Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja svih naroda u Podrinju 1992-1995. godine objavila je izveštaj u kom se zaključuje da genocida u Srebrenici nije bilo. Tim eksperata na čelu s izraelskim istoričarem i priznatim stručnjakom za Holokaust Gideonom Grajfom, time je stavio tačku na laži, medijske manipulacije i političku kampanju protiv srpskog naroda.
Izveštaj je urađen na 1.036 stranica i u njemu se navodi da komisija zaključuje da se u Srebrenici nije dogodio ni pojedinačni zločin genocida, niti genocid uopšte. Takođe, da komisija uvažava činjenicu da su hiljade ljudi, uglavnom ratnih zarobljenika, ubijene na najstrašniji način i da odgovorne za to treba kazniti.
Komisija je naglasila da “nalazi Tribunala u Hagu neće izdržati ispit vremena, jer se zločini u Srebrenici ne mogu smatrati genocidom prema odredbi člana šest Rimskog statuta koji reguliše tu materiju.
“U širem smislu, od presudnog značaja za sprečavanje budućih genocida je da se taj pojam ne sme razvodniti. Ako bi se taj termin olako koristio, kao povodom događaja u Srebrenici, na kraju bi postao besmislen”, upozorila je komisija.
U ovom dokumentu, detaljno je opisana i razjašnjena uloga takozvane Armije BiH u Srebrenici, gde im je komandant bio Naser Orić.
Legitimne vojne akcije
“Do sada je bilo široko prihvaćeno mišljenje da ubistvo muslimanskih muškaraca nalikuje metodima nacista, koji su odvajali Jevreje i druge nacionalnosti da bi ih potom ubili. Međutim, nalazi komisije pokazuju da se takav zločin nije dogodio. Štaviše, Komisija je utvrdila da su muslimanske snage 28. divizije takozvane Armije BiH u Srebrenici formirale kolonu sa više od 12.000 svojih pripadnika, koja se probila kroz srpske položaje i krenula prema teritoriji pod kontrolom drugih njihovih snaga. U napadima na ovu kolonu, međusobnim obračunima i samoubistvima poginulo je četiri do pet hiljada pripadnika 28. divizije Armije BiH. Nalaz komisije je jasan, srpske snage izvele su legitimne vojne akcije”, navodi se u izveštaju.
Odgovor na napad
Dalje se navodi da pogubljenje dve i po do tri hiljade zarobljenika, uključujući nekoliko stotina civila muškaraca iz baze Unprofora u Potočarima, a uz nekoliko stotina razmenjenih, predstavlja ratni zločin.
“Komisija ne sumnja u zločinačku prirodu ovih ubistava. Međutim, ne može se utvrditi da su ta ubistva počinjena sa bilo kojom drugom namerom osim da se eliminiše vojna pretnja u periodu nakon napada hrvatskih i muslimanskih snaga na srpsku teritoriju”, navodi komisija.
U izveštaju se predlaže i proširenje istrage s fokusom na sama dela, a ne na pojedinačne optužnice sa pristrasnošću koja se povezuje sa selektivnim postupcima tužilaštva.
“Geopolitička, rasna, etnička ili verska pristrasnost znatno se mogu umanjiti usredsređivanjem na događaje za koje se može podići optužnica, a ne samo na pojedinačne optuženike”, navodi se u izveštaju.
“Spoljne sile” raspalile rat
Nezavisna međunarodna ekspertska komisija takođe ukazuje da istraga treba da se proširi i na “spoljne sile”.
“Tim silama je sukob smišljeno pogodovao, tako što su često posredno ili neposredno pogoršavali faktore koji su produžili trajanje sukoba”, navodi komisija.
Pristrasni mediji
Kako je vođen medijski rat oko Srebrenice istraživano je preko tima za analizu medijskih sadržaja, koji je iščitao 10.000 stranica “Njujork tajmsa” i britanskog “Gardijana”. Nalaz tima je svedočanstvo o medijskoj pristrasnosti.”
Slepi za muke Srba
Komisija ukazuje da su haške optužnice kao primarni motiv isticale “srpsku nameru da počini genocid”. Pritom, sudska veća nisu raspravljala o činjenici da su Hrvati uz pomoć Muslimana počinili zločin genocida nad Srbima i NDH”. Takođe, da je zanemarena činjenica da su Srbi u više od 150 srebreničkih naselja pretrpeli surove napade i etničko čišćenje sve do 1995. godine.
Svetska elita
Članovi komisije koja je 18 meseci radila na istraživanju i izveštaju osim Grajfa su profesor Valter Manušek iz Austrije, nemački advokat Markus Kolbah koji je u svojoj zemlji radio na suđenjima nemačkim nacističkim zločincima, zatim stručnjak za istraživanje zločina Adarnele Šinaba iz Nigerije, pa profesor Marija Đurić, koja se smatra najboljom u svetu na polju forenzičkih istraživanja i ona je jedini srpski predstavnik. U komisiji su i profesor Rodžer Bajard, takođe svetski poznatim stručnjakom za forenzička istraživanja, pa japanski profesor Juki Osaf iz Japana koji se bavio sukobom u Srebrenici, profesor Stiven Mejer, profesor Lorens Frenč i pokojni Đuzepe Zaharija, stručnjak za medije i svetski poznat novinar.
Komisiju je osnovala Vlada Republike Srpske s ciljem da se celovito sagledaju događaji u Srebrenici i oko nje. što bi doprinelo jačanju poverenja i tolerancije među narodima u BiH, konačnom pomirenju i suživotu budućih generacija.
Vlada RS je prethodno stavila van snage izveštaj iz 2004. godine u kom se navodi da je “u Srebrenici i oko nje od 10. do 19. jula 1995. godine likvidirano više hiljada Bošnjaka na načine koji predstavljaju teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava”.
Na spisku živi i mrtvi
Komisija je utvrdila 36 imena navodnih žrtava, koja su uklesana na spomen-obeležju u Memorijalnom centru u Srebrenici, a kojima su nakon rata izdata dokumenta.
Osim toga, za 15 osoba potvrđeno je veliko podudaranje. Naime, kod njih postoji razlika od jednog slova imena ili prezimena na spomeniku i u dokumentu koji je izdat posle rata. Na primer, tako je ukleasno ime Mevludina Arifovića, rođenog 25. oktobra 1965. godine, a u registru građana iz 2020. godine s istim datumom i istim imenom oca upisan Mevzudin Arifović. Isti postupak je primenjen i kod ostalih 14 osoba iz ove grupe.
Takođe, komisija je utvrdila da je u Memorijalnom centru sahranjeno 26 osoba koje su stradale pre jula 1995. godine, pa se tako ne mogu dovesti u kontekst predmetnog događaja u Srebrenici.
Redovna asanacija bojišta
Kako je navedeno u izveštaju, nakon proboja na hiljade tela poginulih pripadnika 28. divizije takozvane Armije BiH ležalo je na zemljištu bojišta dužinom od oko 80 kilometara, odnosno rutom kojom se kolona kretala.
Kako bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti, a po standardnoj proceduri, Vojska Republike Srpske obavila je asanaciju terena (uklanjanje tela), a naredba koju je izdao general Ratko Mladić doneta je odmah nakon što je velika većina pripadnika 28. divizije uspela da pređe na teritoriju pod kontrolom takozvane Armije BiH.
Da podsetimo, jedna od teza tužilaštva i sarajevske vrhuške bila je da su ti pripadnici 28. divizije zarobljeni, pa streljani, a tela pokopana kako bi bila sakrivena.
