Milioni migranata i izbeglica uskraćeni su za adekvatnu zdravstvenu zaštitu i trebalo bi da budu uključeni u zdravstvene sisteme zemalja u koje dolaze, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
U svom prvom pokušaju da preispita implikacije migracije na globalnu zdravstvenu politiku, SZO je pozvala na hitnu akciju za podršku ugroženom stanovništvu koje prelazi granice, preneo je Rojters.
– Zdravlje ne počinje, niti se završava na granici zemlje. Migracioni status stoga ne bi trebalo da bude diskriminatorni faktor, već pokretač politike na kojoj se gradi i jača zdravstvena zaštita – rekao je u saopštenju direktor za zdravstvo i migracije SZO Santino Severoni.
Kako se navodi u izveštaju SZO, bolesti, glad, klimatske promene i rat pokreću masovno kretanje ljudi, a sukob u Ukrajini doveo je do toga da se ukupan broj raseljenih ljudi po prvi put ikada podigne iznad 100 miliona.
Dodaje se da je to testiranje zdravstvenih sistema u zemljama koje je već pogodila pandemija koronavirusa.
– Ali puni stepen uticaja ovih preokreta još nije shvaćen jer, kao što ovaj izveštaj pokazuje, izbeglice i migranti nisu u potpunosti vidljivi u dostupnim podacima, što je ozbiljan jaz koji mora da se popravi – rekao je u predgovoru izveštaja generalni direktor SZO Tedros Gebrejesus. Navodi se da izbeglice i migranti imaju zdravstvene potrebe koje se mogu razlikovati od onih u populaciji zemlje u koju su došli.
Neki su iskusili visok nivo nesigurnosti hrane, na primer, i bili su primorani da preskaču obroke ili da pozajmljuju novac za hranu, navodi se u izveštaju.
U izveštaju je takođe naglašeno kako su milioni radnika migranata zaposleni na opasnim poslovima, što ih dovodi u veći rizik od povreda i bolesti na radu.
