Zdravlje organizma u velikoj meri zavisi od kvaliteta crevne mikroflore, a ključnu ulogu imaju probiotici, prebiotici i postbiotici. Mnogi ih uzimaju u obliku tableta, ali lekari tvrde da je mnogo efikasnije uvesti određene promene u ishranu.
Naučnici procenjuju da crevna mikrobiota tipične osobe sadrži između 300 i 500 vrsta bakterija i da vrvi od triliona virusa i gljivica koje igraju ključnu ulogu u našem zdravlju.
Da li će korisni mikrobi u našem crevu cvetati ili su istisnuti nepoželjnim gostima u velikoj meri zavisi od toga koliko se dobro brinemo o njima, što može da napravi veliku razliku u opštem zdravlju našeg tela.
Intestinalni mikrobiom je veoma složena ekološka zajednica, a s obzirom na to da njegov kvalitet utiče na fizičko i mentalno zdravlje, vredi upoznati njegove ključne “stanovnike” – probiotike, prebiotike i postbiotike.
Šta su prebiotici i zašto su važni?
Prebiotik je obično hrana bogata vlaknima koja deluje kao đubrivo za naš mikrobiom. Trilioni mikroba koji žive u našim crevima zavise od hrane koju konzumiramo, a da bismo povećali broj dobrih bakterija, ključan je unos prebiotika.
– Ako su probiotici dobri momci, onda su prebiotici hrana na kojoj dobri momci napreduju – rekla je Erika Soneburg, viša naučnica iz mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu Stenford, za “Vašington post”.
Prebiotici se uglavnom sastoje od složenih ugljenih hidrata i vlakana koja se nalaze u velikom broju različitih biljnih namirnica. Kada jedemo voće, povrće, integralne žitarice i druge biljne proizvode, većina vlakana koja sadrže prolazi kroz naš stomak i tanko crevo relativno netaknuta jer ljudima nedostaju enzimi da ih razgrade. Ali mikrobi u debelom crevu mogu metabolisati vlakna i razgraditi ih na druga jedinjenja.
– Način da se promoviše mnogo različitih prijateljskih bakterija je da ih nahranimo sa puno vlakana i prebiotika – kaže Kris Daman, MD, gastroenterolog u Centru za zdravlje digestivnog sistema Medicinskog centra Univerziteta u Vašingtonu.
Šta su postbiotici i zašto su važni?
Naši crevni mikrobi razgrađuju hranu bogatu vlaknima. Otpadni proizvodi koji nastaju ovim procesom nazivaju se postbiotici. Ova jedinjenja uključuju širok spektar novih jedinjenja uključujući vitamine, enzime i aminokiseline.
– Postoje hiljade i hiljade jedinjenja koja oni proizvode -kaže Daman.
Kada hranimo svoje crevne mikrobe prebioticima, oni ih pretvaraju u grupu postbiotskih jedinjenja zvanih kratkolančane masne kiseline, koje su izuzetno dobre za naše zdravlje.
Jedna od najbolje proučavanih kratkolančanih masnih kiselina je butirat. Ovo jedinjenje pomaže u održavanju zdravlja creva služeći kao izvor goriva za ćelije koje oblažu debelo crevo. Butirat pomaže u smanjenju upale i posreduje u imunološkom sistemu.
Utiče na zdravlje mozga i može da stimuliše proizvodnju GLP-1, hormona koji potiskuje apetit, kaže Daman. Na primer, Ozempic i Vegovi, popularni lekovi za mršavljenje i dijabetes, deluju oponašajući funkcije GLP-1.
– Butirat je poput mikrobiomske supersile. Ovo je jedna od ključnih stvari koje proizvodi, što je kritično u svim aspektima našeg zdravlja – ističe Daman.
Postbiotici se stvaraju tokom procesa varenja dok naši crevni mikrobi razgrađuju vlakna. Jedna od fascinantnih stvari u vezi sa postbioticima je da jedinjenja proizvedena od jedne vrste bakterija mogu biti hrana (ili prebiotik) od koje zavisi druga vrsta bakterija.
