Tadić u utorak podnosi kandidaturu za EU

0

Pre Nove godine aplicira za EU

 

Rajnfelt je prethodno, u subotu uveče, ocenio da je Srbija, odlukom da aplicira za članstvo u EU, preduzela istorijski korak, javlja Fonet.

Švedski premijer je istakao da će sa zadovoljstvom primiti Tadića u Stokholmu, u utorak 22.decembra, kada će zahtev zvanično biti podnet.

Na predlog Saveta za evropske integracije, Vlada Srbije odlučila je u subotu da pre kraja godine podnese zahtev za članstvo Srbije u EU.

 

Tadić je tim povodom ocenio da je odluka o podnošenju kandidature za EU veliki dan za Srbiju.’’Doneli smo odluku i čekamo datum kada ćemo biti pozvani", rekao je Tadić, dodavši da Švedska može da odredi datum i bez hapšenja preostalih haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića

 

Procedura posle podnošenja kandidature

 

Zgrada Vlade u Stokholmu

Prema proceduri, nakon što Srbija podnese kandidaturu, predsedavajuća zemlja EU, stavlja kandidaturu na dnevni red sednice Saveta ministara EU. Potom Evropska komisija proverava sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i procenjuje brzinu kojom će država odgovoriti na upitnik od oko 4.000 pitanja.

 

Kada Srbija odgovori, Evropska komisija proverava odgovore i šalje ih Savetu ministara. To telo onda donosi odluku o dobijanju statusa kandidata i počinju pregovori o članstvu. Poslednji korak je ulazak Srbije u EU.

 

Bilt: Dobrodošli u Švedsku

 

Srbija je dobrodošla u utorak sa svojom kandidaturom, izjavio je za „Novosti“ predsedavajući Saveta ministara EU, švedski šef diplomatije Karl Bilt.

 

On je naglasio da je Švedska, kao predsedavajuća EU, spremna da primi aplikaciju Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

 

Bilt je pozvao najviše predstavnike Srbije da kandidaturu podnesu u utorak.

 

Prema uobičajenoj proceduri, zahtev se predaje zemlji koja predsedava, u njenom glavnom gradu.

 

Da bi se ostvarili svi ovi koraci, potrebno je da prvo sve zemlje članice EU ratifikuju u svojim parlamentima SSP Srbije sa EU. Usvajanje SSP uslovljava Holandija, jer traži punu saradnju sa Haškim tribunalom i hapšenje Mladića i Hadžića.

 

Urednik časopisa "Izazovi evropskih integracija" Nikola Jovanović rekao je za RTS da su "glavni igrači tri najveće države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka, mi trenutno ne znamo njihov stav, ali mislim da neće biti negativan, pre svega zato što je Srbija dobila pozitivno mišljenje od strane Evropske komisije i zato što je počela da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum".

 

On je izrazio nadu da će Španija, koja preuzima predsedavanje EU od Nove godine, uspeti da uspostavi konsenzus i da stavi na dnevni red pitanje naše aplikacije i dodaje da države koje misle da je rano da Srbija postane kandidat kao glavni razlog ističu problem saradnje sa Haškim tribunalom.

 

"Nema nikakve sumnje da će put Srbije ka kandidaturi biti mnogo brži ukoliko uhapsi preostala dva haška optuženika", ocenio je Jovanović.

 

Govoreći o tome da li je sada pravi trenutak za podonošenje zahteva za članstvo, Jovanović je rekao da "kad imate EU od 27 država nemoguće je unapred garantovati uspeh, a Srbija i ne treba da čeka 100 odsto garancije, već da pokaže određeni stepen samopouzdanja i odlučnosti".

 

Status kandidata donosi još 250 miliona evra godišnje

Status kadidata za članstvo u EU za Srbiju znači još 250 miliona evra iz evropskih IPA pretpristupnih fondova, iz kojih Srbija sada dobija 200 miliona, izjavio je  Tanjugu ekonomski analitičar Goran Nikolić.

 

Nikolić je rekao da Srbija sada koristi dva takva fonda, a kad postane kandidat za članstvo moći će da koristi pet, iz kojih će ukupno dobijati 450 miliona evra godišnje.

 

On je dodao da će to istovremeno značiti i mogućnost za dobijanje jevtinijih kredita, jer će porasti kreditni rejting zemlje, a smanjiće se i krizni rizik, što će povoljno uticati na investitore.

Nikola Jovanović je istakao da, ukoliko se ne desi značajna saradnja sa Hagom, pre juna verovatno neće početi ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

 

"Svaka aplikacija je određeno mesto u fioci, bitno je samo da se radi na tome da se postigne konsenzus, da se što pre ovlasti Komisija da nam pošalje Upitnik i da onda počne da radi mišljenje. Tu očekujemo da budemo brzi jer imamo administrativne kapacitete", ocenio je Jovanović.

 

Urednik časopisa "Izazovi evropskih integracija" smatra da od momenta kad Srbija formalno počne pregovore o članstvu do momenta ulaska u EU taj period može trajati dve do tri godine.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here