– Prošle godine je nestao grad od 55.000 ljudi veličine Šapca i Užica, a ove godine će zbog korone negativan rezultat biti još gori – rekao je Dmitrović odgovarajući na poslaničko pitanje o radu Vlade u prethodnih godinu dana.

Ocenio je da pitanje rađanja od pre nekoliko decenija nije stvar novca, nego svesti koju je teško menjati.

– Trenutno, podaci koji su došli za prvih deset meseci su prevazišli sva negativna očekivanja, mada ni u nekim zemljama EU nije bolje. Znam da svako veče mladi ljudi, pa i oni stariji, u autobusima odlaze za boljim životom. Ali naši mladi ljudi koji su otišli u bogate zapadne zemlje i stvorili porodice, za 10 godina imaju jedno dete ili dvoje iako žive neuporedivo bolje – rekao je Dmitrović.

– Pogranična mesta koja svaka država potpuno normalno dodatno ojačava, imaju velike probleme. Ukoliko ne uradimo nešto da zaustavimo ovaj trend. mi ćemo da se nađemo kao neki narodi blizu linije koju ako pređu više nema povratka. Taj narod nestaje. Mi nismo tako blizu, ali ni tako daleko od te linije – istakao je Dmitrović.

Dodao je da je premijerki i predsedniku Republike predao predlog mera o kojima će govoriti tek kada budu razmotrene na tim nivoima vlasti.

Чланак „Demografska situacija u Srbiji je jeziva, nestajemo velikom brzinom“ се појављује прво на Vesti Online.

Istraživanje je za Banku Inteza sproveo Ipsos Stratedžik marketing čiji je direktor, Srđan Bogosavljević, rekao da su penzije u Srbiji male, ali nisu i najmanje u regionu. Prosečne penzije u Srbiji iznose dve trećine prosečne plate, dok su
u svim zemljama regiona procentualno manje od prosečnih plata.

Prosečne penzije u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji su manje od 200 evra, dok jedino penzioneri u Hrvatskoj imaju više, u proseku 339 evra. Bogosavljević je napomenuo da se odnos penzije prema plati u Srbiji poslednjih godina održava, uz blagi pad.

"Moglo bi se reći da odnose penzije prema plati u Srbiji poslednje tri godine stagnira, ali istovremeno i jedno i drugo postaju manji", rekao je on.

Po istraživanju Ipsos Stratedžik marketinga, po udelu starijih od 60 godina u ukupnom broju stanovnika, Srbija je sa 24,7 odsto na nivou ostalih zemalja regiona i EU, gde je taj udeo od 20,3 do 26,4 odsto. Srbiji ima 7,1 miliona stanovnika i oko 1,7 miliona penzionera čiji broj raste.

Bogosavljević je rekao da je problem Srbije to što ima manje zaposlenih nego penzionera. Zato su, u uslovima male zaposlenosti, penzije jedini prihod mnogih domaćinstava, i u njihovim ukupnim prihodima učestvuju sa 35,8 odsto.

Чланак Penzioneri, budite srećni, u Rumuniji penzija još manja се појављује прво на Vesti Online.

Ministar je, međutim, podsetio na činjenicu da je od početka devedesetih godina registrovano smanjenje broja živorođenih i povećanje broja umrlih i naglasio da je veoma važna briga o zdravlju stanovništva.

"Ulaganje u zdravlje je jedino pravo ulaganje u ekonomski i održivi razvoj" podsetio je on i napomenuo da su faktori rizika za nastanak mnogobrojnih hroničnih nezaraznih bolesti pušenje, hipertenzija, alkohol, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.

Milosavljević je ukazao da je kod odraslog stanovnovniištva primećeno sve učestalije povećanje krvnog pritiska, a da porast beleži i obolevanje od zloćudnih tumora.

On je podsetio da je između 2002. i 2007. godine prepolovljena smrtnost od akutnog infarkta miokarda, a da se smrtnost odojačadi nije povećavala od 1991. godine.

Državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Ljiljana Lučić podsetila je da negativna stopa prirodnog priraštaja pogađa mnoge zemlje, a da su uzroci za takvo stanje u Srbiji veoma složeni.

Ona je kazala da su na to uticale socijalne, ekonomske i ratne turbulencije tokom devedesetih godina, kao i spora tranzicija.

Чланак U Srbiji godišnje nestane ceo grad се појављује прво на Vesti Online.