U Gubinu, srpskom selu podno Dinare, na samoj granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske, održan je crkveno-narodni sabor, povodom slave hrama Uspenja Presvete Bogorodice. Ovo i okolna sela, u kojima su živeli Srbi za vreme Drugog svetskog rata stradala su od ustaške ruke, a zatim i početkom “90-ih godina prošlog veka.
Gotovo da je Srbima pretilo istrebljenje, ali su bar neki opstali, a mnogi u Gubin dolaze nekoliko puta godišnje. Bez obzira na teške dane pomenutih godina oni rodni kraj ne zaboravljaju. Sabor je bio prilika da se ponovo okupe Gubinjani iz svih krajeva sveta. Na sabor su tako došli Đoko Marijan iz Kanade, Nebojša Mrvić iz SAD, Vesna Bahman sa suprugom Tomasom iz Nemačke i još mnogo njih iz Evrope, pre svega Austrije poput Obrada i Nedeljka Vukovljaka. Naravno najviše ih je bilo iz Novog Sada, Surčina, Banjaluke, Mrkonjić Grada, gde sada žive.
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je vladika bihaćko-petrovački Sergije, uz sasluženje brojnog sveštenstva. Vladika Sergije je u poučnoj besedi, poručio parohijanima da tek predstoje teška vremena i da je sada pravi trenutak za sabornost i jedinstvo.
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Gubinu, inače, jedna od najstarijih bogomolja na ovim prostorima, bila je mala da primi sve vernike koji su prisustvovali liturgiji.
Nedeljko Baća Vukovljak je rođen i odrastao u Gubinu, studirao u Subotici, a zatim ga je život odveo u Linc, u Austriju. Predsednik je Zavičajnog udruženja Ognjište, koje je osnovano da bi pomoglo i omogućilo povratak raseljenih u Gubin. Vukovljak najmanje četiri-pet puta godišnje, bez obzira na daljinu, dolazi u rodno selo.
– Mi iz udruženja nastojimo da meštane koji žive ovde posećujmo tokom cele godine, a posebno na ovaj praznik želimo da im organizujemo veselje. To je jedini trenutak kada se nešto dešava oko njih i kada oni mogu da se opuste. Verujem da će biti još više nas koji želimo da pomognemo ili se vratimo u Gubin – ističe Vukovljak.
Osim onih koji su rasuti širom planete, veliku pomoć za povratak i izgradnju konaka pri crkvi dala je vlada Autonomne pokrajine Vojvodine, koja je nedavno obezbedila spoljnu stolariju za konak i drugi građevinski materijal. Posebna zahvalnost u ovoj akciji ide Dušku Ćutilu, Miši Vukovljaku i humanitarnoj organizaciji Zadužbina čiji su članovi istovarili materijal, zatim Udruženju Ognjište i Vladi Joliću, koji je ustupio utovarivač za ovu akciju.
Upravo je Ćutilo, inače direktor Fonda za izbegla i raseljena lica pri vladi AP Vojvodine, ove godine bio počasni kum slave. On nije krio oduševljenje što je u prilici da pomogne.
– Ovakvim okupljanjima šaljemo poruku da smo tu i da ćemo uvek biti ovde. Institucije AP Vojvodina će, kao što su i do sada radile, i ubuduće podržavati programe koje se odnose upravo na povratnike – istakao je Ćutilo.
Posle liturgije i sečenja slavskog kolača, oko 500 parohijana i gostiju okupilo se na slavskom ručku. Uz ručak i razgovor meštani Gubinske parohije uživali su uz zvuke krajiških pesama.
Konak sledeće godine
Poseban izazov za sve Gubinjane je izgradnja konaka pri Crkvi Uspenja Prosvete Bogorodice. Radovi su počeli pre tri godine, zastali zbog korone, a očekuje se da budu završeni sledeće godine. Izgradnja konaka krenula je od ideje da postoji objekat u kojem će moći da se organizuju i kulturni događaji. Zamišljeno je takođe da u njemu prenoće i borave ljudi koji nisu uspeli od svojih sredstava da poprave kuće, a želeli bi da doći u zavičaj i obiđu imanja, poručuju iz udruženja Ognjište.
Što više povratnika
U Gubinu trenutno stalno živi petnaestak meštana, a u devet srpskih sela u Livanjskom polju njih stotinak. Ipak, tokom čitave godine oni koji su poreklom iz ovih krajeva dolaze u zavičaj:
– Glavni cilj našeg udruženja jeste upravo to da se ljudi vraćaju, da ga posećuju, obnavljaju svoje kuće i na taj način vrate život u srpska sela Livanjskog polja – kaže Nedeljko Vukovljak.
Iz Minhena pod Dinaru
Nemac Tomas Bahman je oženjen Vesnom koja je rodom iz Gubina. Odavno je ovaj dobri čovek iz Minhena zavoleo rodni kraj svoje supruge, a koliko ga poštuje najbolje dokazuje i prilog koji je izdvojio. Tomas i Vesna su pomogli u sanaciji puta koji vodi ka Gubinu, a za izgradnju konaka priložili su 600 evra. Tomas se nije libio ni da sa braćom Vukovljak uzme lopatu u ruke i popravlja put.
