Ovo, u eksluzivnom razgovoru za "Vesti" kaže njegova ćerka Tamara Krstić koja planira da se u sledećih nekoliko dana za pomoć obrati svim relevantnim ličnostima u Srbiji i Evropi kako bi spasla oca.
Piše knjigu o ratu u BiH– Moj otac u zatvoru piše knjigu, neku vrstu autobiografskog romana o svemu šta se događalo na prostorima Bosne, a posebno onih događaja zbog kojih je osuđen na 35 godina zatvora. Verujem da će ova knjiga dati mnoge odgovore o ratu u Bosni – kaže ćerka Tamara. |
– Zatražiću pomoć prvo od predsednika Srbije, zatim premijera Mirka Cvetkovića, Haškog tribunala, Suda za ljudska prava u Strazburu i na kraju i od međunarodnog Crvenog krsta. Svima ću objasniti da je moj otac punih sedam meseci uzaludno upozoravao šta mu se sprema, ali da niko nije preduzeo ništa da bi ga zaštitio. Moliću predsednika ove zemlje da založi svoj autoritet kako bi zaštitio jedan ljudski život, jednog starca koji je pritom i invalid bez noge. Mislim da je to najmanje što bi mogao da uradi – kaže i dalje u potpunom šoku generalova ćerka, koja nema nikakvih sumnji da njen otac ni po koju cenu ne sme da ostane u Vejkfildu.
Zahvalnost "Vestima"Ćerka Radislava Krstića kaže da i njen otac i ona duguju veliku zahvalnost "Vestima" kao jednom od najobjektivnijih listova. |
– Nemam nikakvu dilemu da će moj otac ponovo biti napadnut. Pa on je u zatvoru u kojem leže najteže ubice. Šta je nekome ko je već osuđen na doživotnu kaznu da ubije još jednom? Plaši se još jedne doživotne robije? Istovremeno, zaista se plašim i za svoj i život svog supruga kad tamo otputujemo, jer su islamski ekstremisti očigledno dobro organizovani. Moj otac mora biti prebačen negde drugde. Ili u neki zatvor u Evropi ili čak i u Srbiju. Pa, predstavnici Srbije tvrde da čine sve kako bi njeni državljani služili kazne u svojoj zemlji. Eto im prilika da tu nameru sprovedu u delo – kaže ova žena i dalje u potpunom šoku da je njen otac mogao da bude ubijen.
Fiksni telefon je tik uz nju jer svakog trenutka očekuje da će se čuti sa ocem koji je, prema poslednjim informacijama, još u zatvorskoj bolnici u Vejkfildu, gde je u petak jedva izvukao živu glavu.
– Nemam dilemu da je to bio klasičan pokušaj ubistva koji je vešto i dugo planiran. Ne znam kako se zovu ti napadači, ali otac mi je, prilikom poslednje posete, pokazao dvojicu koji su ga do tada maltretirali i pretili mu. Pa, ti ljudi su i u zatvoru obučeni po svim najstrožim islamskim kanonima i s onakvim bradama i odorama nema sumnje da pripadaju redu najekstremnijih vehabija – priča ova žena, nevoljno se prisećajući 7. maja.
Veštačka noga– Moj otac je do oktobra bio na severu Engleske, u zatvoru u Duramu, i bio je zadovoljan uslovima, ali je zamolio britansko pravosuđe da ga prebace negde bliže kontinentu zbog klime, jer je astmatičar, ali i da bi nama bilo jednostavnije i jeftinije da ga viđamo. Stvarno su mu učinili – prebacili su ga u pravi pakao u kojem mu čak ne dozvoljavaju da koristi novu veštačku nogu, jer ona koju koristi je stara 11 godina i napravljena kada je imao 25 kilograma više nego sada – ogorčeno priča njegova kćerka.
|
