Najgori oblik netolerancije: Episkop raško-prizrenski Teodosije
Nakon što je morao da podvije rep na pritiske SAD i glasa za osnivanje specijalnog suda za ratne zločine OVK (a mogao bi da doživi brodolom sa izbornim zakonom i osnivanjem tzv. kosovske vojske), Tači je udario na srpsku crkvu.
Ideja da Tači povrati "popularnost" na nezavršenom hramu u dvorištu Univerziteta u Prištini originalno je potekla od gradonačelika Prištine Špenda Ahmetija iz Samoopredeljenja. Kosovski premijer je u emisiji Radio Kosova kazao da je objekat pravoslavne crkve u Prištini "užasno delo" i "objasnio" da je to "spomenik koji je napravio Slobodan Milošević".
Na pitanje kakva će biti sudbina te crkve, on je odgovorio da "sada imamo značajne poslove da uradimo, ali će i to doći na red."
Eparhija raško-prizrenska je najoštrije osudila tu izjavu, a vladika Teodosije poručio da "takvi napadi predstavljaju najgori oblik netolerancije prema SPC sa ciljem da se unište tragovi i izbriše identitet koji srpski narod vekovima gradi na KiM".
Priština zabranjena za SrbeDejan Pavićević je kazao da je Priština je i dalje za Srbe zabranjeni grad, a u njoj živi ne više od 20 Srba. |
– Tačijeva izjava duboko vređa verska osećanja srpskog pravoslavnog naroda na KiM, jer su upravo pod izgovorom uklanjanja takozvanih Miloševićevih crkava od 1999. na tim prostorima albanski ekstremisti uništili 150 pravoslavnih svetinja, od kojih su mnoge iz srednjeg veka – kazao je vladika Teodosije. On je dodao da se "korišćenje ovakve retorike ne može drugačije objasniti nego kao ohrabrenje i ustupak onima koji budućnost Kosova žele da izgrade na ruševinama srpskih crkava, domova i grobalja".
Oficir za vezu Beograda pri misiji EU u Prištini Dejan Pavićević u ime Vlade Srbije poručio je da je "užasno jedino to što Hašim Tači daje takve izjave, naročito kada su u pitanju srpski verski i kulturni objekti".
Izgradnju počeo patrijarh PavleVladika Teodosije podsetio je da je izgradnju hrama Hrista Spasa započeo patrijarh srpski Pavle još 1990. kao tadašnji episkop raško-prizrenski. Teodosije podseća da je gradnja te crkve bila "izraz potrebe srpskog pravoslavnog stanovništva tadašnje Prištine u kojoj je živelo oko 40.000 Srba i u kojoj je postojala samo mala grobljanska crkva Svetog Nikole (koja je zapaljena 2004. godine)". |
– Takve izjave ne samo da izazivaju strah kod srpske zajednice na KiM, već je ona sve više i zapanjena i zgrožena time što je izjavio. Nejasno mi je da jedan čovek može da iskaže toliko mržnje prema svemu što je srpsko, prema Srbima, prema srpskoj kulturnoj i verskoj baštini. To je ono što je užasno – naglasio je Pavićević.
Nedavno su prištinski mediji preneli citat kosovskog ministra za okolinu i prostorno planiranje Dardana Gašija koji je najavio rušenje crkve Hrista Spasa. Nakon burne rekcije, on je rekao mu je takva izjava "stavljena u usta".
Ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić tada je poručio da se može jedino razgovarati o završetku te crkve i najavio inicijativu za prikupljanje novca. Mesni odbor Čaglavica već je pokrenuo online inicijativu prikupljanja podrške za završetak hrama Hrista Spasa.
Milosavljević: Nećemo glasati!
Predlog Zakona o osnivanju Oružanih snaga Kosova (OSK) biće u ponedeljak na dnevnom redu Skupštine u Prištini. Ta odluka ne može da se usvoji bez glasova Srba, a kako za "Vesti" kaže Saša Milosavljević, šef poslaničkog kluba Samostalne liberalne stranke, srpski poslanici ostaju čvrsto protiv toga. U medijima je bilo najave da će albanske stranke pokušati da pre raspisivanja izbora na dnevni red stave izmene Zakona o opštim izborima, koji višestruko oštećuje Srbe, ali Milosavljević dodaje da će i taj zakon osporiti.
– Taj zakon neće moći da uvrste na dnevni red. Ukoliko pokušaju mi ćemo tražiti od skupštinskog odbora za zajednice da to stopira, jer nije prošao raspravu. Ostajemo pri našem stavu da nećemo učestvovati u glasanju, i nećemo dati glas za vojsku – kaže Milosavljević.
Član Centralne izborne komisije Nenad Rikalo ocenjuje da "ukoliko se usvoje izmene Zakona o opštim izborima, Srbi će masovno biti onemogućeni da glasaju".
– Pitanje upotrebe dokumenata i glasanje raseljenih lica će uticati na broj onih koji mogu da glasaju na predstojećim izborima – kaže Rikalo za "Vesti".