Tadić je, na proslavi dvadesetogodišnjice pada Berlinskog zida u centru „Sava“, rekao da je Srbija 5. oktobra 2000. godine srušila svoje ”berlinske zidove”, koje je podigla razorna politka jednog nedemokratskog režima tokom 90-ih godina, odvajajući je od čitavog sveta.
U okviru "Dana Nemačke", višednevne kulturne, naučne i ekonomske manifestacije kojom se u Srbiji obeležavaju dve decenije pada Berlinskog zida, u beogradskom Centu "Sava" održan je gala-koncert, na kome su hor i simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije izveli dela najpoznatijih nemačkih kompozitora klasične muzike.
Svečanost su otvorili ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas i predsednik Srbije Boris Tadić, koji su istakli istorijski značaj pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke za proces ukidanja granica u čitavoj Evropi.
Nemački ambasador je, na početku proslave, predsedniku Tadiću uručio delić Berlinskog zida, zažalivši što sličan suvenir ne može da pokloni svim prijateljima Nemačke u Srbiji.
"Danas, našim građanima predstoji uklanjanje još jednog zida u veoma bliskoj budućnosti, koji im je onemogućavao da se slobodno kreću i prisiljavao ih na dugo, ponižavajuće čekanje viza u redovima pred stranim ambasadama", istakao je Tadić.
"Čitav Zapadni Balkan porušiće sve svoje ‘berlinske zidove’, tek onda kada sve zemlje našeg regiona postanu punopravne članice EU, a proces ujedinjenja Evrope biće u tom istorijskom trenutku do kraja zaokružen", poručio je Tadić.
Prema njegovim rečima, članstvo u EU je centralni strategijski cilj Srbije, a savremena, ujedinjena Nemačka u ostvarenju tog cilja ima posebnu ulogu.
"Hrabrošću i predanošću građana Nemačke ostvaren je istorijski san o ujedinjenju, a vizija jedinstvene Evrope i dalje živi. Nama je podrška prijateljske Nemačke na evropskom putu od neprocenjive važnosti, a jaka i stabilna Srbija, članica Evropske unije, biće zalog boljeg života njenih građana, ali i temelj stabilnosti zapadnog Balkana, što predstavlja i zajednički evopski interes", istakao je Tadić.
Dan kada je pao Berlinski zid, prema Tadićevim rečima, nije označio samo novi početak u nemačkoj istoriji, već je učinio mogućim ostvarenje vizije i nove strateške dimenzije evropskog ujedinjenja, političkog i mirovnog projekta bez premca u novijoj svetskoj istoriji.
Za razliku od Nemaca, koji su se pre 20 godina optredelili da povrate svoja suverena demokratska prava i prelaskom preko linije neslobode odbace stege koje su im nametnuli hladni rat i totalitarni režimi, narodi bivše Jugoslavije su se, prema Tadićevim rečima, uputili u obrnutom istorijskom smeru: od ujedinjenja ka podelama i stvaranju novih nacionalnih država, od vladavine prava ka bezakonju, od mira ka ratu, podižući nove zidove i uspostavljajući jednodecenijsku izolaciju.
Narodi Zapadnog Balkana danas su, kako je zaključio, ponovo na putu ujedinjenja pod jednim evropskim krovom, i zato će rušenje Berlinskog zida dobiti puni smisao i političku dimenziju tek kada sve zemlje regiona budu članice EU.
Građani Berlina su 9. novembra 1989. godine pobedonosno počeli da ruše zid koji je čitavih 28 godina taj grad delio na istočni i zapadni deo. Tim činom započet je proces ponovnog ujedinjenja nemačke države, koja je po dogovoru svetskih sila posle Drugog svetskog rata podeljena na Saveznu Republiku Nemačku, koja je bila pod zapadnim uticajem, i Narodnu Republiku Nemačku koja je bila pod uticajem Sovjetskog Saveza.
Za Nemačku je 2009. jubilarna godina i zbog činjenice da je 23. maja 1949. godine usvojen Osnovni zakon, odnosno ustav Savezne Republike Nemačke.
