Primanja ambasadora Srbije, u proseku od gotovo 4.000 evra mesečno, dostižu astronomske iznose za zemlju koja namerava da steže kaiš čak i na penzionerima s prosekom primanja od 205 evra.
Na primanja ambasadora grubom računicom ode više od tri miliona evra godišnje, a među našim predstavnicima u visini apanaže prednjači ambasadorka Srbije u Italiji Ana Hrustanović. Prema dostupnim zvaničnim podacima, ona dobije više od 6.000 evra mesečno, ili 72.000 godišnje. Ambasadorka Hrustanović, osim plate od 61.110 dinara, dobija za pomoć u rezidenciji 415.213 dinara i za odvojeni život od muža još 184.798. Za petama joj je kolega u Norveškoj, Milan Simurdić, koji svakog meseca inkasira oko 5.000 evra, a slede ambasadori u Brazilu Ljubomir Milić i Belgiji Vesna Arsić sa nepunih 5.000 evra.
Da srpskih ambasada ima previše, mišljenja je ekonomski analitičar Aleksandar Stevanović, koji se zalaže za njihovo neto smanjivanje.
– Negde zaista nema potrebe za srpskim diplomatskim predstavništvom, pa bi trebalo ukinuti takvu ambasadu, a opet negde gde je to potrebno i otvoriti. Mislim da je problem Srbije u tome da ako želimo aktivnu međunarodnu politiku, a vlast pokazuje da to želi, onda ne treba slati partijske ljude, već profesionalne diplomate – kaže Stevanović za "Vesti" i ističe da je veći problem od plate koju srpski diplomata prima, pitanje njegovog učinka, odnosno to što ne odradi posao za koji je poslat u neku zemlju.
Ovaj analitičar ističe i činjenicu da srpski ambasadori sprovode politiku koja im se diktira iz Beograda, a koja predstavlja neodrživi spoljno-politički koncept.
Osim onih sa velikom kovertom, ima i ambasadora sa vrlo skromnim primanjima. Na listi onih sa najnižim platama je predstavnik u Australiji Miroljub Petrović, koji prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije dobija svega 1.087 australijskih dolara ili oko 87.000 dinara, a slede Dragan Bisenić, ambasador u Egiptu sa oko 800 evra, kao i Mirko Jelić, ambasador u Vatikanu sa nepunih 1.000 evra. Nejasni su i kriterijumi za dodelu plata, pošto podaci pokazuju da ambasador Radislav Petrović u sukobima zahvaćenom Iraku prima 153.000, a u susednom Iranu ambasador Aleksandar Arsić dobija gotovo tri puta veći iznos.
Da su neki od tih podataka nejasni potvrđuje bivši ambasador u Ankari Dušan Spasojević koji ukazuje da ne bi mogla da bude veća apanaža u Iranu, nego u Iraku, gde bi ambasador trebalo da zbog sukoba ima i ratni dodatak. On objašnjava da se gleda i koliko je skup život u državi u koju srpski predstavnik odlazi, pa je uvek najviše dobijao ambasador u Japanu.
– Moram da napomenem i da plate iznose od 600 do 700 evra i na njih se plaćaju porezi i doprinosi, a sve preko toga je novac koji se dobija za život u inostranstvu i to na osnovu cena kakve su u državi u koju ambasador odlazi – pojašnjava Spasojević za "Vesti".
Svekrva udomljena u Bratislavi
Bogato kod sirotinje
Dinkićevci još na jaslama Izabrani: Ekonomske diplomate
Ministar trgovine Rasim Ljajić je 2012. preuzeo resor i krenuo u bitku za racionalizaciju 27 ekonomskih ambasadora koje je 2010. uposlio njegov prethodnik Mlađan Dinkić. Nove diplomate ne samo da su predstavljale bespotrebno dupliranje funkcije, već su i poprilično koštali republičku kasu. Samo na plate ekonomskih ambasadora išlo je 1,5 miliona evra, a imali su zanemarljiv učinak u privlačenju investicija, zbog čega su i poslati. Ljajiću je pošlo za rukom do sada da vrati samo sedmoro ovih diplomata.
Burazerski sistem |