U pojedinim oblastima na jugu i jugoistoku SAD, kao i na Islandu i u Irskoj, izgleda da se smanjuje broj zaraženih virusom H1N1, prenosi Rojters.
SZO, koja je u junu proglasila pandemiju, ipak napominje da velikidelovi SAD i dalje preživljavaju "raširenu i intenzivnu" aktivnost virusa. Navode se novi talasi izbijanja zaraze u Kanadi i Meksiku, zemljama u kojima su još proletos beleženi prvi ozbiljniji slučajevi novog gripa.
"U Evropi i centralnoj Aziji ukupan nivo zaraze nastavlja da se pojačava", ističe SZO u novom izvestaju, uz napomenu da su gotovo svi analizirani uzorci u Evropi poslednjih nedelja pokazali da se radi o pandemijskom virusu, a ne o virusu sezonskog gripa.
Navodeći da se "visok i vrlo visok intenzitet respiratornih bolesti" trenutno prijavljuje u pojedinim delovima Evrope, uključujući Belorusiju, Bugarsku i Rusiju, SZO ističe da su svetski stručnjaci trenutno već manje zabrinuti rasprostranjenim izbijanjem pandemijskog gripa u Ukrajini.
"Početne analize informacija iz Ukrajine ukazuju da broj teških slučajeva nije preteran u poređenju s iskustvima drugih zremalja i ne predstavlja nikakvu promenu ni u matrici prenošenja, niti u zaraznosti virusa".
Trenutno Izrael preživljava znatno povećanje zaraze novim gripom, a Mongolija težak pritisak na domaći sistem zdravstvene zaštite zbog rasta broja obolelih. Stalni rast brojnosti obolelih beleži se i u Kini i Japanu, ali u znatnom delu južne i jugoistočne Azije nivo zaraze je u opadanju.
Virus H1N1 je sada proširen na 206 zemalja, a poslednji laboratorijski potvrđeni slučajevi novog gripa registrovani su u Somaliji, Nigeriji i Burundiju.
Do danas je, prema podacima SZO, u svetu zabeleženo 6.250 smrtnih slučajeva od novog gripa, uglavnom u Severnoj i Južnoj Americi.
SZO napominje da se u regionima umerene klime na južnoj hemisferi poslednjih nedelja beleži skromna aktivnost pandemijskog virusa, s izuzetkom jednog slučaja grupnog izbijanja bolesti u Argentini.
Ukrajina i Belorusija su nedavno produžile školske raspuste zbog strahovanja od širenja pandemijskog virusa, dok je Avganistan proglasio epidemiju i naložio zatvaranje škola tokom tri nedelje.
Po rečima Gregorija Hartla, portparola SZO, zatvaranje škola spada među korake koji mogu da uspore širenje virusa u početku izbijanja zaraze, ali je manje korisno nakon što procenat zaraženenosti lokalnog stanovništva dostigne pet odsto.
Hartl takođe napominje da pri zatvaranju škola, univerziteta i drugih institucija, vlasti neke države moraju da budu svesne društvenih i ekonomskih posledica tih koraka.
