaka od zemalja mora da daje svoj doprinos.

Iz ministrovog okruženja autor teksta je doznao da će gost iz Berlina naročito insistirati na tome da Srbija bude uzdržana u pitanjima izvoza robe Rusima.

Ovome se dodaje opaska kako je Srbija (navodno) poslednjih nedelja učestalo na nemačkim proizvodima menjala etikete i onda ih izvozila u Rusiju.

Nedeljnik dalje tvrdi da vlada u Berlinu kritički gleda na posetu Putina Beogradu i veliku vojnu paradu koja će tim povodom pred njim biti održana.

Чланак Berlin Beogradu: EU ili Putin се појављује прво на Vesti Online.

Na pitanje novinara da li bi odnosi Srbije i Rusije mogli ugroziti taj put ka EU, Šmit je kazao da "saradnja nikada ne može ugroziti neki put, ali se mora znati kojim se putem želi ići".

On je kazao da Rusija trenutno zabrinjava Nemačku, zbog situacije u Ukrajini, ali je dodao da i cilj Nemačke mora da bude partnerstvo sa Ruskom federacijom.

"Ne nalazimo se u nekoj trci za zonama uticaja, mi želimo da izgradimo evropski dom, a ko to ne vidi tako, još nije stigao u 21. vek", kazao je Šmit prilikom obilaska radova  na nasipu na Zabrežju u Obrenovcu.

Govoreći o najavljenoj poseti predsednika Rusije Vladimira Putrina Srbiji, Šmit je ocenio da on razume tu posetu kao povod za obeležavanje 70. godina od oslobođenja Beograda.

"Taj značajan datum podseća nas na neko teško vreme i period koji ima veze i sa našom zemljom, ali je bitno da je pogled uvek usmeren ka budućnosti", dodao je on.

Šmit je ocenio da je ekonomska situacija u Evropi mnogo bolja nego u drugim krajevima sveta i da svi građani Evrope mogu osetiti prednosti tog prosperiteta.

Чланак Šmit: Srbi žele da budu u EU се појављује прво на Vesti Online.