Da li kofein zaista direktno utiče na naše snove ili je u pitanju nešto drugo?

Snovi koji postaju živopisniji kada se odreknemo kofeina toliko su popularan fenomen da mnogi korisnici društvenih mreža često govore kako su „počeli da sanjaju više nego ranije“ kada su se odrekli kafe ili energetskih pića. Iako zvuči neobično, nauka nudi potencijalno objašnjenje za takvu reakciju na odvikavanje od ove supstance, piše „Science alert“.

Od više kafe slabije pamtimo snove

Pre svega, treba da razumemo kako kofein utiče na nas. On je stimulans koji deluje tako što blokira adenozin, hemijsku supstancu u mozgu odgovornu za osećaj umora. Na taj način nam pomaže da ostanemo budni, ali istovremeno remeti duboke faze sna, i naročito REM fazu, u kojoj se javljaju najintenzivniji snovi.

Kod ljudi koje redovno piju više kafa tokom dana, ova faza može biti znatno kraća, pa iako sanjaju, njihovi snovi su nepotpuni i slabo ih pamte.

Kada se unos kofeina smanji ili se u potpunosti prekine, mozak nadoknađuje izgubljeno. Spavanje postaje dublje, a REM faza traje duže i javlja se češće. Upravo zato snovi mogu da deluju intenzivnije, da budu puni detalja i emocija.

Neki ljudi opisuju da su im snovi tokom tog perioda toliko snažni da ih doživljavaju kao mini-filmove, sa jasnom radnjom, bojama i zvucima. Drugi pak prijavljuju noćne more, što je takođe posledica toga što mozak obrađuje informacije dublje i življe nego ranije.

Svaka sreća kratko traje

Ova pojačana „aktivnost snova“ nije trajna. Najčešće traje nekoliko nedelja nakon promene navike, dok se organizam ne prilagodi novom ritmu sna. Ipak, neki ljudi su prijavili da i mesecima nakon odvikavanja od kofeina bolje pamte snove i tvrde da su zahvaljujući tome postali maštovitiji.

Dakle, iako ne postoje dokazi koji direktno ukazuju na to da kofein utiče na snove, poznato je da utiče na kvalitet spavanja, što se može dovesti u vezu sa živopisnim snovima.

Dobrobiti kafe

Kofein donosi brojne koristi, uključujući poboljšanje kognitivnih funkcija i mentalnog zdravlja. Na primer, neke studije su pokazale da ljudi koji vole kafu imaju manji rizik od depresije, dok je kofein povezan sa smanjenim rizikom od neurodegenerativnih bolesti poput Parkinsonove bolesti.

Kafa takođe sadrži vitamine B i antioksidante koji su neophodne komponente zdrave ishrane. Ipak, da bismo dobili ove koristi, moramo je piti umjereno.

Takođe, ne smemo zaboraviti da kofein nije prisutan samo u kafi, nalazi se i u čaju, čokoladi, gaziranim napicima, pa čak i u nekim lekovima i suplementima. Sve to utiče na san, posebno ako kofein unosimo popodne ili uveče. Što je unos kofeina bliži trenutku kada odlazimo u krevet, veća je verovatnoća da će poremetiti san i ugušiti nam snove.

Zato stručnjaci savetuju da kofein ne unosimo bar osam sati pre spavanja. Tako se ne samo poboljšava kvalitet odmora, već mozak dobija priliku da uđe u svoju najkreativniju fazu u kojoj nastaju snovi.

Чланак Naučnici otkrili zašto ne pamtimo snove се појављује прво на Vesti Online.

Svake godine svet proizvede neverovatnih 10 milijardi kilograma otpada kafe. Većina završi na deponijama.

– Odlaganje organskog otpada predstavlja ekološki izazov jer emituje velike količine gasova staklene bašte, uključujući metan i ugljen-dioksid, koji doprinose klimatskim promenama – objašnjava inženjer Radživ Rojčand sa Univerziteta RMIT, piše Science Alert.

Organski proizvodi kao što je talog kafe ne mogu se dodavati direktno u beton jer propuštaju hemikalije koje slabe čvrstinu građevinskog materijala. Tako je tim, koristeći nizak nivo energije, zagrejao talog kafe na više od 350 stepeni Celzijusa dok ga je lišio kiseonika.

Ovaj proces se naziva piroliza. On razgrađuje organske molekule, što dovodi do poroznog uglja bogatog ugljenikom koji se zove biougljen, koji može da formira veze sa cementnim matriksom i na taj način se ugradi u njega.

Rezultati su bili iznenađujući: beton sa 15 odsto sedimenta, koji je zagrejan na 350 stepeni, imao je čvrstinu povećanu za 30 odsto. Eksperiment je imao dve velike prednosti, prva je bila povećana čvrstina građevinskog materijala, a druga prednost je ekološka, jer talog kafe može da zameni pesak, što vremenom može dovesti do manjeg vađenja peska i ugrožavanja životne sredine.

Rojčand i kolege su takođe pokušali da pirolizuju talog kafe na 500 strepeni Celzijusa, ali dobijene čestice biougljena nisu bile tako jake.

Istraživači upozoravaju da još uvek treba da procene dugoročnu trajnost svog cementnog proizvoda. Oni sada rade na testiranju kako hibrid kafe i cementa radi u ciklusima zamrzavanja/odmrzavanja, upijanju vode, abraziji i mnogim drugim stresorima.

Tim takođe radi na stvaranju biougljena iz drugih izvora organskog otpada, uključujući drvo, otpad od hrane i poljoprivredni otpad.

– Naše istraživanje je u ranoj fazi, ali ova uzbudljiva otkrića nude inovativan način da se u velikoj meri smanji količina organskog otpada koji ide na deponiju – kaže inženjer RMIT Šenon Kilmartin-Linč.

Чланак Naučnici otkrili fantastičan način da iskoriste talog od kafe се појављује прво на Vesti Online.

Чланак Kako konzumiranje kafe utiče na želju za kupovinom се појављује прво на Vesti Online.

Šta predstavlja bezkofeinska kafa i kako se pravi?

Kafa bez kofeina pravi se od zrnaca kafe, pri čemu se 97% kofeina uklanja. Zrnca kafe se ispiraju u rastvaraču, dok se kofein ne izvuče, nakon toga se rastvarač uklanja. Kofein takođe može biti uklonjen pomoću ugljen dioksida ili filtera sa drvenim ugljem.

Koliko kofeina ima u bezkofeinskoj kafi?

Bezkofeinska kafa sadrži malu količinu kofeina čak nakon obrade, obično oko 3 mg po šolji. Nedavno proučavanje je ustanovilo da jedna šoljica (180 ml) bezkofeinske kafe sadrži 0-7 mg kofeina. Sa druge strane, u zavisnosti od vrste kafe, metoda pripreme i veličina jedne srednje velike šolje normalne kafe sadrži oko 70-140 mg kofeina.

Koje su koristi?

Bezkofeinska kafa je puna antioksidansima i hranljivim materijama. Može da pomogne u sprečavanju bolesti srca, nekih vrsta raka i dijabetes tip 2. Jedna šolja bezkofeinske kafe obezbeđuje 2.4% preporučljivog dnevnog unosa magnezijuma, 4, 8% kalijuma i 2.5% niacina ili vitamina B3.

Istraživanja ljudskih ćelija takođe pokazuju da bezkofeinska kafa možete da zaštiti neurone u mozgu. Ovo može da pomogne u sprečavanju razvoja Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Sa druge strane, sam kofein je povezan sa smanjenim rizikom od demencije.

Чланак Ovo je istina o kafi bez kofeina се појављује прво на Vesti Online.

O tome kako telo reaguje na kofein – zavisi od gena. Oni određuju hoćemo li zavoljeti kafu ili ne. Istraživanje je provedeno na 120 hiljada ljudi koji su ispunili upitnik o svojim navikama koje se tiču kafe i dali uzorke DNK.

Razlike u DNK povezane sa količinom i učestalošću konzumiranja kafe pokazale su da postoji osam varijanti gena koji o tome odlučuju.

Neke od tih varijanti do sada su već bile povezivane sa konzumacijom kafe, ali sada je nauka i zvanično povezala gene i kafu.

Чланак Volite kafu? Za to su krivi geni се појављује прво на Vesti Online.

Prema istraživanju, 85 odsto anketiranih reklo je da pije najmanje tri šoljice kafe dnevno, a 70 odsto je reklo da bi njihove radne sposobnosti bile umanjene bez redovne dnevne doze kafe.

"Izgleda da je ispijanje kafe potreba ljudi u mnogim profesijama. Najveći potrošači, koji piju više od četiri šoljice kafe dnevno, su oni koji imaju stresna zanimanja – novinari piju najviše, a slede policajci i nastavnici u školi", navodi se u istraživanju koje je sprovela medijska kuća "Presat".

Autori, međutim, upozoravaju da bi kafopije trebalo da prouče prošlogodišnje istraživanje Univerziteta Južna Karolina, koje je pokazalo da dnevna doza kofeina ne bi trebalo da premaši 200 miligrama, odnosno dve velike šolje ili četiri šoljice kafe.

Prema istraživanju, profesionalci su pokazali visok nivo nepoznavanja štetnog dejstva velike količine popijene kafe, pa je tako 62 odsto ispitanika reklo da ne zna koje zdravstvene rizike nosi preterano uživanje u kafi.

Na listi najvećih kafopija među profesijama u Britaniji prednjače novinari i zaposleni u medijima, slede policajci, školski nastavnici, zanatlije, medicinsko osoblje, zatim menadžeri u kompanijama, radnici u telefonskoj prodaji, tehničari za IT-podršku, prodavci u maloprodaji i vozači.

Чланак A najveće kafopije su… се појављује прво на Vesti Online.